Struja od spaljenog đubreta - Beograd ne koristi izvore alternativne energije

Dobijanje električne energije iz komunalnog otpada, vetrenjače za proizvodnju struje, kao i solarna energija za zagrevanje bazena i sportskih centara samo su neke od ideja koje bi uskoro mogle da zažive u prestonici. Na ovaj način glavni grad bi smanjio broj deponija, a troškovi za struju u nekim institucijama bi mogli da budu prepolovljeni.

Jedan od projekata koji će sigurno biti značajan i sa ekološkog i sa energetskog stanovišta je elektrana na komunalni otpad. Za njen rad koristilo bi se đubre koje Beograđani svakodnevno bacaju, iz čega bi se mogla dobijati struja, ali i naftni derivati.

Palionica smeća

- Imamo ideju da, kao i u većini evropskih gradova, napravimo palionicu smeća. U njoj bi se spaljivao komunalni otpad, uz najviše ekološke standarde, odakle bi se direktno dobijala struja. Ta elektrana bi se “kačila” na prvu trafo stanicu u blizini, a struja bi se koristi potpuno normalno. Ovakav objekat se može napraviti kod deponije u Vinči, s obzirom da tamo postoje slobodne parcele. Moderno je, a u nekim zemljama se pokazuje i kao vrlo isplativo, i pretvaranje komunalnog otpada u naftu, tako da ćemo veoma ozbiljno razmotriti sve mogućnosti – kaže član Gradskog veća Miroslav Čučković, istakavši da bi već ove godine mogao da bude raspisan i javni poziv za izgradnju palionice.

Prema njegovim rečima, realno je da to bude neka varijanta koncesije, kao i da bi se moralo precizirati da se u te svrhe koristi isključivo "domaći" otpad.

- Velika korist za grad je u tome što uopšte ne bismo imali đubre, a oslobodilo bi se i dosta parcela građevinskog zemljišta koje trenutno pokrivaju deponije. Posla bi bilo za oko 70 ljudi – objašnjava Čučković istakavši da se u prestonici, pre svega na deponiju u Vinči, godišnje odloži oko 550.000 tona otpada.

Struja iz vetrenjača

Gradske vlasti, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom, ispituju potencijale vetra, odakle bi se takođe dobijala struja, kao i lokacije gde bi vetrenjače mogle da budu postavljene. "U igri" je priobalje Dunava, odnosno brdo iznad groblja "Lešće" Grad je već kupio anemometre, uređaje koji mere brzinu vetra, i tokom ove godine precizno će se znati kolika je njegova prosečna brzina, kao i kolika je količina struje koje bi vetrenjače mogle da proizvedu.

- Gradu ovakvi projekti odgovaraju iz više razloga, ali prvenstveno zbog velike potrošnje u zimskim mesecima. Ideja je da se na ovaj način dobija jedna količina energije kako bi se postojeći kapaciteti rasteretili. Još nemamo precizne podatke, ali to neće biti više od pet odsto ukupne potrošnje, što uopšte nije malo. Rad vetrenjača je potpuno ekološki, nema izduvnih gasova ni sagorevanja – objašnjava Čučković.

Da ovaj način proizvodnje struje dobija na značaju, svedoči primer jednog domaćeg salona automobila koji će koristiti isključivo struju dobijenu iz vetrenjače, i koja će uskoro biti montirana na privatnoj parceli kod groblja Orlovača.

Sunce smanjuje račune za struju

U cilju ispitivanja alternativnih izvora energije, na Sportsko kulturnom centru "Obrenovac" eksperimentalno su postavljeni solarni paneli veličine 44 kvadratna metra. Investiciju je sa 2,8 miliona dinara finansirao Grad Beograd.

- Sa tim solarima se greje oko 3.000 litara tople vode, kojom se snabdevaju kupatila u sportskom centru, restoran i pomoćne prostorije. Zahvaljujući njima računi za struju SKC "Obrenovac" pali su sa 850.000 na 350.000 dinara, što znači da je investicija isplativa za šest meseci. Ideja je da i druge institucije poput "Taša", "Pionira", SC "11 april”"počnu da koriste ove izvore energije pomoću kojih bi se grejali njihovi bazeni i sportske sale, a u isto vreme bi imali velike uštede struje – kaže Čučković.

Ovakve i slične ideje odavno su našle primenu svuda u svetu ali su kod nas, nažalost, još u povoju. Koristi alternativnih izvora energije su višestruke, ali u prvom redu su u pitanju finansijska ušteda i zaštita životne sredine.

Iskustva iz inostranstva

Austrija, Beč

U palionici smeća "Špitelau" komunalni otpad se dovozi direktno do bubnjeva i odmah se spaljuje, uz najviše ekološke standarde za izduvne gasove. Spaljivanjem đubreta u ovom postojenju dobija se struja. "Špitelau" je investicija od 200 miliona evra (uračunati i filteri koji su koštali 150 miliona evra). Nalazi se u centru grada, a oko postrojenja se ne oseća neprijatan miris. U Beču se godišnje spaljuje oko 480.000 tona smeća.

Tajland, Rajong

Postrojenje u ovom gradu prerađuje plastični otpad (kese, flaše, delove bele tehnike i kompjutera…) u naftu. Mašina je koštala oko dva miliona dolara, a prerađuje 10 tona plastičnog otpada dnevno, odakle se dobija 28 barela tečnog goriva koje se zatim prodaje rafinerijama. Tajland ima ogromne količine plastičnog otpada – oko 2,5 miliona tona godišnje.

Švedska, Malme

Autobusi gradskog prevoza koriste biogas, koji je delom proizveden preradom kanalizacione vode.

Zgrade u naselju "Zapadna luka" priključene su na daljinski sistem grejanja i hlađenja, a energija se obezbeđuje preko toplotnih pumpi koje koriste energiju iz solarnih kolektora, koja se tokom leta čuva u skladištima toplote. Tokom zime, ova energija se koristi za grejanje i zagrevanje tople vode.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 12.02.2010.)