Koja isksutva iz Norveške mogu da primene i naši pčelari?

- Za profesionalno bavljenje pčelarstvom u Norveškoj neophodno je seljenje pčela i to oni uglavnom rade na detelinu, uljanu repicu, a najvažnija paša je na divljoj malini od koje dobijaju najveći prinos. Po košnici je te godine Terje imao prosečno oko 40-50 kg. I vresak je dobra paša koja daje slične prinose - objašnjava Stefan i dodaje da je najveći problem sa kojima se suočavaju profesionalni pčelari u Norveškoj zakonsko pravilo koje se odnosi na to da njima nije dozvoljeno da pčele sele na najpogodnija mesta, koja će im dati najbolji prinos, već su ograničeni na određene planinske lokacije.

Svoje veliko iskustvo u proizvodnji matica, Terje podelio je sa Stefanom, uz napomenu da on nikada ne menja matice, već ostavlja da se sve to rešava prirodnim putem u košnici. Izuzetak je slučaj kada matica nije dobra, kada ne leže dobro. Kada je u pitanju selekcija matica, bitno je pronaći takvu maticu koja najviše zaleže i čije pčele nisu agresivne, i za Terja je sve ostalo nebitno.

Poželjno je napraviti dobru "starter" košnicu, koja će ispuniti i zatvoriti matičnjake, a najveći broj pčelara upravo taj deo odradi loše i onda nastaju problemi. Zatvorene matičnjake, stavlja u specijalni inkubator gde održava temperaturu od 34,4 stepena do njihovog izlaska. Najprodavanije su mu neoplođene matice, zbog pristupačnosti cene, ali ima kupaca i za oplođene matice, koje su kod njega najpovoljnije, jer je svima u interesu da pčelari imaju dobre matice i dobre pčele.

- Još jedna zanimjivost je da pčele na njegovom pčelinjaku zimuju isključivo na šećernom sirupu, jer med od vreska koji se poslednji vadi nije dobar za prezimljavanje. Sirup daje dva puta godišnje po 10-12 litara, krajem avgusta i sredinom septembra - navodi Stefan.

Terje ne tretira pčele protiv varoe poslednjih deset godina i tvrdi da ne gubi ništa (2% do 3% u proseku), dok je kod ostalih pčelara, koji takođe ne tretiraju, gubitak oko 12% do 14%

- Terje tvrdi da je otpornost na varou uslovljena proizvodnjom i selekcijom matice. Ukoliko se izabere najbolja matica, slobodno se može napraviti nekoliko eksperimentalnih košnica, koje se neće tretirati protiv varoe - zaključuje Stefan.