Uz brže izdavanje dozvola, biće dovoljno stranih investicija - predstavnici stranih kompanija o ekonomskim prioritetima Srbije

(Mihael Šmit)

Dok Srbiju potresaju štrajkovi radnika čije su firme opljačkali kupci iz loših privatizacija, Vlada povlači već datu reč da će povećati plate u nekim javnim preduzećima jer je time prekršila ono što je prethodno obećala MMF-u, a deo privrede preti da će prestati da plaća obaveze prema državi dok dinar lagano, ali kontinuirano slabi.

Reklo bi se da to nije baš privlačan privredni ambijent. Međutim, mesta za privlačenje stranih investicija još ima, jer je Srbija sada u povoljnijoj poziciji za saradnju sa kompanijama iz Evropske unije.

Ma koliko paradoksalno zvučalo, upravo to je izjavio Mihael Šmit, šef delegacije nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru.

Kompanije iz EU, naime, zbog krize sve više sele svoje pogone iz zemalja novih članica EU, u potrazi za većim profitom, objasnio je on u intervjuu Tanjugu.

Šmit je kao primer takvog ponašanja naveo nemačku kompaniju "Leoni" i neke druge firme koje su to već učinile, ili takvu promenu nameravaju uskoro da sprovedu.

On napominje da bi Srbija trebalo što pre da završi proces privatizacije, otkloni probleme oko svojine nad građevinskim zemljištem, pojednostavi administrativne procedure i poboljša međunarodni imidž kako bi stvorila još bolje uslove za inostrane partnere i spoljne investitore.

Sa Šmitom se slažu i predstavnici stranih firmi koje već posluju u Srbiji.

Metju Perkins, generalni direktor "U.S. Steel Serbia" kaže za "Blic" da izvršna vlast treba da nastavi i intenzivira podršku lokalnim kompanijama i tako što će ih snabdevati kreditima koji su "neophodni za rad u uslovima današnje poslovne klime".

- Vlada mora da nastavi sa reformom zakona i da smanji administrativne terete nametnute kompanijama - kaže Perkins. On navodi da postoji i trenutna potreba za poboljšanim i pouzdanim snabdevanjem prirodnim gasom i boljom saobraćajnom povezanošću. Smatra da napori koji su uloženi da se prevaziđe finansijska kriza treba da se nastave.

- Odluke da se ne povećaju porezi, a da se istovremeno racionalizuje potrošnja, deo su tih odluka. Srbija ima ogroman potencijal da privuče brojne strane investitore i ukoliko nastavi da se i dalje fokusira na ova pitanja, Srbija će postati još konkurentnija zemljama u okruženju - zaključuje Perkins.

"Vip mobile" je najveći grinfild investitor u Srbiji, a Roland Haidner, član Upravnog odbora ove kompanije, kaže za "Blic" da su najbitniji uslovi za privlačenje investitora stabilnost tržišta, mogućnost rasta kompanije i dobro poslovno okruženje. Za njegovu firmu konkretno, predvidiv poreski režim jedan je od najvažnijih tržišnih uslova na koji Vlada može da utiče.

- To svakako ne podrazumeva postojanje poreza koji diskriminiše jednu industriju, kao što je slučaj sa mobilnom taksom od 10% - navodi Haidner.

On podvlači da investitori žele da njihova investicija bude zaštićena. - Porez na mobilne telefone ugrožava naše investicije - dodaje.

Haidner kaže da diskriminacija jedne industrije nije dobra ideja, pogotovu ako je to industrija koja pokreće rast bruto društvenog proizvoda.

- Dešava nam se da nas druge strane kompanije iz različitih industrija pitaju šta se to događa u Srbiji, otkud porez na mobilne telefone i da li se očekuje rast drugih poreza. To nije dobra poruka za investitore širom sveta - otkriva Haidner.

Naprotiv, smatra on, ako vlasti žele da stimulišu potrošnju, trebalo bi da smanjuju poreze.

- Pošto su članovi Vlade odgovorni za ekonomiju i finansije u više navrata najavili da Srbija izlazi iz krize, u najboljem je interesu celog sektora i korisnika mobilne telefonije da ovaj porez bude ukinut u najskorije vreme - poručuje Haidner.

A šta kažu iz Saveta stranih investitora?

- Prioriteti su nastavak reformskih procesa sa akcentom na proces evropskih integracija, efikasnija administracija i poboljšavanje uslova slobodne konkurencije na tržištu - odgovara za "Blic" Goran Pitić, potpredsednik Saveta.

On dodaje da svaki korak ka ostvarivanju pomenutih ciljeva predstavlja značajan pomak na putu povećanja konkurentnosti i liberalizacije srpskog tržišta.

- Treba napomenuti da dosledno sprovođenje reformi vodi ka unapređivanju borbe protiv korupcije - zaključuje Pitić.

Predsednik Udruženja nemačke privrede u Srbiji i generalni direktor "Messer Tehnogasa" u Srbiji Ernst Bode kaže da je jačanje domaće proizvodnje, odnosno oživljavanje proizvodnje na domaćem terenu prvi zadatak Vlade.

- To će pomoći i stranim investitorima i domaćim kompanijama, podstaći će povećanje izvoza i smanjenje uvoza, pomoći stabilizaciju domaće valute na zdrav način, povećati zaposlenost i imati pozitivan uticaj na državni budžet. Jedna od važnijih stvari čiji se značaj ne sme potceniti jeste uspostavljanje brze, efikasne i fleksibilne državne i lokalne administracije - smatra Bode.

To bi vodilo ubrzanju i olakšavanju administrativnih uvoznih i izvoznih procedura.

- Za dobijanje dozvola za priključak za električnu energiju i prirodni gas, i građevinskih dozvola, potrebno je ukinuti beskorisne, zastarele i besmislene procedure koje su uglavnom recidiv pređašnjeg društvenog i političkog sistema, koje, pored gubljenja energije, vremena i živaca, nemaju nikakvu svrhu - dodaje Bode i navodi takav primer iz ličnog iskustva.

- To je obaveza prijavljivanja stranaca policiji 24 sata po svakom ulasku u zemlju, čak i ako ta osoba živi u Srbiji i ima radnu dozvolu - kaže predstavnik nemačke privrede u Srbiji.

On poručuje i da radna snaga poseduje obrazovanje i iskustvo. Poreski sistem je uglavnom povoljan, ali bi po njegovom mišljenju trebalo preispitati cene putarina za kamione i cenu prirodnog gasa za velike industrijske potrošače.

Pred Srbijom je, dakle, zadatak da poboljša uslove poslovanja i pripremi teren za dolazak stranih investitora i kompanija, da bi je, kako to objašnjava Mihael Šmit, firme, političari i mediji prihvatili kao zemlju koja je stabilna, gde može da se radi i investira.

O svemu ovome danas će se razgovarati prilikom susreta premijera Mirka Cvetkovića sa delegacijom nemačkog poslovnog udruženja "Odbor za istok" koje okuplja najveće nemačke kompanije iz oblasti energetike, auto-industrije, telekomunikacija, avio-industrije, građevinarstva, informatike i trgovine.

Cilj posete rukovodstava 18 kompanija je, kako je saopštila Vlada Srbije, unapređenje ekonomske saradnje, posebno u oblasti investiranja u srpsku privredu. Predviđeno je prisustvo predstavnika "Folksvagena", energetske kompanije RWE, "Deutsche Telekom", "Siemens", Deutsche banke, BASF-a, "Air Berlina".

Nemačka najvažniji donator

Mihael Šmit je podsetio da je njegova zemlja najvažniji donator Srbije iz EU, jer je od 2000. godine do danas izdvojila oko 880 mil EUR, u vidu kredita i bespovratne pomoći u sektoru energetike, vodosnabdevanja i infrastrukture, koja je bila od vitalnog značaja u periodu od početka ove decenije.

Šta prvo treba učiniti

-završiti proces privatizacije

-otkloniti probleme oko svojine nad građevinskim zemljištem

-pojednostaviti administrativne procedure

-poboljšati međunarodni imidž

-podrška lokalnim kompanijama kroz kredite

-reforma zakona

-poboljšanje snabdevanja prirodnim gasom

-bolja saobraćajna povezanost

-predvidiv poreski režim

-poboljšavanje uslova slobodne konkurencije na tržištu

-oživljavanje proizvodnje na domaćem terenu

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 25.01.2010.)