Softver očitava meteorološku istoriju - u Republičkom hidrometeorološkom zavodu planiraju da za dve godine završe digitalizaciju arhive od 1936. godine

(Arhiva Republičkog hidrometeorološkog zavoda)

Da li znate kolika je bila temperatura, vlažnost vazduha i atmosferski pritisak 1. septembra 1961. godine u Beogradu, prilikom otvaranja prve konferencije Pokreta nesvrstanih? Ili, recimo, 30. maja 1973, kada je Ajaks sa 1:0 pobedio Juventus u finalu Kupa šampiona, pred sto hiljada ljudi na stadionu Crvene zvezde? Odgovore na ova i sva druga slična pitanja znaju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije, ustanovi koja postoji od 1888. godine.

Ali, kada ova pitanja postavite nadležnima u RHMZ-u, oni će vam odgovoriti da je moguće pronaći ove podatke u jednom od 8.500 dnevnika, odnosno registara, koji se nalaze u njihovoj arhivi, u modernoj zgradi na Košutnjaku gde radi oko 200 ljudi. Tada će službenik arhive krenuti u potragu za ovim podacima, pretražujući specijalne limene ormane uvezene iz Rusije, koji omogućuju da ogromna količina građe bude kompaktno uskladištena na jednom mestu i relativno lako dostupna. Okrećući neke zatvarače koji podsećaju na volane od "tamića", posle izvesnog vremena meteorolog će pronaći potrebni registar, ali tada će morati da ga izlista i prepiše ono što ga zanima i potom knjigu vrati na isto mesto.

Ova komplikovana i prevaziđena procedura podstakla je čelnike RHMZ-a da donesu odluku o digitalizaciji kompletne arhive.

Kako kaže za "Politiku" zamenik direktora Miroljub Zarić, njihova ideja je da u roku od dve godine svi meteorološki podaci, mereni iz sata u sat od 1936. do danas (u nekim slučajevima i od pre Prvog svetskog rata), budu dostupni ne samo njima u Zavodu, već i javnosti, na sajtu RHMZ-a.U Zavodu su napravili plan digitalizacije obimne arhive. Zarić ističe da je najvažnije da su prvi koraci već načinjeni, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom iz Beograda i nemačkom kompanijom "Siemens".

– Shvatili smo da bi nam, ako to budemo ručno radili, unoseći jedan po jedan podatak u kompjuter, trebalo desetak godina da sve završimo. Zato smo odlučili da to uradimo uz pomoć "softverskog prepoznavanja", odnosno kompjuterskog programa koji je napravila jedna ukrajinska firma. Počelo je tako što su oni kreirali softver za prepoznavanje brojeva na bankarskim čekovima. Čuli smo za to i obratili smo im se da naprave i za nas studiju izvodljivosti. Pokazalo se da je prepoznatljivost brojeva oko 90 odsto, što je potpuno prihvatljivo. One brojke koje ne mogu da se prepoznaju, kompjuter oboji u žuto i one se ručno upisuju. Sada smo naručili probnu količinu od 6.000 strana, što će nas koštati 150.000 dinara – kaže Zarić.

Šef grupe za primenjenu meteorologiju Aleksandar Pešić, koji rukovodi projektom digitalizacije, kaže da je sada najpreči posao da nabave brzi skener koji košta četiri miliona dinara.

– Ako mi ovo uspemo, a pre nas to niko nije ni pokušavao, onda i druge državne institucije mogu da krenu našim putem – optimista je Pešić.

RHMZ ima 28 glavnih meteoroloških stanica u Srbiji, plus stanice na šest aerodroma, odakle se svakodnevno slivaju podaci merenja koja se obavljaju na svakih sat vremena.

– Naša služba radi već sada na evropskom nivou, ne može se reći da nam nešto nedostaje – navodi Miroljub Zarić.

Od ovog iskusnog meteorologa saznajemo da je godišnji budžet Zavoda oko 1,1 milijardi dinara i da se skoro 700 miliona troši na protivgradnu zaštitu (PGZ).

– U Evropi, međutim, ovakvi zavodi ne bave se protivgradnom zaštitom, tamo to rade privatne agencije u saradnji sa osiguravajućim društvima. Takođe, ne pokriva se cela teritorija države, kao kod nas, već samo ograničen deo, u zavisnosti od dogovora ovih kompanija. Srbija je jedina zemlja u svetu koja protivgradnom odbranom pokriva 100 odsto svoje teritorije. Samo jedna PGZ raketa košta od 21.000 do 25.000 dinara, a dnevno može da se ispali i hiljadu komada, što košta i do 250.000 evra. U 2009. ispalili smo oko 7.000 raketa, pucalo se 64 dana, a trenutno ih na skladištu kod Rekovca imamo 8.018 komada – otkriva Zarić.

I na kraju: da li znate kolika je bila temperatura u Beogradu 1. januara 1982. godine? Plus 18,2 stepena Celzijusa!

Meteorološka stanica na Kosmetu

– Pre 1999. godine imali smo pet stanica na teritoriji Kosova i Metohije, a sada nemamo nijednu, ali neka merenja ipak radimo. Kompletna dokumentacija za pokrajinu zaključno sa 1999. godinom je kod nas, i to će takođe biti digitalizovano. Sada čekamo na odgovor iz Ministarstva za KiM, da nam ponude lokaciju za postavljanje meteorološke stanice. Podrška države je neophodna, jer nam za samo jednu lokaciju u Gračanici traže 500 evra mesečno – kaže Miroljub Zarić, zamenik direktora RHMZ.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 8.01.2010.)