Posledice pandemije u BiH - Stručnjaci prognoziraju pad BDP i do 10%

Iako je još rano govoriti o procenama pada BDP-a, gotovo je sigurno da će taj pad kada je reč o BiH biti veći od 5%, a prema predviđanjima pojedinih ekonomista, moguće čak i duplo više.

U suštini, sve zavisi od toga koliko će trajati kriza izazvana virusom korona, tačnije restriktivne mere koje ograničavaju rad, a predviđanja evropskih ekonomista i pojedinih centralnih banaka iz EU su da će pad BDP-a iznositi od 5 pa do čak 20%.

Ako uzmemo u obzir da BDP u BiH iznosi oko 33 mlrd KM, pad od 10% u suštini bi značio da će neko "morati da plati oko 3,3 mlrd KM".

Pad BDP-a podrazumeva da ljudi manje troše, preduzeća manje proizvode i treba im manje radnika, a u tom slučaju raste nezaposlenost, padaju zarade i investicije, a samim tim i poreski prihodi države, zbog čega postaje sve teže osigurati njene funkcije.

- Ugledni časopis Economist je predvideo pad svetske privrede u 2020. godini od 2,2%. Isti časopis je predvideo pad Nemačke od 5,6%, Italije 7%, Turske 3%, itd. Ukoliko će naši spoljnotrgovinski partneri zabeležiti pad poput Italije i Nemačke, za koje imamo procene da iznose oko 7%, najmanje što možemo očekivati je sličan pad ekonomske aktivnosti - rekao je Saša Stevanović, ekonomista iz BiH.

Ilustracije radi, u vreme ekonomske krize 2008. godine BDP BiH u 2009. pao je za malo više od 3%, tako da se može očekivati da bi negativni efekti pandemije mogli biti mnogo veći nego tada, ali ono što može da raduje jeste da gotovo svi u svetu predviđaju daleko brži oporavak nego što je to bilo 2008. Primera radi, prema nekim analizama koje dolaze od nemačkih ekonomista, jedan od scenarija je da ove godine BDP u Nemačkoj padne 4,5%, a već iduće godine dođe do rasta od 1%.

Međutim, postoje i predviđanja koja govore da bi privreda ove godine mogla pasti 5,4%, a već sledeće porasti za 4,9%.

- Problem BiH je što se slabo i jako sporo oporavlja, za razliku od zemalja Zapada. Procene su da će već iduće godine doći do oporavka, a u tom slučaju BiH oporavak može očekivati tek 2022. godine - rekao je Admir Čavalić, ekonomista.

On naglašava da će BDP BiH u ovoj godini prema njegovim procenama pasti za 10, a možda i više odsto, ali da je teško govoriti pošto se ne zna do kada bi ova kriza izazvana virusom korona mogla trajati.

- Nama je u principu svaki dan bitan. Postoji nekoliko scenarija za Bosnu i Hercegovinu i kreću se isto kao i u drugim zemljama, a to je od pet do 20% pada. Koliki će biti zavisi od globalnih kretanja, ali i mera vlada - rekao je Čavalić.

Procenu pada BDP-a Nezavisne su juče pokušale dobiti i od Centralne banke Bosne i Hercegovine, ali nisu odgovorili na postavljena pitanja. Jedan od indikatora koliko bi BDP mogao pasti u BiH je i procena slovenačke centralne banke, koja je izašla s procenom da bi BDP te zemlje mogao pasti između šest i 16%.

Na tržištu rada, prema procjenama slovenačke centralne banke, pad broja zaposlenih biće između 1,8 i 4,7%.

Vlada Slovenije već je izašla s planom pomoći od 3 mlrd EUR koji čeka na parlament, a prema mišljenju njihovih ekonomista, od toga će dosta zavisiti i ukupan pad BDP-a.