Tradicionalne srpske kuće, putokaz za gradnju stambenih objekata
Komentari
Kuća porodice Hristić iz 1848. godine, Muzej Ponišavlja (Foto: eKapija / Aleksandra)
Posmatrajući slike starih srpskih kuća, vidimo jasno stapanje sa terenom, bez raskošnih detalja i velikih ulaganja. Kuća kao simbol lepote stanovanja i življenja bila je ponos i dika domaćina, građena karakteristično za to podneblje. Kuće su bile čovekomerne.
Naši preci poštovali su princip podneblja prilikom gradnje, uvek su zidali u skladu sa potrebama od lokalnog, dostupnog materijala, a koji je ekološki obnovljiv, počinje priču za Agroklub Slaboljub Zakić, inženjer ideje Srpske kuće.
- Danas se o narodnom graditeljstvu uči na Arhitektonskom fakultetu nešto malo, iz predmeta Istorija arhitekture. Obrazovni sistem narodno graditeljstvo, dakle, vidi kao prošlost. Jasno je da su principi i logika naših graditelja koji su zidali crkve, konake, kuće koje i danas žive, izdržali test vremena - objašnjava Zakić.
Putokaz za gradnju stambenih objekata
Principi gradnje u narodnom graditeljstvu prilagođeni su današnjim potrebama stanovništva i mogu biti putokaz kako graditi individualne i stambene zgrade, veruje naš sagovornik. Ekološki obnovljivo, energetski efikasno narod je uvek takve principe primenjivao prilikom gradnje.
- U početku su kuće pokrivane slamom, kasnije šindrom, pečenom zemljom (crepom), ciglom, koja je vremenom menjala oblik, uvek je upotrebljavao prirodni materijal, a u temelju kamen - navodi.
Oganj iz stare kuće prenosio se u novu
Karakterističan element naših kuća je trem, veoma važan prelazni prostor, koji je od aprila do septembra korišćen kao mesto gde se jede, spava, sklanja od sunca ili kiše. Kuća je imala centralni deo gde se nalazilo ognjište i taj deo se zvao ogljenica.
Ognjište je oduvek imalo veliku magijsku moć, napominje Zakić. Vatra je magijski simbol, prilikom gradnje nove kuće, oganj iz stare kuće prenosio se u novu.
- Prilikom izbora lokacije za gradnju, kuće naši preci vodili su se različitim metodama i verovanjima. Postavili bi veće kamenje na deo imanja gde planiraju gradnju i sačekali do proleća kada bi pogledali da li ispod kamenja ima nekih živih bića. Mesto gde ovce planduju ili prenoće isto je po verovanju naših predaka povoljno za gradnju kuće. Prilikom izbora lokacije za gradnju kuće bilo je bitno da nema podzemnih voda, što se proveravalo rašljama, taj postupak se i danas koristi - zaključuje Zakić.
Ekološke i energetski efikasne kuće
Pored izbora mesta vrlo je važno vreme kada se seče građa za kuću. Poželjno je građu za kuću seći u mesecu koje u svom imenu ima slovo R, kao i kada je pun mesec.
- Danas se o ovome uopšte ne vodi računa, mislimo da sve znamo, a istina je da u stvari "bauljamo" u mraku. Srpske tradicionalne stare kuće, bile su ekološke, energetski efikasne i obnovljive, nije bio potreban zakonski okvir, to je bio uobičajeni način gradnje i života naših predaka - kaže sagovornik portala.
Svako poljoprivredno gazdinstvo može biti etno selo?
Interesantne za gradnju danas su vinarije, prezentacione sale, rekonstrukcija ili gradnja novih zadružnih domova, domova kulture. Posle rekonstrukcije ti objekti daju novi izgled selu, daju šansu da se život meštana podigne na viši nivo. Povećanjem smeštajnih kapaciteta u ruralnim područjima, kroz turističku ponudu svako poljoprivredno gazdinstvo potencijalno može prerasti u etno selo, veruje naš sagovornik.
- Rekonstrukcijom napuštenih objekata otvara se mogućnost oživljavanja manjih sredina i posredno smanjivanje socijalne napetosti u državi - kaže inženjer projekta Srpske kuće.
Udruženje ima mnogo realizovanih projekata, od kuća do pomoćnih objekata, mlekare, destilerije, hoteli, moteli, etno sela, učešće na sajmovima i drugo.
- Sve sfere našeg života, posmatrano kroz izgradnju, novih ili rekonstrukciju, treba da poštuju podneblje gde se grade, kao što to rade svi ozbiljni narodi u svetu. Gradnjom tradicionalne srpske kuće, mi ćemo biti bolji kao ljudi i kao narod - napominje Zakić i dodaje da je plan udruženja da ove ideje budu deo državnog projekta, a uslov je da utvrdimo naše granice i te viševekovne sveobuhovatne planove prvenstveno u obrazovanju.
Tagovi:
Slaboljub Zakić
narodno graditeljstvo
Istorija arhitekture
slama
šindra
pešena zemlja
crep
trem
ognjište
ogljenica
građu za kuću
tradicionalne kuće
srpske tradicionalne kuće
stare kuće
vinarije
rekonstrukcija objekata
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.