Kako da Srbija zakonom o kriptovalutama iskoristi šansu da privuče strane i zadrži domaće kompanije

(Ilustracija) Kriptovalute se u Srbiji ne priznaju kao platno sredstvo, iako prema podacima Privredne komore Srbije u tom sektoru posluje 20 kompanija. To bi trebalo da bude rešeno u narednom periodu, a Milan Ilić iz MVP Workshopa ima utisak da kasnimo najmanje dve godine i to ne u odnosu na druge zemlje, već na to kakav je bio potencijal na globalnom nivou 2018.

- Malta, Švajcarska i u nekoj meri Velika Britanija bile su do pre dve godine jedine zemlje koje su imale regulativu u ovoj oblasti. Poslovanje na Malti za kompanije nije najbolje jer unosi dozu sumnje za klijente i partnere, dok Švajcarska i Velika Britanija nisu baš jeftine za vođenje poslovanja. Da smo tada zakonski rešili oblast, privukli bismo dobar deo stranih kompanija i investitora - kaže Ilić za Startit Dnevnik.

Regulativa bi upravo trebalo da bude takva da privuče strane kompanije, a da one postojeće ne gurne iz zemlje. Da bi se to desilo potrebno je, između ostalog, rešiti pitanje PDV-a, konverzije i poreza navodi Aleksandar Matanović iz kompanije ECD.

- Konverzija kripto valuta, odnosno njihovo menjanje u zvanične valute zemalja ne bi trebalo da podleže PDV-u. Poresku politiku treba urediti tako da poreska stopa ne bude previsoka, ali da istovremeno sam proces ne bude previše komplikovan. Tu je i Zakon o sprečavanju pranja novca, koji od kripto biznisa traži da radi verifikaciju korisnika kao što rade banke, što znači da je potrebno fizičko prisustvo klijenta. To je problem jer su svi ovi biznisi onlajn, pa verifikacija treba da se reši kroz aplikacije ili video pozive - navodi Matanović.

Kako bi, uprkos zakašnjenju, Srbija bila konkurentna u privlačenju stranih kompanija u ovoj oblasti, zakonskom regulativom treba napraviti zaokruženi sistem, ukazuje Ilić. To znači da kripto valute budu prepoznate kao bilo koji drugi finanasijski instrument, odnosno da ne morate da ih menjate u valute centralnih banaka, kako biste mogli da poslujete.

Ono što treba imati u vidu jeste na čemu je blockchain tehnologija zasnovana, jer regulativa ne bi smela to da naruši. Ona ne bi trebalo da se meša u odnos između učesnika, a prema najavama Marjana Stojanovića iz Privredne komore Srbije, to i neće biti slučaj. Pre svega ta industrija je samoregulisana samim programskim kodom, pa ne samo da za time nema potrebe, nego je gotovo nemoguće sprovesti nekakav zakon u tako decentarizovanom sistemu, na kojem je tehnologija zasnovana, ukazuje Matanović.

- Kako vi tu nešto možete da zabranite? Zato treba biti pažljiv, da se zakonom ne naprave prepreke, jer ova industrija je lokacijski vrlo fleksibilna, tako da će lako preći u zemlju koja ne sputava njen rad.

Još jedna ključna stvar jeste anonimnost. Njenim narušavanjem se delom gubi smisao blockchaina, kaže Ilić. Zato treba razmisliti o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, kako se ne bi došlo do nelogičnosti koje na globalnom nivou postoje s GDPR-om.

- GDPR zahteva od kompanije da bezbedno čuva podatke o klijentu i omogući mu da ih obriše. U blekčejnu toga nema. Jednostavno, kompanije ne čuvaju podatke o klijentima, pa one nemaju ni šta da obrišu.

Zaključak naših sagovornika jeste da je dobro što je država odlučila da reguliše ovu oblast, ali postoji doza skepse da će to neće biti urađeno na najbolji način. Ukoliko se pogleda čitava istorija problema s PayPalom, teško je biti optimističan. Zato iz industrije apeluju da treba uključiti i njih u radni grupu, kako bi se izbegli problemi.