Aleksandar Kovačević, sekretar za sport i omladinu Beograda - Montažne hale za sve sportove

(Aleksandar Kovačević)

Pitanje egzistencije klubova i uslova za treniranje sportista ostaje osnovni problem kojim će se Sekretarijat za sport Beograda baviti i u narednoj godini. U poslednjih dva meseca za veliki broj klubova su obezbeđeni termini u salama, a krenuće se i sa izgradnjom montažnih hala. Sportski kompleks na Bežanijskoj kosi uskoro bi mogao da postane centar univerzitetskog sporta, a u školama je neophodno povećati broj takmičenja, kaže za "Blic" Aleksandar Kovačević, gradski sekretar za sport i omladinu.

- U saradnji sa Sportskim savezom Beograda, granskim savezima i klubovima precizirali smo kriterijume na osnovu kojih ćemo pomagati sportske kolektive u gradu. Naravno, nećemo se voditi samo rezultatima, već i brojem takmičara, ali i mogućnošću razvoja određenog sporta. Cilj je da klubove uvedemo u sistem gde će oni tačno znati na koja sredstva mogu da računaju u toku godine i kakva ih nagrada očekuje u slučaju postizanja rezultata – objašnjava Kovačević.

Ako se ima u vidu da će budžet za narednu godinu biti još manji, kako izaći u susret svim klubovima kojima je pomoć neophodna?

- Situacija je zaista teška. Imamo klubove poput ženskog odbojkaškog kluba "Poštar" ili rukometne velikane "Crvenu zvezdu" i "Partizan" koji su skoro izbačeni iz svojih hala. Ipak, uspeli smo da nađemo sredstva, obezbedimo termine i zadržimo te klubove u Šumicama i na Banjici. S druge strane, te hale bi na neki način izgubile indentitet bez "Zvezde" i "Partizana" pa smo našli zajednički jezik. Zbog manjeg budžeta, finansiranje klubova mora biti sistemsko, a izlaz vidimo i u izgradnji jeftinih montažnih hala koje bi u početku bile izgrađene pre svega za najugroženije sportove. Tako bi, na primer, gimnastički savez konačno dobio svoj objekat, a o kolikoj uštedi je reč govori i podatak da se deset takvih objekata može izgraditi za novac koji je potreban za jednu veliku halu.

Sve manji broj dece se bavi sportom, a rezultati sistematskih pregleda u školama pokazali su da čak više od 10% učenika ima deformitet kičmenog stuba. Zbog čega?

- Školski sport je jedan od prioriteta Sekretarijata i naša je preporuka svim nastavnicima fizičkog vaspitanja da podstaknu veću aktivnost učenika na časovima i omoguće im takmičenje u kontinuitetu i to od najranijeg doba. Već godinama postoji "Sportiš" kao takmičenje između škola koje se održava uglavnom na proleće, međutim trebalo bi osnovati ligu škole gde bi se svake nedelje klinci iz različitih odeljenja takmičili i tako se odvojili od kompjutera i zainteresovali za sport. Zato je neophodno stvoriti uslove, asfaltirati terene, ali nije sve u nadležnosti Sekretarijata.

Po dolasku na mesto sekretara istakli ste sportski kompleks na Bežanijskoj kosi kao potencijalni raj za rekreativce. Dokle se stiglo u toj realizaciji?

- To je ogroman prostor na kome se mogu izgraditi montažne hale za razne sportove, a jedna bi bila namenjena isključivo univerzitetskom sportu koji je u poslednje vreme gotovo zamro. U planu je postavljanje još jedne atletske staze otvorenog tipa koju bi osim sportista koristili i rekreativci. Već godinama se priča da je Beograd jedini glavni grad u Evropi koji nema atletsku dvoranu, međutim to je širi problem. Grad je već odredio zemljište na Novom Beogradu na kojem dvorana treba da se izgradi.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 29.12. 2009.)