Srbija posle korona virusa - Važna tri spoljnotrgovinska partnera

Evropski pokret u Srbiji pokrenuo je informativno-edukativni serijal pod nazivom "Srbija nakon korona virusa", koji sadrži kratke video-klipove i bavi se analizama i prognozama stanja u privredi, politici i društvu zemlje nakon krize izazvane pandemijom COVID-19.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak rekao je da je Srbija u toku 2019. godine ukupno u svet izvezla 17,5 mlrd EUR vredne robe, a uvezla nešto ispod 24 mlrd EUR.

- To je omogućilo pokrivenost uvoza izvozom preko 73%. Srbija je jedna je od tri zemlje u Evropi koja nije članica Svetske trgovinske organizacije, iako se pregovori vode još od 2005. godine. Zahvaljujući toj činjenici, celokupna naša spoljna trgovina se zasniva na bilateralnim sporazumima koje imamo sa određenim državama - istakao je Međak.

On objašnjava da tako Srbija ima sporazum sa Evropskom unijom, sa državama regiona preko Cefte, s Rusijom, Evroazijskom unijom, s Turskom, sa zemljama Efta - Norveškom, Švajcarskom, Islandom...

- Zbog toga što se naša spoljna trgovina zasniva na bilateralnim sporazumima, naša roba teško može da nađe svoje mesto na svetskim tržištima izvan ovih gore nabrojanih s kojima imamo sporazume o trgovini. Među njima se izdvajaju tri spoljno-trgovinska partnera. Prvi sporazum je sa EU, odnosno o stabilizaciji i pridruživanju koji predstavlja sporazum o stvaranju slobodne trgovine - naveo je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući ovom sporazumu, od 2014. godine Srbija i EU imaju bescarinski trgovinski režim, što znači da od tada Srbija ne naplaćuje carinu na robu poreklom iz EU, sa izuzetkom malog broja poljoprivrednih proizvoda.

Međak objašnjava da EU carinu na robu iz Srbije ne naplaćuje na osnovu ugovora od 2009. godine, a na osnovu jednostrane izjave i volje EU, ne naplaćuje Srbiji carinu još od 2003. godine.

- Na osnovu ovog sporazuma, Srbija je svoj izvoz sa početnih 4 mlrd EUR, koliko je naš izvoz iznosio 2008. godine, podigla na skoro 12 mlrd EUR, što je skoro 1 mlrd EUR mesečno. U isto vreme, uvoz iz EU je nešto ispod 14 mlrd EUR, što nama obezbeđuje pokrivenost uvoza izvozom od 84%. To je značajno smanjenje deficita koji je Srbija imala pre nego što je zaključila sporazum - istakao je Međak.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU predstavlja sporazum o slobodnoj trgovini koji, kako objašnjava Međak, ukida sve carine i mere jednakog dejstva.

- Drugi srpski najbitniji trgovinski partner jesu zemlje regiona, odnosno CEFTA, u koje Srbija godišnje izveze više od 3 mlrd EUR robe, a uveze nešto manje od 1 mlrd EUR. Tu je beležen svake godine suficit od 2 mlrd EUR. Protivzakonite takse koje je Priština uvela 2018. godine su uticale na naš izvoz i na smanjenje našeg suficita - rekao je Međak.

Dodao je da je treći sporazum onaj s Ruskom Federacijom, koji za razliku od prethodna dva sporazuma ne predviđa potpunu liberalizaciju.

Prema njegovim rečima, određeni proizvodi Srbije i danas ne mogu da se izvezu bescarinski, kao što su na primer automobili i šećer.

- Zahvaljujući ovom sporazumu, Srbija je povećala svoj izvoz sa nekih, zaista malih 50 ml EUR, početkom dvehiljaditih, na skoro 900 mil EUR prošle godine, uz uvoz od oko 2,3 mlrd EUR. Ovaj sporazum je značajno potpomognut EU, jer imamo neograničeni tranzit preko njene teritorije, budući da bi bilo veoma teško dopremiti robu do Ruske Federacije sa kojom se ne graničimo, a da pritom nemamo neograničeni tranzit sa EU- objasnio je Međak.

Kako objašnjava, iz ovih podataka se vidi da je prošle godine 67% izvoza iz Srbije otišlo u EU, 17% u region, a 5,5% je otišlo u Rusku Federaciju i Evroazijsku ekonomsku uniju.

- Svesni smo da će pandemija korona virusa promeniti svet, ali ovo je nešto retko što se neće promeniti. EU je bila i ostala naše primarno izvozno tržište. Treba voditi posebno računa o neodmerenim političkim izjavama o prijateljstvima i budućim spoljno političkim pravcima Srbije, jer spoljna trgovina i privreda uvek zavise od političkih odnosa - istakao je Međak.

Potpuno odsustvo javne debate na ovu temu, kako na televizijama sa nacionalnom frekfencijom, tako i u Narodnoj skupštini, donosi to da građani nisu svesni realnosti u kojoj Srbija živi i šta sve spoljno-političke odluke donose, objašnjava Međak.

Serijal Evropskog pokreta "Srbija nakon korona virusa" namenjen je građanima i građankama Srbije, kao i privatnom i javnom sektoru i klipovi će biti objavljivani jednom nedeljno, sredom, na sajtu www.emins.org i društvenim mrežama EPuS-a.

Evropski pokret svakog ponedeljka na sajtu i kroz bilten EU Weekly, objavljuje nedeljni raspored najvažnijih sednica i sastanaka institucija Evropske unije, kako bi omogućio zainteresovanoj javnosti da bude u toku sa temama i odlukama EU, prvenstveno onim koje se tiču regiona Zapadnog Balkana, pomoći usled krize i politike proširenja.