Plastična ambalaža idealan materijal za cirkularnu ekonomiju

Proizvođači ambalaže u Srbiji proizvedu oko 115 hiljada tona ambalaže godišnje, sektor ambalaže je najveći potrošač plastike u Evropi, a ovaj materijal koji ima niski udeo CO2 i 100% se može reciklirati predstavlja idealnog kandidata za cirkularnu ekonomiju, istakao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS).

- U Srbiji je još pre pandemije pokrenuta inicijativa za usvajanje Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije i Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti, koji su usaglašeni sa Direktivama EU, tako da možemo reći da su se takvi zahtevi u Srbiji čuli i pre pandemije - rekao je Stevanović i dodao da se zbog brojnih prednosti plastike, neškodljivosti i inertnosti materijala, više od 50% proizvoda pakuje u plastiku.

- Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici, da je plastika za jednokratnu upotrebu praktična za bolnice, i da je važno infektivni otpad pakovati u plastične kese da se ne bi širila bolest - objašnjava Stevanović, a navodi se na sajtu PKS.

On je dodao da se u jeku pandemije povećala potražnja za ambalažom za jednokratnu upotrebu i za ambalažom od plastike uopšte tako da su se proizvođači prilagodili da rade povećanim kapacitetom.

- Treba istaći da su proizvođači dali svoj doprinos da se obezbedi jednokratna ambalaža za pakovanje hrane za bolnice i privremene bolnice, da se obezbede plastične čaše, pribor od plastike, a značajnu količinu ovih proizvoda preduzeća su donirala. Takođe je važno istaći da su pojedina preduzeća radila u četiri smene i zaposlila nove radnike da bi postigla proizvodnju ambalaže, kesa, a posebno boca za pakovanje dezinfekcionih sredstava i alkohola neophodnih za snabdevanje institucija i građana. Proizvođači kesa su udruženo donirali veliku količinu kesa za otpad i kesa za infektivni otpad bolnicama i privremenim bolnicama, za šta su dobili plaketu zahvalnosti od Ministarstva odbrane.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupno se generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje, 185.000 tona je ambalažni otpad (prikupljen od strane operatera). Ovi podaci ne obuhvataju oko 20% generisanog komunalnog otpada koji završava na divljim smetlištima, što znači da su ostali nezbrinuti i plastični proizvodi, posebno ambalaža. Količina generisanog plastičnog ambalažnog otpada fluktuira u opsegu od 11,8 do 13,4 kg po stanovniku godišnje. Udeo plastičnog ambalažnog otpada u ukupnoj količini ambalažnog otpada je oko 26%. U okviru tih 26% plastičnog ambalažnog otpada, učešće PET-a iznosi 13,2%, a ostale plastike 12,8%.

- Veličina udela plastične ambalaže u ukupnom otpadu nije nikakav problem ako bi se on odvajao, sakupljao i reciklirao, i time dobijala nova vrednost. Problem nastaje kada ne postoji dobar sistem upravljanja otpadom, kada ne postoji za to infrastruktura, kada je stepen razvoja primarne selekcije i razvrstavanja otpada na niskom nivou. Kada bi postojalo sistemsko rešenje sa odgovarajućom infrastrukturom, procenti u korist reciklaže u odnosu na odloženo na deponiju bi se značajno promenili - kaže Stevanović.

Novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u pripremi, predviđa uvođenje depozitnog sistema za neke vidove ambalaže što bi bio odličan podsticaj građanima da vrše selekciju otpada.

- Kada je sistem dobro postavljen, ljudski faktor je minimiziran. Potrebna je edukacija u pravcu pravilnog odlaganja, razvrstavanja i primarne selekcije otpada. Najbolji rezultati bi se ostvarili ulaganjem u reciklažnu industriju, jer bi se tako sakupljeni plastični otpad u najvećoj meri reciklirao i tako dobijala nova sirovina, nova vrednost, a onaj otpad koji nije moguće reciklirati, zbog dodatih određenih aditiva npr, išao bi na spaljivanje u cilju energetskog iskorišćenja - ističe Stevanović i dodaje da se ovim sistemom može drastično smanjiti plastična ambalaža na deponijama, kao i emisija u životnu sredinu. Biorazgradiva kompostabilna plastika predstavlja budućnost za očuvanje životne sredine, ali traži dobro izgrađen sistem upravljanja otpadom i razvijenu infrastrukturu.

- U Republici Srbiji je Strategijom o upravljanju otpadom predviđena izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom sa industrijskim kompostanama. Tendencija u svetu, a posebno u Evropi je ukidanje deponija. Tako u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, i drugim državama više nema deponija. U Srbiji se na deponije trenutno odlaže oko 60% organskog otpada, što je ogromna količina (oko 1,5 miliona tona godišnje) a samim tim je velika i emisija CO2. Cena odlaganja otpada na deponije će se u Srbiji drastično povećavati u cilju zaštite životne sredine i ukidanja deponija, što će za građane predstavljati veliki trošak. Primarna selekcija organskog otpada u domaćinstvima i smeštanje u iskorišćene biorazgradive kompostabilne kese je sigurno najbolji način za očuvanje životne sredine i smanjenje troškova upravljanja organskim otpadom - ističe Stevanović.