Veliki pekari imaju posla, zanatsko pekarstvo u problemu
Izvor: Tanjug
Utorak, 31.03.2020.
14:41
Komentari
Ilustracija (Foto: bibiphoto/shutterstock)
Od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije, male zanatske pekare beleže gubitak prometa od 70% do 90% i suočavaju se sa gubitkom tržišta, navodi predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.
Kaže da ovo udruženje čeka današnje predstavljanje državnog paketa mera pomoći privredi, a posebno na one mere koje bi olakšale poslovanje malih pekara širom zemlje.
Industrijski deo pekarstva Srbije beleži, kaže Pralica, još bolje poslovanje nego u normalnim uslovima, za razliku od malih pekara, od kojih su mnoge morale da budu zatvorene jer su zatvaranjem škola i zabranom izlaska starijima od 65 godina, izgubili oko 60% do 70% kupaca.
- Industrijsko pekarstvo sada beleži porast prometa, jer je preuzelo na sebe deo tereta koji su proizvodile male pekare, a zanatsko pekarstvo je doživelo pad prometa od 70% do 90 % sled raznih nemogućnosti koje se tiču poslovanja, proizvodnje, plaćanja kirija - navodi Pralica.
Kada su u pitanju državne mere, Pralica kaže da su do sada čuli deo njih i da treba sačekati detaljan plan kako bi se videlo koga i na koji način one obuhvataju.
U sektoru zanatskog pekarstva, problem je, navodi, što su pekare u blizini škola i pijaca morale da zatvore svoja vrata.
Pad prometa u tom sektoru je prema njegovoj oceni od 70% do 90%, a broj radnika je sveden na minimum.
- Pojedine male pekare koje i dalje rade imaju promet od svega 4.000 do 6.000 dinara nisu u stanju da plaćaju sve obavezne namete, poput struje, knjigovođe i brojne druge obaveze - objašnjava Pralica.
Ističe da je malim pekarama možda i najveći problem taj što u ovoj situaciji niko nije hteo da im smanji zakupnine lokala pa je, kaže, zamolio predsednika Srbije da im u tom smislu posebno pomogne.
Cena hleba niža, ako stigne brašno iz robnih rezervi
Vlasnik pekare Grubanoski Zoran Grubanoski kaže za Tanjug da, kada je u pitanju snabdevanje, ono funkcioniše dobro, a pekari imaju prednost pri kupovini kvasca i brašna.
Pomoglo bi im, kaže, da se privremeno odloži plaćanje računa za Infostan i struju, jer sa trenutnim poslovanjem ne mogu redovno da izmiruju sve svoje obaveze.
- Ukoliko bi dobili brašno iz robnih rezervi i cenu hleba bi spustili - dodaje Grubanoski.
Poručuje građanima da će hleba biti dovoljno a da je ova kriza ponovo pokazala da su mikro preduzeća "kičma svakog društva".
Grubanoski navodi da bi im dobro došle i dodatne količine rukavica i sredstava za dezinfekciju, ali da očekuje da se u narednim danima taj problem reši.
Onlajn kupovina peciva?
Mali proizvođači visokokvalitetnog peciva takođe osećaju "na svojoj koži" nedostatak kupaca u maloprodajnim objektima pa je pokrenuta zajednička inicijativa da svoje proizvode građanima ponude onlajn.
Još čekaju tehničku i drugu pomoć kako bi se ta ideja što pre realizovala.
- Pokušavamo da napravimo onlajn platforme koje bi nas brže i kvalitetnije dovele do krajnjih potrošača - kaže vlasnica pekare Ključ iz Beograda Vesna Njegić.
Apeluje na velike kompanije da ne prekidaju rad sa malima preduzećima, i dodaje da se manje firme, poput njene, uzdaju i u pomoć države.
Firme:
Unija pekara Srbije
Tagovi:
pekara Grubanoski
pekara Ključ
Ključ
Grubanoski
Zoran Pralica
Zoran Grubanoski
Vesna Njegić
industrija pekarskih proizvoda
vanredno stanje
pandemija
korona
koronavirus
virus korona
covid 19
male zanatske pekare
gubitak prometa
zanatsko pekarstvo
zakupnine
kirije
kvasac
brašno
računi
plaćanje računa
rukavice
sredstva za dezinfekciju
visokokvalitetno pecivo
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.