Nemačka i Srbija dugogodišnji pouzdani privredni partneri - potencijali i izazovi u saradnji

Nemačka privreda zapala je u najtežu recesiju od 1970. godine, od kada se vode kvartalne uporedive privredne statistike. Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, bruto društveni proizvod je u prvom kvartalu 2009. godine opao za 3,8% u odnosu na poslednja tri meseca 2008. godine. Ovo je četvrti uzastopni kvartalni pad bruto društvenog proizvoda.

Ključni razlog za smanjenje privrednog rasta je drastičan pad izvoza. Nema nagoveštaja da će u drugom kvartalu situacija biti bolja, kaže se u izveštaju. U prvom tromesečju nemački izvoz je opao za 9,7%. Zbog smanjenih porudžbina, preduzeća su u mašine, vozila, i drugu opremu uložila 16,2% manje nego u prethodnom kvartalu. Investicije u građevinarstvu su pale za 2,6%.

Jedina relativna podrška konjukturi je ostala potrošnja. Privatna potrošnja je opala za 0,5% dok su državni troškovi porasli za 0,3%. Nemačka vlada i vodeći nemački instituti računaju da će ove godine pad bruto društvenog proizvoda iznositi 6%. Ukoliko se prognoza ostvari, biće to najveće smanjenje privrednog učinka od osnivanja SR Nemačke 1949. godine.

Da bi ublažila posledice krize, nemačka vlada je proteklih meseci usvojila dva paketa mera pomoći vredna 80 mlrd EUR i dala više stotina milijardi EUR garancija za banke u krizi.

U programu mera za stabilizaciju privrede koji je usvojila nemačka vlada, glavni akcenat je na reformi poreza na dohodak kao i merama koje će uticati na povećanje kupovne moći stanovništva.

Mere vlade treba da pomognu nemačkoj industriji da prevaziđe aktuelne teškoće ali i da daju impuls privredi u celini. Nemačka autoindustrija, za koju je posredno ili neposredno vezan svaki sedmi zaposleni, prolazi kroz najteži period od naftne krize 1973. godine, prvenstveno zbog smanjene prodaje na tržištima zapadne Evrope i SAD. Za predsednika UO Mercedasa je ovo najveći potres na tržištu automobila u njegovoj karijeri, dok VW očekuje poboljšanje tek 2010 godine. Sve procene ukazuju da će ova godina biti izuzetno važna za autoindustriju u Nemačkoj jer osim velikih proizvođača, kriza ozbiljno ugrožava dobavljače, među kojima je najveći broj malih i srednjih firmi, koje bez konkretne pomoći ne mogu da prežive. Druga po veličini industrija u SRN mašinogradnja, još uvek ne oseća posledice krize, zahvaljujući ranijim narudžbinama i u ovoj godini očekuje rast od 5%. Za 2010. godinu se predviđa stagnacija ali na veoma visokom nivou od 200 milijardi evra ukupnog poslovanja. Kod proizvođača tekstilnih, građevinskih i štamparskih mašina za sada se ne osećaju veći problemi

Ekonomska situacija i mere za prevazilaženje aktuelnih teškoća postaju sve važnije političko pitanje. Savezni ministar za inostrane poslove, posle izveštaja saveznog zavoda za statistiku, odmah je objavio program za jačanje privrednog rasta "Evropski plan budućnosti za rad" sa fokusom ne samo na SRN već na celu EU. Program se zalaže za podršku zapošljavanja i otvaranje novih radnih mesta uz finansijsku podršku EU. Istovremeno se zalaže i za EU projekte u oblastima obnovljive energije, istraživanja nalazišta i snabdevanje energentima, kao i infrastrukturne projekte izgradnje energetskih i telekomunikacionih mreža. Posebno se insistira da se oformi kreditni program EU za mala i srednja preduzeća i povećaju sredstva za kreditiranje kod odgovarajućih evropskih banaka.

Spoljnotrgovinska razmena Nemačke - sektor usluga

Za razliku od SAD i Velike Britanije koje su tradicionalno orijentisane ka finansijskom tržištu i sektoru pružanja usluga, udeo sektora usluga u ukupnom nemačkom izvozu je na niskom nivou. Od 1991. do 2007. godine je udeo usluga u nemačkom izvozu dostizao jedva 13%, dok je taj sektor u SAD i Velikoj Britaniji prelazio 30%. Taj udeo je u prošlim decenijama bio relativno konstantan.

Nemačka je već godinama slavljena ko svetski prvak u izvozu. Ova titula važi samo za izvoz robe. Imajući u vidu rezultate ostvarene izvozom usluga u SAD može se konstatovati da je ova zemlja daleko ispred Nemačke.

Nemačka je bila i ostala jedan od vodećih partnera Srbije u svim sektorima privrede. Privredna saradnja se odvijala, ne samo kroz robnu razmenu, već i kroz bankarsko-finansijsku saradnju, ulaganje stranih partnera, oplemenjavanje, kompenzacioni poslovi, saradnja u oblasti saobraćaja, turizma, prenos visoke tehnologije, promet u slobodnim zonama, edukacija srpskih stručnjaka, donacije i humanitarna pomoć, detašmani.

Robna razmena se u periodu 1990-2007. godine, kretala u obimu od 2.611,66 mil USD u 1990. godine, do 3.846,40 mil USD u 2008. godine. U 1991. godini razmena sa Nemačkom činila je petinu ukupne naše trgovine sa svetom. Srbija je te godine izvezla u Nemačku robe za 1,116,30 mil USD, a uvezla iz Nemačke robe za 1,135,61 mil USD, ostvarivši time prvi put gotovo potpunu pokrivenost uvoza izvozom, uz inače veoma dobru strukturu bilateralne robne razmene. U periodu od 1987. godine do 1991.godine, izvoz iz naše zemlje u SR Nemačku imao je veoma dinamičan trend, sa stopom rasta od 15 do 20% godišnje, i od 329,4 mil USD u 1987. godini dostigao vrednost 1,1 mlrd USD u 1991. godini.

Spoljnotrgovinska robna razmena između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke u 2008. godini dostigla je rekordnu vrednost od preko 3,8 mlrd USD.

Razmena Srbije sa Nemačkom u 2009. godini

Za 11 meseci 2009. godine, Nemačka je na drugom mestu po ostvarenom izvozu Srbije u odnosu na 159 zemlje sveta, a na prvom mestu po ostvarenom uvozu Srbije u odnosu na 197 zemlje sveta. Što se tiče kretanja izvoza i uvoza mesecima u ovoj godini, može se konstatovati da je došlo je blagog pada kako izvoza tako i uvoza, što je posledica recesije u svetu.

Robnu razmenu Srbije sa Nemačkom karakteriše visok robni deficit na našoj strani kao i nepovoljna struktura robe u izvozu.

U razmeni sa Nemačkom dominira klasična kupoprodaja, sledi oplemenjivanje, ulog stranog lica, kompenzacioni poslovi i dr.

Najzastupljeniji proizvodi u izvozu su: delovi za mašine, propen, maline, proizvodi u koturovima toplo valjani, gume za putničke automobile, kaučuk, pšenica tvrda, hula hop čarape, table toplo valjane, proizvodi od legiranog aluminijuma, trake hladno valjane, kukuruz žuti i dr.

Proizvodi koji su najviše zastupljeni u uvozu su: putnička vozila (nova i upotrebljavana), delovi za mašine, šleperi, lekovi, kamioni, prikolice i poluprikolice, proizvodi od legiranog aluminijuma, autobusi, novinska hartija, drumski tegljači i dr.

Srbija je interesantan privredni partner za Nemačku, kako zbog svojih privrednih resursa, strukture svoje privrede, tako i apsorpcione mogućnosti svoga tržišta.

Pomoć Nemačke u poslednjih 6 godina

Nemačka je jedan od najvećih donatora Srbije sa 470 mil EUR pomoći u proteklih šest godina, pri čemu je u poslednje dve godine pomoć prvenstveno bila namenjena sektoru energetike, komunalnih usluga i finansijskom sektoru.

Aprila 2005. godine, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije i predstavnici Vlade Savezne Republike Nemačke potpisali su Protokol o razvojnoj pomoći za 2005. godinu. Finansijska podrška Nemačke je iznosila 35 mil EUR, odnosno 27,3 mil EUR u obliku bespovratne pomoći-donacije i sedam miliona evra pozajmice. Sredstva su upotrebljena za dogovorene infrastrukturne projekte, pre svega za razvoj energetskog sektora, vodosnabdevanje, daljinsko grejanje i podsticanje privatnog preduzetništva.

- Cilj nemačkog angažovanja u Srbiji je poboljšanje uslova života građana, stvaranje okvira za uspešan razvoj privrede i podrška procesu evropskih integracija - rekao je Dominik Ciler, regionalni direktor za nemačku pomoć Balkanu.

U prvoj fazi, odmah posle 5. oktobra 2000. godine, Nemačka je u prvi plan svojih aktivnosti u Srbiji, pružila pomoć najugroženijim delovima stanovništva, kroz programe humanitarne pomoći, obezbeđivanja izgradnje stanova i razvoj infrastrukture (kao što je vodosnabdevanje u nerazvijenim regionima za raseljena lica sa Kosova i dr).

Izazovi na putu sveobuhvatnih reformi u Srbiji, kako na ekonomskom tako i na političkom planu, diktirali su nove projekte i strukturu nemačke pomoći. U centru pažnje bilo je stvaranje uslova za razvoj privrede, pre svega stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda građana. Novi prioriteti za Nemačku podršku bili su izgradnja neophodne infrastrukture za razvoj privrede, energetskog sistema, vodovoda, toplovoda, zatim razvoj privatnog sektora kao ključnog elementa ekonomskih reformi, kao i savetodavna pomoć u izradi zakonskih modela i reformi pravosuđa i policije.

Modernizacija i razvoj infrastrukture je bitan elemenat u razvoju privrede. Prioritet nemačke pomoći u ovoj oblasti je bio oživljavanje energetskog sistema, vodosnabdevanja i izgradnja komunalne infrastrukture. Nemačka je posle finansijske pomoći u visini 20 mil EUR za uvoz električne energije za zimu 2001. godine i obezbeđivanje neophodnih delova za popravku postrojenja, pokrenula projekte revitalizacije rudnika, termo i hidroelektrana. Kroz donacije i povoljne kredite obezbeđena je popravka bagera-kopača u rudniku Kolubara, zatim popravka najvećeg bloka B2 termoelektrane "Nikola Tesla" koji je već 2002. ponovo proizvodio električnu energiju, a kroz slične investicije povećana je produktivnost rudnika "Tamnava zapad". Početkom 2004. godine, odobren je povoljan kredit od 30 mil EUR za rehabilitaciju hidroelektrane "Bajina Bašta".

U projektima za poboljšanje vodosnabdevanja i odvod otpadnih voda nemačka vlada je pomogla rehabilitaciju vodovodnih i kanalizacionih sistema u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu i južnoj Srbiji. Poseban prioritet u pomoći razvoju komunalne infrastrukture ima izgradnja mreže daljinskog grejanja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, dok su slični projekti planirani i za Kragujevac.

Organizacija GTZ -a je u Srbiji finansirala više od 50 projekata na lokalnom nivou iz oblasti zaštite životne sredine, posebno prečišćavanja voda i odlaganja otpada. Na skoro svim ovim projektima angažovana su preduzeća iz Srbije čime je obezbeđena zaposlenost domaćih preduzeća i stručnih ljudi.

U želji da pomogne razvoj privatnog sektora, kao glavnog elementa transformacije privrede, nemačka vlada je u saradnji sa partnerskim organizacijama GTZ (Društvo za tehničku saradnju) i KfW (Kreditna ustanova za obnovu), pokrenula nekoliko projekata. Pre svega obezbeđeni su povoljni dugoročni krediti za mala i srednja preduzeća. Cilj ovog kreditnog programa je da privrednicima sa dobrim poslovnim idejama omogući pristup investicionom kapitalu.

Paralelno sa ovim programom, ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju Nemačke i GTZ pokrenuli su Program podrške razvoju i zapošljavanja u Srbiji (WBF). Ovaj program realizuje se u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i resornim ministarstvima Republike Srbije. Program se sastoji od niza aktivnosti koje su usmerene ka povećanju konkurentnosti i unapređenju poslovne saradnje preduzeća iz Srbije sa Nemačkom. Podrška podrazumeva savetodavnu i tehničku pomoć u pet ključnih potencijalno najprofitabilnijih sektora: proizvodnji hrane, industriji tekstila i kože, metalnoj i elektroindustriji, industriji softvera i turizmu. Predviđena je pomoć preduzećima u razvoju izvoznih programa, izradi razvojnih i marketinških strategija, pomoći u edukaciji kadrova i organizaciji poseta i nastupa privrede na važnijim evropskim sajmovima, pre svega u Nemačkoj.

Ministarstvo finansija Republike i predstavnici Vlade Savezne Republike Nemačke potpisali su u novembru 2007. zapisnik o razvojnoj pomoći Nemačke Srbiji za 2007. godinu u iznosu od 66,8 mil EUR. Pomoć je namenjena pre svega projektima iz oblasti energetske efikasnosti, obnavljanju sistema vodosnabdevanja, održivom ekonomskom razvoju, razvoju demokratskog društva i povećanju efikasnosti u javnoj administraciji. Ukupan iznos pomoći podeljen je na finansijsku pomoć od 58 mil EUR preko Nemačke kreditne banke za razvoj KfW i tehničku pomoć u iznosu od 8,8 mil EUR preko GTZ-a.

DIHK je 18.01. 2002. godine, otvorio svoje predstavništvo u Beogradu, koje predstavlja servis nemačke privrede za Srbiju, a krajem 2003. godine osnovano je Nemačko privredno udruženje u Beogradu. Trenutno udruženje broji preko 100 članova, nemačkih preduzeća, sa tendencijom povećanja. Udruženje ujedno predstavlja interese i mrežu preduzeća koja su aktivna u bilateralnim poslovnim odnosima između Srbije i Nemačke i radi uz podršku Predstavništva DIHK u Beogradu.

Prema rezultatima ankete Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu i Nemačke privredne komore, nemačka preduzeća ocenjuju svoj poslovni položaj u Srbiji pozitivno, te uz umereni optimizam gledaju u budućnost. Oko 70% ispitanih je pozitivno ocenilo ekonomsku situaciju u Srbiji, a 47% očekuje poboljšanje uslova za poslovanje.Nemačka preduzeća očekuju odlučnu podršku ovdašnjih institucija kao i smanjivanje broja administrativnih prepreka . I pored pozitivne poslovne klime preduzeća smatraju da je potreban veliki napredak u primeni reformi, a pre svega u oblasti sprovođenja pravnih presuda, zaštiti poverilaca, u oblasti smanjenja doprinosa, efikasnosti državnih službi, u oblasti korupcije i većoj transparentnosti prilikom dodele javnih nabavki. Najveći problem je pravna sigurnost.

Ulaganja Nemčke u privredu Srbije

Sa procesom privatizacije, stigli su i prvi investitori u Srbiju iz Nemačke. Ulaganja nemačkih firmi kod nas dostigla su cifru od 1.163.000 EUR.

Ove investicije su veoma značajne za transfer znanja, povećanje izvoza i otvaranje novih radnih mesta. U cilju privlačenja novih investicija iz Nemačke, treba istaći da Srbija ima povoljan geografski položaj, visokoobrazovane kadrove, relativno niske troškove radne snage, zakone usklađene sa propisima EU, poreske i druge olakšice.

Predstavništvo nemačkih komora u Beogradu smatra da su nemačke firme daleko više uložile u privredu Srbije, nego što zvanične statistike pokazuju. Smatra se da je više od jedne trećine svih austrijskih investicija poreklom nemački kapital. Kao primer se ističe firma "Siemens", "Metro", "Henkel" kao i firma "Nordcuker" koja namerava preko svog predstavništva iz Holandije da uloži oko 40 mili EUR u Srbiju.

Nemačka kompanija "Reum" nastavlja izgradnju fabrike za proizvodnju autodelova u Svilajncu 1. februara 2010. godine, koja će biti završena do avgusta ove godine, kada će krenuti proizvodnja delova za autoindustriju. "Reum" je strateški dobavljač najvećim proizvođačima automobila u svetu i namerava da do 2012. godine zaposli više od 350 radnika, koje će poslati na obuku u Nemačku.

Nemačka kompanija Medsorga gradiće u Kraljevu fabriku za reciklažu – preradu otpada, čiji kapacitet treba da bude veći od potreba Kraljeva što bi omogućilo priključivanje novih partnera iz tog dela Srbije a projekat bi dobio regionalni značaj. Nemački partner će obezbediti finansijska sredstva za izgradnju postrojenja za preradu otpada i deponije, u skladu sa standardima Evropske unije.

Evropska investiciona banka (EIB), nemačka razvojna banka (KfW) i još neke institucije pokrenule su novi fond za unapređenje energetske sfikasnosti i projekte obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj. Prema sporazumu (17. decmbar 2009. godine) potpisanom u Briselu, Fond za energetsku efikasnost jugoistočne Evrope (SE4F) raspolagaće, za početak, sumom od 95 mil EUR. Cilj kreditora je da Fond u narednih 4-5 godina naraste na 400 mil EUR kroz privlačenje sredstava investitora sa javnog i privatnog sektora. Iz Fonda će se investirati u projekte u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori na Kosovu, Albaniji, i Turskoj.

U Srbiji je prisutno više od 250 predstavništava nemačkih firmi iz gotovo svih grana privrede.

Saradnja Srbije sa Nemačkom

Geografski položaj Srbije uslovljava i daje posebnu ulogu razvoju saradnje u oblasti saobraćaja sa Nemačkom, s obzirom da isti za Nemačku predstavlja najkraću vezu sa Bliskim Istokom, ali i Grčkom kao delom Evropske Unije. Značaj saobraćaja za međunarodnu saradnju Srbije i Nemačke, postao je još veći završetkom projekta mreže kanala Rajna-Majna-Dunav, koji otvara velike mogućnosti za razvoj, kako bilateralnog, tako i tranzitnog saobraćaja sa Nemačkom. Srbija je ostvarivala značajne prihode od saobraćaja sa Nemačkom.

Srbija je sa Nemačkom ostvarila značajnu saradnju u oblasti turizma. Na inicijativu Udruženja za turizam i ugostiteljstvo PKS u organizaciji Predstavništva PKS u Frankfurtu, 9.12.2005. u Frankfurtu je održan jednodnevni poslovni sastanak i susret turističkih agencija Srbije i Nemačke pod naslovom "Turistička ponuda – Doživite Srbiju". Sastanak je imao za cilj da prikaže i promoviš e turističku ponudu Srbije, obnovi i uspostavi kontakte sa nemačkim partnerskim organizacijama radi realizacije poslova , doprinese privlačenju turista iz Nemačke i popravi sliku Srbije kao turističke destinacije. Nemačka strana je svojim prisustvom potvrdila i u bilateralnim razgovorima izrazila veliko interesovanje za saradnju i poslove sa srpskim turističkim organizacijama. Razgovarano je o konkretnim poslovima koji su od strane učesnika iz Srbije ocenjeni kao izuzetno korisni i iz kojih se očekuju konkretni rezultati.

Pozitivna iskustva sa ovih susreta treba iskoristiti za organizovan nastup preduzeća iz određenih grana i oblasti kako bi se naše firme upoznale sa mogućnostima i načinom rada sa nemačkim firmama i dogovorile o konkretnoj saradnji (tekstilna industrija, prehrambena, auto delovi, metalopreradjivačka).

Kod privredne saradnje sa Nemačkom potrebno je pomenuti i detašman, kao poseban oblik angažovanja stručne radne snage iz Srbije, na investicionim radovima u Nemačkoj. Međutim, u poslednje tri godine, iskoristili smo manje od 20% kvota. Relativno mali broj preduzeća iz Srbije učestvuje u poslovima detašmana i to uglavnom oni koji zadovoljavaju visoke standarde u građevinarstvu na nemačkom tržištu.

Privredna saradnja Srbije sa Bavarskom odvijala se uglavnom kroz Srpsko-Bavarsku Komisiju, koja je osnovana pre 35 godina, a ponovo aktivirana oktobra 2000. godine. Na zasedanju Srpsko-bavarske Komisije, održane u Beogradu 15. i 16. marta 2005. godine, konstatovano je da Komisija predstavlja veoma značajnu formu za unapređenje ukupne saradnje između Republike Srbije i Slobodne države Bavarske i da će se projekti od obostranog interesa realizovati u što skorijem roku. Predstavnici nemačke strane su izrazili interes Bavarske za intenzivnije odnose sa Srbijom i smatraju da će Komisija i dalje davati značajan doprinos međusobnoj saradnji. Bavarska strana je organizovala zasedanje Komisije 2006. oktobra u Minhenu. Naredno je trebalo održati u Beogradu 2007.godine u organizaciji Vlade Srbije, ali ni tokom 2008 nije realizovano. Krajem 2009 održano je zasedanje Komisije u Beogradu.

Rad Komisije se odvija kroz 5 radnih grupa za ekonomsku saradnju, za saradnju u oblasti kulture obrazovanja i nauke, u oblasti poljoprivrevrede i vodoprivrede, za društvena pitanja, javnu upravu i lokalnu samoupravu i za saradnju u oblasti infrastrukture i transporta.

Privredna komora Srbije u okviru radne grupe za ekonomsku saradnju je do sada realizovala sve dogovorene projekte. Na zadnjem zasedanju dogoveren je zajednički nastup srpskih i nemačkih preduzeća na trećim tržištima, posebno bivših republika, učešće na sajmovima i specijalizovanim priredbama.

U cilju intenzivaranja institucionalne saradnje Srbije sa pojedinim pokrajinama u Nemačkoj, formirana je Zajednička komisija Srbija-Baden Virtemberg i prva konstitutivna sednica je održana u Beogradu 17. jula 2009. godine. Privredna komora Srbije je predložila konkretne teme i projekte koji su bili predmet razmatranja na ovom zasedanju.

Mogućnosti saradnje privrede Srbije sa Nemačkom

U cilju unapređenja privredne saradnje Srbije sa Nemačkom i promocije privrede Srbije i privrednih potencijala na tržištu Nemačke, planira se nastup na sajmovima i specijalizovanim izložbama, prezentacije kvalitetnih proizvoda iz pojedinih grana i oblasti koji imaju neophodne sertifikate za tržište EU.

U okviru poljoprivredno-prehrambenog sektora oblasti su: sveže voće i povrće, voće i povrće svih faza obrade (smrznuto, konzervisano); voda, sokovi, vino; konditorska industrija; suhomesnati proizvodi; mesne konzerve; začini, supe, sušeno povrće; tekstilna industrija; konfekcija; koža i obuća; tepisi, zavese; tehnički tekstil.

Sektori u kojima je moguća saradnja su: roba široke potrošnje-posuđe, čaše, nameštaj, posteljina, peškiri, stolnjaci, tepisi; građevinarstvo, informatika, metalna industrija-auto delovi.

Za kvalitetnu prezentaciju navedenih proizvoda koji bi se mogli odmah plasirati na nemačko tržište, neophodna je ozbiljna priprema u saradnji sa predstavništvom PKS u Frankfurtu, kako bi se prikazalo stanje u sektoru, predstavila pojedina preduzeća i organizovali individualni razgovori.