Nenad Vranješ - jedan od učesnika u najvećem svetskom naučnom projektu - superakceleratoru Evropskog instituta za istraživanja u oblasti fizike (CERN)

(Nenad Vranješ i Marija Vranješ-Milosavljević)

Mladi naučnik iz Beograda, jedan od učesnika u najvećem svetskom naučnom projektu - superakceleratoru Evropskog instituta za istraživanja u oblasti fizike (CERN) koji se nalazi kod Ženeve. Posle više od godinu dana pauze uzrokovane havarijom, CERN je obnovio rad, a istraživanja su krenula u dobrom pravcu. U timu od više hiljada naučnika nalazi se i sedmoro sa Instituta za fiziku u Beogradu. Najveće očekivanje naučnika je vezano za nadu da bi jednog dana, ako neke pretpostavke budu eksperimentalno potvrđene, čovečanstvo moglo u potpunosti da reši energetske probleme.

Trenutno su naučnici obuzeti potragom za kvantnom česticom, poznatom kao Higsov bozon. To je najveći poduhvat koji je ikad zamišljen. Kroz tunel koji je dugačak 27 kilometara i nalazi se na 100 metara dubine, ubrzavaju se snopovi protona u oba pravca: jedan u pravcu kretanja skazaljke na satu, a drugi u suprotnom. Kada se postigne određena energija, izvodi se sudar ta dva snopa. Ideja je da se pronađe minimalni broj čestica od kojih je sazdana materija, kao i interakcija između njih.

Uz Nenada je u Ženevi i Marija Vranješ-Milosavljević, takođe naučnik angažovan na ovom projektu, s kojom je Nenad sklopio brak mesec dana pre zajedničkog odlaska u Ženevu. „Drago mi je da mogu da učestvujem u ovako značajnom projektu. Mislim da je važno da u ovakve projekte budu uključeni srpski naučnici i naučne institucije. Velike su mogućnosti koje pruža rad na ovakvom eksperimentu jer najveći broj naučnika dolazi iz najjačih svetskih centara u Evropi, SAD i Japanu. Mogućnosti da se nešto nauči i doprinese nauci su ogromne, često veće nego u nekim drugim naučnim oblastima.

Projekat „Atlas” na kojem mi radimo angažuje skoro 3.000 naučnika, a pošto i moja supruga Marija radi na „Atlas eksperimentu”, boravak u CERN-u nam ne pada teško”, kaže Vranješ.