Šta je rešenje za izlazak iz krize za domaće vinare? - Prodaja u mesec dana opala i do 80%

Nedavni predlog Saveza vinara i vinogradara Srbije u kojem se od Vlade traži da preduzme niz mera koje bi trebalo da ublaže posledice pandemije koronavirusa po srpsko vinarstvo, izazvao je veliku pažnju i suprotstavljena viđenja, pogotovo u delu koji se odnosi na uvođenje zaštitnih taksi i zabranu uvoza rinfuznog vina! U situaciji kada još nije jasno šta bi od tih mera Vlada mogla da usvoji, pitali smo pojedine istaknute aktere srpske vinske scene da nam kažu šta oni misle da bi bilo najpametnije učiniti.

Ali, pre svega da podsetimo da je u Srbiji, prema podacima dobijenim od firme Supernova, jednog od najvećih uvoznika i distributera alkoholnih pića u Srbiji, prodaja vina u poslednjih mesec dana opala za neverovatnih 80% u odnosu na isti mesec prošle godine! Glavni razlog je, naravno, zatvaranje kanala prodaje kroz restorane, hotele i barove, koji u Srbiji čini oko 65% ukupne prodaje vina, ali i ekonomska neizvesnost u kojoj su se našle praktično sve države.

Ako su ovi podaci odraz stvarnog stanja u Srbiji, a gotovo je izvesno da ne mogu biti daleko od istine (zvaničnih podataka o ukupnom padu potrošnje vina u Srbiji nema), vinari će povratak u nekakvo normalno prepandemijsko stanje dočekati s punim podrumima vina koja bi trebalo nekako što pre prodati kako bi se oslobodio prostor u tankovima i buradima za novu berbu koja stiže na jesen. Da ne bude kao s naftom gde su pojedini proizvođači plačali kupcima samo da ih oslobode zaliha!

- To što je izgubljeno tokom ovih mesec i po dana ne može se nadoknaditi. Onaj ko bi danas popio flašu vina u restoranu neće u avgustu popiti dve. Mislim da će zato vinari morati da spuste cene, to je jedino realno. Možda bi mogli da razmisle o pakovanju vina u bag-in-box koje bi bilo jeftinije, ako već ne žele da spuste cene primarnih brendova – kaže Gradimir Vukašinović, suvlasnik Supernova, ističući da će uz sve to biti potrebno da se osmisle i veće marketinške akcije kako bi se zahvatilo više tržišta. – Sve su to prodajni alati kojima se koriste proizvođači u situacijama kada je ponuda veća od potražnje. A to će biti slučaj ove godine s vinima u Srbiji. Uzmite samo u obzir to da smo prošle godine imali oko tri miliona inostranih turista, od čega 1,8 u Beogradu i da toga ove godine neće biti. Znači da će vinari morati da računaju isključivo na domaćeg potrošača, a on će biti siromašniji nego prošle godine.

U čitavoj toj situaciji izazvanoj pandemijom u najvećem problemu će biti vinogradari od kojih su domaće vinarije otkupljivale grožđe. Oni će morati ili drastično da spuste cenu ili da ne oberu vinograde. Drugim rečima, naći će se u situaciji u kojoj se s vremena na vreme nalaze ostali poljoprivredni proizvođači kada dođe do poremećaja na tržištu.

- Za vinarije koje prave vina iz sopstvenih vinograda, možda bi najbolje bilo kada bi imali količinski lošiju berbu ove godine. Uostalom, mogu i sami drastično da redukuju rod. U Čileu i Argentini ne oberu sve u vinogradima svake godine, već samo onoliko koliko procene da mogu da prodaju!

Što se pomoći države tiče, naš sagovornik misli da bi najsvrsishodnije bilo kada bi se vinarijama odobrili krediti s niskim kamatama za kupovinu buradi za odležavanje crvenih vina. Na taj način bi vinarije proširile kapacitete i lakše primile vina iz nove berbe, a sa druge strane u perspektivi bi se poboljšali uslovi da se unapredi kvalitet crvenih vina koja ionako u Srbiji prerano izlaze na tržište baš zato što mnogi nisu u mogućnosti da ih drže dugo u buradima.

Zanimljivo da nekolicina uglednih srpskih vinara nije želela javno da komentariše situaciju. Od onih koji su to učinili, najveći deo njih problem vidi u likvidnosti i nedostatku kapaciteta.

Mitar Deurić, vlasnik vinarije Deurić na Fruškoj gori, kaže:

- Zalihe vina u vinarijama su velike, a da bi se smanjile, posebno roze i belih vina, te popravila likvidnost, po okončanju vanrednog stanja tržište će biti preplavljeno velikim količinama vina. To će neminovno dovesti do cenovnog i rabatnog rata među vinarima. Zato je za prevazilaženje krize potreban zajednički napor i saradnja vinara i države.

Za Deurića pomoć države bi mogla da se realizuje kroz hitne kratkoročne mere pomoći vinarima i kroz dugoročne mere razvoja. Kratkoročne bi trebalo da imaju fokus na održavanju likvidnosti, stimulisanju potrošnje domaćih vina i uvođenju vaučera za vinski turizam, dok bi dugoročne trebalo da prate usvojenu strategiju razvoja vinarstva sa ciljem povećanja površina pod vinogradima, podizanja kvaliteta vina i imidža Srbije u vinskom svetu.

- Sve u svemu, vinarstvo Srbije je pred velikim izazovom, ali verujem da će se zajedničkim naporima kroz nekoliko meseci svtari koliko-toliko vratiti u normalu. Vino se pilo i pre ove pandemije, a sigurno će se piti i posle. Korona je prolazna, vino je večno – zaključuje Deurić.

Vlasnik vinarije Temet iz Lozovika, kraj Jagodine, Nebojša Aleksić istiće da radovi u vinogradu ne mogu da čekaju, te da je zato brzina reagovanja ključna.

- Imajući u vidu da je vanredno stanje proglašeno 16. marta, te da su objekti HORECA sektora zatvoreni brzo nakon toga, a znamo da je to glavno tržište malim vinarijama, lako dolazimo do zaključka da su aktivnosti u tom segmentu poslovanja ne umanjene već u potpunosti obustavljene. S druge strane, operacije u vinariji se nastavljaju redovno, ali samo do trenutka dok imamo repromaterijala, jer se mnogo toga uvozi, od boca do čepova, što je sada vrlo teško organizovati. Na kraju, a možda i najvažnije, tu su vinogradi. Prirodu ne može da zaustavi Covid-19. Vinograde moramo redovno održavti, držati u dobroj kondiciji, a planirali smo i novu sadnju krajem aprila. Imajući to u vidu, da bi se pravazišla postojeća situacija potrebno je prevashodno obezbediti subvencionisana sredstva za likvidnost, ali zbog boniteta mnogih i garancije bankama do određenog iznosa, ukiniti poreze i doprinose na zarade u drugom kvartalu pod uslovom da se ne otpuštaju zaposleni, ukinuti akontaciju poreza na dobit u drugom kvartalu i istu smanjiti za 50% u drugoj polovini godine, te prolongirati plaćanje PDV za obračunske periode april, maj i jun. Od svega navedenog, najvažnije je obezbediti likvidnost jer su prilivi potpuno obustavljeni, a operacije u vinariji i vinogradu moraju se odvijati u skladu sa prirodom kako bi spremni dočekali novu berbu – kaže Aleksić.

Ivan Trivanović iz vinarija Trivanović kod Šida ne očekuje nikakav čarobni štapić kojim bi država mogla da reši situaciju.

- Možemo samo pretpostavljati šta će se sve desiti, ali biće mnogo gore nego što je u početku bilo. Mnogo ljudi će se s velikim podozrenjem vraćati na stare navike. Pritom, nama su mlada vina sada tip-top, spremna za prodaju, ali ni sami ne znamo da li da ih flaširano ili spremimo za odležavanje. Kako bi država mogla da pomogne? Ne znam, možda pri izvozu, ne u smislu da se samo pojavimo na nekim sajmovima u inostranstvu. Možda je rešenje organizovati izvoz u Kinu na nekakvom državnom nivou. Vinari iz Srbije sigurno mogu mnogo tamo da prodaju, a da im ne poremetimo tržište. Mada će sada svi vinari u svetu da ponude mnogo više nego pre i po nižim cenama, i Slovenija, i Italija, i Francuska, i Španija, i Čile... Možda bi država mogla da otkupi i neke viškove vina, kao u slučaju s malinarima, mada ne verujem da imaju razvijen mehanizam kako da ta vina kasnije plasiraju negde. Sve u svemu, biće teško dok HORECA ne dostigne nivo koji je imala pre vanrednog stanja. A to će ići postepeno, neće se desiti odjednom.

U svim razgovorima s vinarima provejavaju zabrinutost i vera u to da će se situacija ipak nekako rešiti. Što reče Slavoljub Jeremić iz poznate smederevske vinarija Jeremić:

- Svi smo svedoci i učesnici u ovoj borbi koja se vodi u celom svetu. Mi bi kao društvo, odnosno država, trebalo više da se okrenemo sebi. U svim segmentima, od zdravstva do privrede. Što bi narod rekao: "Što nas ne ubi, to nas ojača!"