Srbija još bez spalionice farmaceutskog otpada - godišnje se skupi 460.000 tona opasnog otpada

Prikupljanje farmaceutskog otpada iz zdravstvenih i apotekarskih ustanova U Srbiji ne postoji spalionica farmaceutskog otpada, pa su mnoge ustanove dužne da plaćaju veliki svote novca da bi medikamente sa isteklim rokom trajanja ili one koji su povučeni iz prometa izvezle i uništile u inostranstvu. Iako je svojevremeno najavljivano da bi takvo postrojenje, koje ne ispušta štetne gasove, naša zemlja uskoro trebalo da dobije, to neće biti moguće u narednih pet godina, saznaje "Politika".

Jedan broj zdravstvenih ustanova, apoteka, proizvođača lekova i farmaceutskih kuća ima veliki problem sa nagomilanim zalihama medikamenata i potrošnog materijala dobijenih iz humanitarne pomoći proteklih decenija. Istovremeno, zalihe se gomilaju i u stanovima građana, koji nabavljaju lekove "za ne daj Bože", a onda ih kada istekne rok bacaju u kanalizaciju, kontejnere, na đubrišta ne razmišljajući o posledicama. Dešava se da neki ljudi medikamente bacaju u kotlove i da ih spaljuju zajedno sa ugljem i drvima, što predstavlja atak na zdravlje ljudi i životnu sredinu, jer se mešanjem plastične mase bočica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh.

Prema rečima Elizabet Paunović, pomoćnika ministra zdravlja i predstavnice Srbije za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ova oblast će konačno biti definisana usvajanjem pravilnika o upravljanju infektivnim i farmaceutskim otpadom, na kojem su radili zajedno sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.

– Izgradnja spalionice ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kao što neki misle. Novim propisima biće definisani uslovi čuvanja farmaceutskog otpada. Upoznati smo sa tim da postoje ogromne količine nagomilanog otpada, što je glavobolja za oba ministarstva. Dosta toga je stiglo iz humanitarne pomoći, ali je ispala, kako narod kaže, "skuplja dara nego mera" – istakla je Paunovićeva.

Na naše pitanje, da li moguće da u nekoj od starih kotlarnica ložači u kotao ubacuju i plastične boce za infuziju, špriceve i lekove, Paunovićeva tvrdi da se sada to ne događa, ali nadležni poseduju fotografije na kojima se vidi da je to ranije rađeno.

– Nije spaljivanje leka opasno, koliko jeste ambalaža u kojoj se nalazi. Nažalost, zdravstveni sistem nema novca da plati izvoz ovog otpada. Dok se ne pronađe način da se izmesti iz ustanova, važno je da se čuva na pravilan način, na nedostupnom mestu, gde nema prodora vode – objašnjava naša sagovornica.

Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja, objašnjava za "Politiku" da je planirano da se polovinom ove godine u apotekama postave specijalni kontejneri, gde će građani moći da donose stare medikamente, a zatim će sve to biti odnošeno u neko od pet skladišta, gde će čekati izgradnju spalionice ili transport u inostranstvo.

– Opasno je bacanje lekova u kontejnere, jer se to vozi do deponija, dospeva u podzemne vode, i kroz zemlju i vodu nam se svima vraća kao bumerang – kaže Vesić.

Neke ustanove nisu htele da sačekaju da država reši problem nagomilanog farmaceutskog otpada, pa su same odvojile sredstva da se reše ove muke. Tako se Klinički centar Srbije u decembru prošle godine "otarasio" tereta starih medikamenata teškog 11 tona – tako što je platio 16.500 EUR da se izveze u Austriju.

Po kilogramu su platili 1,5 EUR. Dr Milena Grubor, iz ove zdravstvene ustanove, napominje da će tražiti od Svetske zdravstvene organizacije refundaciju dela troškova, jer imaju informaciju da ova institucija može da vrati novac za uništavanje medikamenata za koje postoje dokazi da su stigli iz humanitarne pomoći. Starih zaliha nedavno su se oslobodili i u Apoteci "Beograd", jer su magacini ove ustanove bili preplavljeni medikamentima i hemikalijama kojima je istekao rok trajanja. U planu je izrada predloga mera za smanjenje, ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, kaže mr Olivera Gordić, direktorka ove kuće.

– U izradi su dokumenta za kontrolu kretanja farmaceutskog otpada, drugog opasnog i neopasnog otpada od prikupljanja, skladištenja, do predaje na konačno uništenje ili reciklažu – istakla je Gordićeva.

Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere i uništavati na visokim temperaturama. U Srbiji postoje posebne kompanije koje se bave prikupljanjem, prevozom i izvozom opasnog otpada, a Miodrag Mitrović, direktor firme "Miteco system", objašnjava da se cene za tretman otpada razlikuju u zavisnosti od otpada.

– Ako je reč o najopasnijem otpadu, to košta 3 EUR po kilogramu, a u nižoj klasi opasnosti 1,5 do 2 EUR po kilogramu. Najčešće ga vozimo u Austriju, Švajcarsku i Nemačku – dodao je Mitrović.

Prema nekim podacima, u Srbiji se godišnje proizvede 460.000 tona opasnog otpada, u koji se ubraja i medicinski, aprocenjuje se da se iz zdravstvenih ustanova u Beogradu godišnje "odstrani" 2.314 tona medicinskog otpada. U razvijenim zemljama, koje imaju uređen sistem upravljanja otpadom, dnevno sepo bolničkoj postelji registruje 0,35 kilograma medicinskog otpada, a kod nas je ta količina nešto niža od 0,70 kilograma.

Gordana Velovan, pR menadžer kompanije "Hemofarm", kaže da je ubeđena da bi se našoj zemlji isplatila izgradnja postrojenja za uništavanje otpada, jer i njih kao proizvođača lekova mnogo košta izvoz starih medikamenata i nekvalitetnih sirovima. Izgradnja spalionice bi donela velike uštede ustanovama i državi, jer se ne bi plaćale prekogranične dozvole, osiguranja, transport, carinjenje...

Otrovi iz deponija idu u zemlju i vodu

Prema rečima Milana Đurića, iz Centra za razvoj ekološke svesti "Izvor", dešava se da se lekovi spremni za uništavanje redovno kradu, jer nisu obezbeđeni ni popisani, niti se naknadno kontroliše broj i stanje, a samim tim nema ni onih koji su odgovarali za to. Svako može da kupi gotovo bilo koji opasan lek i baci ga bilo gde, jer i pored novog zakona nema kontejnera za opasan otpad.

– O zalihama lekova sa isteklim rokom upotrebe u stanovima, za koje neki tvrde da su veće od onih u bolnicama, da i ne govorimo. Sreća je što su još u stanovima, jer naše deponije nemaju hidronepropusnu membranu, pa tako svi otrovi iz deponija idu u zemlju i vodu – objašnjava naš sagovornik.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 05.02.2010.)