Protiv koronavirusa, potpuno drugačije - Kako se sa pandemijom bori Holandija

Iako u ovom trenutku ima zvanično gotovo 4.500 zaraženih, ali i više od 200 preminulih od koronavirusa, Holandija, uz insistiranje na merama opreza, do sada nije uvodila ni približno stroga ograničenja kao veliki broj drugih evropskih država, uključujući Srbiju.

Na sajtu holandske vlade, naime, zvanično se navodi da je pristup ove države takav da nastoji da "kontroliše virus koliko god je moguće", što bi trebalo da vodi ka "kontrolisanom širenju među najmanje ugroženim grupama".

- Maksimalna kontrola znači da se preduzimaju mere da bi se smanjili "vrhovi" infekcije i da bi se ona razvukla tokom dužeg perioda. Ovakvim pristupom, u okviru kojeg će većina iskusiti samo blage simptome bolesti, Holandija može da izgradi imunitet među stanovništvom i da obezbedi da njen zdravstveni sistem bude u stanju da se izbori sa bolešću... Kako sve više ljudi bude bilo imuno na virus, biće teže virusu da se širi.

Kako ta "kolektivna imunizacija" izgeda na licu mesta? Razgovarali smo sa Karlom Polakom, saobraćajnim inženjerom iz Beograda, koji živi u Amsterdamu. On nam kaže da, iako je prvi slučaj zaraze utvrđen 27. februara, kralj Holandije se nije obraćao naciji sve do 20. marta, kao ni bilo ko od ministara, i to sve u situaciji kada je u zemlji već bilo oko hiljadu obolelih i nekoliko desetina umrlih.

- U jednom trenutku u zemlji je nastupila panika. Kupovali su se toalet-papir, tečni sapuni, brašno, konzervisana hrana, voće, povrće i hleb u preteranim količinama. To je trajalo 4-5 dana, a posle toga se nastavila nestašica brašna i jaja. Do vikenda 21. i 22. marta već je bilo svega u prodavnicama - govori Polak i dodaje da su vrtići i niže osnovne škole otvoreni za decu zdravstvenih radnika.

Prema njegovim rečima, javni prevoz, vozovi, autobusi, tramvaji, metro, rade puno radno vreme i po uobičajenom redu vožnje. Broj putnika je pao na oko trećinu. Na linijama gradskog trajekta, recimo, deo koji koristi posada je posebno ograđen. Tek od ponedeljka, 23. marta, u okviru drugog kruga mera, počele su redukcije u redu vožnje javnog prevoza, i to, kaže, kao mera štednje, a ne mera prevencije zaraze.

Sve zakazane posete policiji, opštini, zakazane operacije se ne otkazuju bez zahteva onoga ko ih je zakazao. Napominje se, međutim, da ukoliko imate bilo kakvih problema sa grlom, kašljem i temperaturom, ne izlazite.

- Ja sam 23. marta bez problema operisao urastao nokat, a to je sitan zahvat koji se inače može odlagati. To je dve nedelje posle prvih mera ograničenja, i u trenutku kada ima već 200 mrtvih od koronavirusa u zemlji - kaže Polak.

Od trgovinskih radnji, nastavlja, oko 80% njih radi, i to puno radno vreme. Kada su u pitanju prodavnice obuće i odeće, veći brendovi su pozatvarali prodavnice: kupcima nude onlajn narudžbine. Manji prodavci neprehrambenih proizvoda drže radnje otvorene. Restorani, kafići, pozorišta i stadioni su zatvoreni pre zatvaranja škola, ali brza hrana i onlajn dostava, i "drajv in" i dalje rade.

Na početku ove krize Vlada Holandije je zatvorila sve kafiće, restorane i hotele. Zato gotovo pola miliona radnika ugostiteljstva ne ide na posao, ali će dobijati pune plate iz ugovora o radu. Vlada će prebacivati novac poslodavcima za plate radnika. Oslobođenje od poreza je u trajanju od šest meseci.

U prodavnicama i na info-pultovima npr. bolnica, uvedene barijere od stakla ili pleksiglasa u zoni gde je moguće rastojanje između radnika i klijenata manje od 1,5 metar. U prodavnicama na svakih nekoliko minuta preko razglasa podsećaju ljude da ne idu porodično u kupovinu, već pojedinačno, da dezinfikuju ruke kod ulaza, i da održavaju odstojanje.

I pre epidemije daleko više se plaćalo karticama nego kešom. Sada kada postoji opasnost od širenja zaraze, još više se koriste kartice.

- I ranije je ogromna većina poslova sa bankom, osiguranjem, porezom... bila dominantno vođena preko interneta, izuzetno uz telefonski poziv. Recimo, dolazak u banku da prvi put otvorite račun, može da vam bude jedini put da ste u banku uopšte ušli. Osigurati se moguće je preko interneta bez ijednog dolaska do kancelarije osiguravajućeg društva. Sada je to samo još dodatno smanjeno - nastavlja Karlo Polak.

- Težnja je da se što više radi onlajn i od kuće, ali i pre izbijanja pandemije koronavirusa, Holandija je bila evropski rekorder u broju zaposlenih koji rade kod kuće. Ali taj rekord je svega oko 13% radnih mesta - navodi.

Posle "špica" od 637 novozarženih, 21. marta, broj registrovanih slučajeva zaraze koronavirusom na dnevnom nivou počeo je postepeno da se smanjuje. Naš sagovornik ističe da Holanđani imaju veliko poverenje u svoju državu.