Kako sakupiti matičnu mleč?

Matična mleč je hrana visoke vrednosti, sposobna da normalizuje poremećene životne funkcije u organizmu. Mleč ima svojstva kojima pomaže regeneraciju organizma, inhibira rast mnogih bakterija, virusa i gljivica, dakle ima antimikrobno delovanje.

U svetu još nema laboratorije koja može matičnu mleč da proizvede sintetskim putem. Matičnu mleč proizvode mlade pčele radilice, stare između pet i 15 dana, radom supfaringealnih i mandibularnih žlezda.

Iako se smatra jednim od najvažnijih pčelinjih proizvoda, naši pčelari se ne mogu pohvaliti nivoom njene proizvodnje. Razloge male proizvodnje mleči treba tražiti u nedovoljnoj obučenosti pčelara, ali i u nepostojanju strategije razvoja pčelarske proizvodnje.

Zbog ovakvog stanja malo je pčelara koji pokreću proizvodnju matične mleči koja, ukoliko se pravilno izvodi, pčelarski posao čini izuzetno isplativim.

Proizvodnja matične mleči se može primeniti u svakoj košnici sa pokretnim saćem sa većim ili manjim uspehom. Područja gde je konstantna tiha nektarna paša i bogata polenska paša su idealni uslovi za rentabilnu proizvodnju matične mleči.

Prilikom biranja košnica za proizvodnju mleči moramo voditi računa da to bude što jače društvo i da ima dosta hrane, ne samo u vreme odabira zajednice već tokom celog perioda proizvodnje mleči.

Sledeći uslov za rentabilnu proizvodnju matične mleči je izbor mlade matice čije pčele imaju genetsku predispoziciju prema većem lučenju mleči.

Svakako treba obratiti pažnju na količinu perge u košnici. Ako je nema u dovoljnoj količini, mora se nadoknaditi iz drugih košnica. Dovoljne količine perge za organizovano sakupljanje matične mleči se moraju obezbediti u vreme kada je ima u izobilju i čuvati do momenta kada je treba dodati u pčelinju zajednicu u kojoj se proizvodi matična mleč.

U toku sakupljanja praktikuje se da se dodaju obogaćene pogače sa polenom. Međutim, bolje je umesto pogače dodati okvir sa pergom.

Pčelinje zajednice koje proizvode matičnu mleč bitno smanjuju proizvodnju ostalih pčelinjih proizvoda, tako da nema vrcanja meda iz košnica u kojima se obavlja ova intenzivna proizvodnja.

Važno je napomenuti da se prizvodnja matične mleči i proizvodnja matica vrši na isti način, s tim što se kod proizvodnje matica sačeka da se matičnjaci zatvore, dok se matična mleč sakuplja samo iz otvorenih matičnjaka, pa se ubrzo posle toga presađuju u nukleuse ili društva koja su ostala bez matice. Naravno da se za proizvodnju matica posebno odabiraju pčelinja društva i matica od kojih će se uzeti larve za presađivanje.

Pribor, kao što su letvice sa voštanim počecima matičnjaka, mora se koristiti samo za proizvodnju matične mleči. Kao dodatni pribor za proizvodnju koriste se: silikonska lopatica za vađenje mleči iz matičnjaka, tamne flašice za pakovanje matične mleči, alkohol, terenski frižider za čuvanje matične mleči, vakuum pumpica za sakupljanje mleči (nije neophodna).

Prostorija u kojoj se presađuju larve i vadi matična mleč mora da ispunjava visoke higijensko-sanitarne uslove. Pčelar i pomoćno osoblje koje radi na ovoj proizvodnji moraju uvek uvek biti u čistoj odeći. Vosak od koga se izrađuju počeci matičnjaka mora biti devičanski.

Matična mleč može da se proizvodi u košnici u kojoj matica normalno seje. Priprema se sastoji u tome da maticu ostavimo u plodištu, a veći deo legla podignemo zajedno sa pčelama i prebacimo u medište.

Tek kada je pčelinja zajednica dovoljno razvijena, na vrhuncu snage, a nije ušla u rojidbeni nagon, iz plodišta vadimo otvoreno leglo i prebacujemo u medište. Prazan prostor u plodištu popunjava se izgrađenim saćem. U medište treba staviti pet do šest okvira sa leglom, okvire sa medom, kao i dva okvira sa pergom. Ako ostane prazan prostor, popunjava se izgrađenim saćem. Može se ostaviti jedno prazno mesto radi unošenja okvira sa presađenim matičnjacima. Plodište se od medišta pregradi Hanemanovom rešetkom.

Posle ovakve pripreme pčelinje zajednice može se početi sa presađivanjem larvi u veštačke matičnjake i sakupljanjem matične mleči. Za proizvodnju matične mleči u većem obimu važno je svakodnevno imati larve iste starosti, pogodne za presađivanje. U nekom pčelinjem društvu matica se stavi u izolator, tako što se plodište košnice vertikalno pregradi Hanemanovom rešetkom i u taj pregrađeni prostor stavi matica sa dva ili tri okvira. U izolatoru se nalazi matica koja je izolovana nekoliko dana pre.

Kada dobije mogućnost za polaganje jaja, ona to odmah i učini. Od trenutka kada je na centralnom delu okvira položila prvo jaje, krug se postepeno širi. Za 72 sata iz jajeta će se izleći larva koja je nakon 10 do 12 sati najpovoljnija za presađivanje. Iz izolatora se vadi okvir sa larvama za presađivanje i odmah se u njega dodaje novi okvir, iz čijeg se saća izleglo tri do četiri generacije pčela. Vađenje larve iz takvog okvira biće lako i bezbedno.

Korišćenjem izolatora za dobijanje odgovarajućih larvi za presađivanje mnogo se štedi na vremenu i sam posao sakupljanja matične mleči postaje lakši.

Košnice iz kojih se sakuplja matična mleč moraju da ispunjavaju sledeće uslove: da pčele gusto pokrivaju sve okvire, da se u košnici nalaze pčele svih uzrasta, a najviše pčela starosti od sedam do 15 dana, da u košnici ima najmanje četiri okvira zatvorenog legla i tri okvira otvorenog legla različite starosti, da ima najmanje deset kilograma meda i dva do tri okvira perge.

U takvom pčelinjem društvu mlade pčele će obilno hraniti presađene larve, a pčele starijeg uzrasta obezbediće dovoljan unos svežeg nektara i polena.

Posle odabira i pripreme pčelinje zajednice i obezbeđivanja stalnog izvora desetočasovnih larvi, može se pristupiti presađivanju larvi u prethodno izgrađene voštane osnove matičnjaka. Voštane osnove matičnjaka, koje voskom treba zalepiti na letvicu (20 komada na jednoj letvici), moraju se staviti u poseban okvir i ostaviti u pčelinjoj zajednici oko dva sata na poliranje. Posle poliranja vade se letvice sa matičnim osnovama.

Iz izolatora se vadi okvir sa larvama za presađivanje, pčelarskom četkom uklone se pčele, a okvir se prekrije vlažnom krpom, da bi se sačuvala vlažnost larvi i zaštitile od dnevne svetlosti i sunca. Istovremeno se u izolator na mesto iznetog okvira stavi novi okvir koji će matica da zaseje, a mi ćemo dobiti larve pogodne za presađivanje u sledećem ciklusu. Broj potrebnih izolatora treba prilagoditi potrebi za desetočasovnim larvama.

U prostoriji u kojoj se presađuju larve, okvir sa larvama za presađivanje treba staviti u stalak za presađivanje larvi. Skida se letvica sa voštanim matičnim osnovama i stavi ispred pčelara u vodoravni položaj sa matičnim osnovama okrenutim gore.

Kod prvog presađivanja treba staviti kap matične mleči na dno ispolirane matične osnove i preneti larve u svaku matičnu osnovu. Na ovaj način se postiže bolje prihvatanje larvi.

Presađivanje se obavlja kineskom iglom kojom se sa zadnje strane larva poduhvata i, sa delom matičnog mleča u kome larva pliva, prenosi u matičnu osnovu. Vrh igle dodirne dno matične osnove, a zatim se igla pažljivo povlači unazad, tako da larva sklizne sa igle na dno matične osnove. Posle presađivanja larvi u sve matične osnove, one se pokriju mokrom krpom i vrate u okvir koji se odmah nosi u košnicu.

Ovaj okvir se stavi u sredinu prethodno pripremljene košnice, između okvira sa otvorenim leglom, medom i pergom. Ovom pčelinjem društvu odmah treba dodati 300 ml sirupa u razmeri 1 : 1. Prihranu treba ponavljati svakodnevno dok traje proizvodnja matične mleči.

Posle 55-65 časova pristupa se vađenju mleči. Unapred se pripremi potreban pribor, koji mora biti besprekorno čist, a bočice u koje se mleč sakuplja sterilisane i zaštićene od svetlosti.

Matičnjaci se skalpelom saseku, ali samo do visine na kojoj se nalazi mleč u matičnjaku. Čačkalicom se povade larve, a zatim sa silikonskom (drvenom ili plastičnom) lopaticom vadi mleč iz matičnjaka i odlaže u staklene bočice.

Autor: Ognjen Delić, pčelar iz Erdevika