Radomir Radivojević, zamenik direktora kompanije "Comico oil" -"Comico" nema konkurenciju

(Radomir Radivojević)

Desetine ljudi svaki dan dolaze u lokalnu kancelariju, raspituju se i traže posao. Inženjeri, ekonomisti, tehnolozi, doktori nauka, ekolozi, najbolji studenti generacije novosadskog Tehničkog fakulteta s preporukama britanskih univerziteta, prekaljeni majstori s bušotina širom sveta... ostavljaju svoje radne biografije, vizit-karte, šalju elektronskom poštom svoje Si-Vije. Nude se da rade, mada firma još nije ni počela da radi, ni da se gradi.

- Januar je za nas jako bitan, u ovom mesecu će se sve rešiti jer mi nemamo više vremena za čekanje - kaže Radomir Radivojević, zamenik direktora kompanije "Comico oil".

Ta kompanija je u decembru 2008. godine potpisala Memorandum o izgradnji rafinerije u Smederevu, ali iako je bilo planirano da rafinerija počne da se gradi krajem leta 2009. od toga nema još ništa i kao novi termin početka gradnje spominje se septembar ove godine. Država je prenela vlasništvo nad 113 hektara za gradnju rafinerije na opštinu, urađen je detaljni urbanistički plan po kome je plac strogo namenjen za gradnju rafinerije, ali lokalna Skupština opštine još "razmatra" opravdanost investicije.

U međuvremenu, krenule su spekulacije i politička spinovanja kako, navodno, iza tog projekta stoji jedan od srpskih "biznismena" iz narkopodzemlja, preko glasina da investitor zapravo hoće samo da uzme zemlju na kojoj će da gradi poslovno-stambeni kompleks, do "proverenih" informacija kako će se na tom placu graditi nuklearka.

A stručni krugovi se već izvesno vreme pitaju koje taj investitor spreman da gradi rafineriju u državi koja ima duplo veće rafinerijske kapacitete od potrošnje i u regionu gde postoji višak proizvodnih kapaciteta koji daleko prevazilaze potrebe tržišta.

Za "Politiku" o tom, ekonomski najzanimljivijem, pitanju,ali i nekim drugim koja su u poslednjih godinu dana izazvala mnoge polemike, govori Radomir Radivojević, zamenik direktora kompanije "Comico oil". On kaže da u kompaniji nema nikakvog kapitala sumnjivog porekla:

– Jedan od akcionara je "Basic Equipment", poznati svetski proizvođač opreme i postrojenja za rafinerije. Ta kompanija je do sada svoju opremu ugradila u 156 rafinerija samo u Teksasu. Drugi akcionar je "Global gas", jedan od najvećih snabdevača istočne obale SAD tečnim naftnim gasom i vlasnik naftnih polja u Nigeriji i drugim regionima. Treći akcionar je investiciona banka "Brian Murray&Co" iz Njujorka. A naš partner je Evropska banka za obnovu i razvoj. Zna se da ta banka ne daje novac sumnjivim "biznismenima" iz Srbije. Gospodin Brajan Meri je premijeru Cvetkoviću u Beogradu izneo naše namere i upoznao ga s kompanijom "Comico overseas" i "Comico oil". Srpska vlada je tom prilikom tačno saznala ko su vlasnici kompanije "Comico oil", tako da ne znam da li bi bilo ko od njih mogao da kaže da iza rafinerije "Smederevo" stoje likovi iz srpskog podzemlja.

Srpskoj vladi su, kaže Radivojević, predstavljeni i argumenti za gradnju nove rafinerije.

– Glavni savetnik kompanije "Comico overseas" za isplativost investicije i kretanja na srpskom i regionalnom tržištu naftnih derivata je konsultantska kuća "Baker & O'Brien", koja u naftnom biznisu jako cenjena firma. Savetnicisu nam i KPMG, "Linklaters" i "Merrill Lynch" –kaže Radivojević.

To što u okruženju postoje rafinerije nafte ne zabrinjava vlasnike i menadžment kompanije "Comico oil".

– Mi možemo da regionalnom tržištu ponudimo najbolje proizvode u velikim količinama po najboljim standardima. To, za sada, ne može da ispuni nijedna rafinerija u jugoistočnoj Evropi –kaže zamenik direktora "Comico oil".

Radivojević navodi primere i kaže da najveća rafinerija nafte na Balkanu, u Burgasu (koju je kupio "Lukoil"), radi sa 30 odsto kapaciteta i treba joj vremena da pređe na standarde Evropske unije. "Lukoil" je već u postupku zatvaranja svoje druge rafinerije u Rumuniji. Druga rumunska rafinerija u Ploeštiju je stara tehnologija i trebaće joj mnogo vremena da pređe na nove standarde. Rafinerije u Rijeci i Sisku nemaju dovoljan kapacitet za novu vrstu goriva. Rafinerija u Bosanskom Brodu proizvodi mazut i gorivo D2,koje se više nigde ne koristi osim kod nas.

Tačno je, kaže Radivojević, da u Mađarskoj MOL ima rafinerije, ali kapaciteti nisu dovoljni. Jedina koja proizvodi kvalitetne derivate je "Shell" u Grčkoj, ali je njen dnevni kapacitet svega 30.000 barela, što je veoma malo za potrebe regionalnog tržišta. On kaže da će struktura proizvodnje u Smederevu biti dijametralno suprotna od proizvodnog portfolija rafinerija u okruženju.

– Rafinerija u Smederevu će proizvoditi evrodizel u skladu s propisanim standardima, kerozin A1, TNG, benzin od 100 oktana a za tim produktima je veliko interesovanje na tržištu u celom regionu – kaže Radivojević i dodaje da su kompanije "Lukoil" i OMV već izrazile spremnost da kupujuderivate kojise budu proizvodili u Smederevu.

Pored tih "Comico oil" je u kontaktu i s drugim naftnim kompanijama iz regiona po istom pitanju. Pregovara se i sa kompanijom "Shell" koji je pokazao interesovanje za proizvode rafinerije u Smederevu, ali ta kompanija nije akcionar.

- Pregovora s NIS-om još nije bilo, ali očekujem da će do sastanka doći veoma brzo. Inicijativa za ovaj susret potekla je od predstavnika vlade. Mi nismo rival NIS-u, već samo dobra dopuna na ovom tržištu - kaže Radivojević i dodaje da "Comico oil" nikada neće otvoriti nijednu benzinsku pumpu, niti bilo kome uzeti deo trgovine naftnim derivatima. Ali, upozorava, ne treba zaboraviti podatak da se sada svaki litar evrodizela uvozi.

A na pitanje kako će se rafinerija snabdevati sirovom naftom, Radivojević kaže:

– "Comico oil" je već potpisao ugovore i obezbedio količine sirove nafte kojaće da se prerađuje u Smederevu. Ovu naftu nabavljamo preko našeg akcionara, kompanije "Global gas" iz njenih nalazišta u Nigeriji i bivšim sovjetskim republikama. Potpisan je i ugovor o transportu te nafte iz dva pravca. Prvi je prekookeanskim brodovima do luke Konstanca, a odatle rečnim baržama do Smedereva. Drugi način je investicija u krak naftovoda dug 30 kilometara, od Pančeva do Smedereva. O tome je s državnom kompanijom "Transnafta" potpisan Memorandum o ulaganju "Comico oil" od 15 miliona dolara.

Da li je tačno da je oprema za rafineriju već proizvedena?

Da, oprema je već spremna za transport i čeka da bude prebačena u Smederevo. Samo da podsetim, kad danas bilo koji svetski prerađivač nafte naručuje novu opremu čeka oko 10 godina. Zahvaljujući našem akcionaru "Basic Equipment" , koji snabdeva opremom američke i evropske rafinerije, mi smo dobili prioritet i već imamo napravljenu opremu. Inače, Komisija EU propisala je standarde za naftne derivate do 2020. godine i do 2014. godine svi proizvođači naftnih derivata moraju da pređu na proizvodnju "evro 5", a do 2018. na proizvodnju "evro 6". Nijedna rafinerija u regionu neće moći da prati te standarde ako ne bude stalno osavremenjivala tehnologiju. Naša tehnologija, zahvaljujući "Basic Equipment", poseduje patent koji je u stanju da prati sve standarde koji budu propisani i eliminiše iz derivata nafte nedozvoljene sastojke. Rafinerija u Smederevu biće jedina u regionu koja će moći da isprati te nove standarde bez dodatnih investicija u modernizaciju opreme. Za sada u svetu ima takvih rafinerija samo u SAD i Nemačkoj.

U stanju smo da u najkraćem roku izgradimo postrojenje za dnevnu preradu 100.000 barela sirove nafte. To je godišnja proizvodnja četiri miliona barela. Kad bi se na to računale samo carine, takse, akcize i druga davanja država bi u budžet stavila onoliko koliko sada u budžet daje cela centralna Srbija.

Ništa lično

– Kad sam pitao jednog političara iz opozicije zašto se protive izgradnji rafinerije i tako direktno rade protiv građana Smedereva i Srbije, on mi je odgovorio da "to nije ništa lično, da to nije ekonomsko pitanje, nego da je postalo političko", kaže Radivojević i pita se kako jedan proizvodni pogon od ovolikog značaja za celo društvo može da se svede na pitanje politike.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 11.1.10.)