(Magazin Biznis)Hristos Cemberas, generalni direktor "Grand casino" Beograd - Industrija zabave pomaže razvoj turizma

(Hristos Cemberas)

"Grand casino" Beograd predstavlja jednu od najvećih investicija u Beogradu, koja značajno doprinosi lokalnoj ekonomiji. Od otvaranja, u leto 2007. godine do danas, uplaćeno je više od 1,241 milijardu dinara na ime zarada i društvenih doprinosa. Takođe, skoro pet milijardi dinara plaćeno je lokalnim dobavljačima, što podrazumeva najrazličitije proizvode i usluge, od papira za štampače do hrane za restorane. "Grand casino" Beograd ima oko 500 zaposlenih i predstavlja značajan faktor za budući turistički razvoj grada.

Prethodne detalje iz dosadašnjih poslovnih rezultata "Magazin Biznis" saznaje od Hristosa Cemberasa (Christos Tsemberas), generalnog direktora "Grand casina" Beograd.

Cemberas se na ovoj funkciji nalazi od jula 2009. godine, ali je prirodom posla u Beogradu još od 2007. Bogato iskustvo u turističkoj i industriji zabave (kojom se bavi od 1978.) iskoristiće za razvoj i ostvarenje ciljeva kompanije, koja je trenutno 90% u vlasništvu grčkog Klub hotela Lutraki. Cemberas je trenutno član Asocijacije generalnih direktora atinskih hotela, član Odbora Udruženja srpskih hotela i potpredsednik Helenske poslovne zajednice u Srbiji.

U razgovoru za "Magazin Biznis" on ističe da se zastoj u razvoju ekonomije u Srbiji oseća i u kazino industriji, kao i u svim ostalim granama.

– Ipak, mi planiramo da podržimo našu investiciju imajući u vidu srednjoročne i dugoročne
rezultate, jer mi nismo došli ovde na godinu, dve ili pet. Opstajemo bez obzira na tešku godinu iza nas, uspeli smo da održimo isti broj zaposlenih i nastojimo da poboljšamo poslovanje. Nadamo se da će Vlada preduzeti odgovarajuće korake koji će voditi ka oporavku ekonomije i stabilizaciji tržišta, iniciranjem svih neophodnih strukturalnih promena. Verujemo i da će Srbija napredovati i biti sve bliža statusu kandidata EU.

Često se čuju komentari da ovakav vid zabave "cveta" u siromašnijim društvima, gde ljudi ne vide drugačiji način da dođu do velikog novca. Kako vidite perspektivu ove vrste biznisa u Srbiji?

– Ova tvrdnja je delimično tačna, a razlozi za to su veoma specifični. Ljudi u siromašnim zemljama obično imaju niže obrazovanje, tržišta nisu regulisana na pravi način i zbog toga cvetaju nelegalne igre na sreću. One mogu da dovedu ljude do pomisli da se mogu dokopati velikog novca za veoma kratko vreme. Ovo je i razlog zbog koga mi nastojimo od samog početka da sarađujemo sa Vladom i savetujemo je kako bi Srbija postala pravilno regulisano i kontrolisano tržište igara na sreću u kome će ovakav fenomen biti sprečen. Na legalnom i regulisanom tržištu, na kome Vlada primenjuje odgovarajuću kontrolu, kompanije moraju da poštuju i primenjuju pravila kao što su reklamiranje koje ne sme da navede na pogrešan zaključak, zaštita maloletnika, programi društvene odgovornosti i ostale aktivnosti koje čine da igre na sreću budu vid zabave i industrija koja doprinosi lokalnim ekonomijama. One su deo turističke industrije, a turizam jeste velika prilika za Srbiju.

Igre na sreću su specifičan biznis, koji nosi sa sobom i određeni rizik. Kakav je Vaš komentar – da li je to porok ili samo bezazlena zabava?

– Igre na sreću ne uključuju rizik. Naime, svi mi mnogo više rizikujemo kada vozimo suviše brzo, surfujemo na internetu ili pijemo alkohol u neograničenim količinama. Igre na sreću su deo ljudske prirode i ljudske istorije. One su uvek bile, i još uvek su, prisutne u svim civilizacijama. Julije Cezar je upotrebio frazu "alea jacta est" (kocka je bačena) kako bi opisao krucijalni zaokret u ljudskoj istoriji. Dakle, one same po sebi ne predstavljaju opasnost, kao ni vožnja, alkohol ili ekstremni sportovi. Opasnost leži u načinu na koji ona nastaje, jer igre na sreću su pre svega uzbudljive, a mogu da koštaju manje nego bilo koji drugi vid zabave. U "Grand casinu" Beograd sreću možete okušati i za jedan dinar.

Jedan od planova, istaknutih još prilikom otvaranja, bio je da "Grand casinu" Beograd postane regionalni centar ove vrste zabave. Dokle se stiglo sa ostvarenjem ovog plana?

– Naš glavni cilj jeste da postanemo ključna tačka društvenog života grada, mesto gde ljudi mogu da dobiju odličnu uslugu i različite zabavne sadržaje. Takođe, želimo da budemo atrakcija koja će doprineti razvoju turizma Beograda. Iako smo na ovom tržištu nešto više od dve godine još uvek smo nov proizvod, interesantan i uzbudljiv. Nadamo se da ćemo nastaviti sa ovim trendom i tokom ovih teških vremena. Mi želimo da se razvijamo i da se širimo, ali moramo da imamo i dovoljno veliko i razvijeno tržište koje će to ispratiti. Trenutno ga nemamo u dovoljnoj meri, što je posledica finansijske krize, i potrebno je još malo vremena za stabilizaciju poslovnih prilika. Kazino će nastaviti da se razvija u skladu sa potrebama gostiju, njihovim ukusom i očekivanjima. Verujem da će "Grand casino" Beograd u roku od pet godina postati glavni zabavni kompleks u Srbiji.

Koja je Vaša ciljna grupa i da li "Grand casino" Beograd ima dovoljno gostiju?

– Naša ciljna grupa su svi ljudi koji žele da se zabave, stariji od 18 godina, koji se prilikom ulaska u kazino moraju registrovati i dobiti svoju karticu. Nema podele na osnovu godišta, pola, statusa jer ovo može biti najjeftiniji vid zabave. Naravno, to je teoretski naša najšira ciljna grupa. Malo preciznije, to su ljudi koji ipak imaju odgovarajuće redovne raspoložive prihode, koji mogu posle zadovoljenja osnovnih životnih potreba – stan, hrana, odeća, da odvoje jedan deo i za zabavu. Znači, jednog dana će otići u pozorište, jednom na ručak, a jednom u kazino. Nama i nije u interesu da neko dođe jednom, potroši sav novac do krajnjih limita i nikad se više ne vrati. Trenutno imamo oko 600 posetilaca dnevno, i možemo reći da smo zadovoljni tim brojem do sada, ali se nadamo da će biti još veći, u skladu sa ekonomskim razvojem. Ukupno imamo 75.000 registrovanih gostiju i oni prosečno potroše, u zavisnosti od godišta, pola, statusa i drugih faktora, od 2.000 do 20.000 dinara.

U odnosu na početak rada (2007. godine) promenjena je vlasnička struktura, sada je 90 odsto kazina u vlasništvu grčkog Klub hotela Lutraki. Da li je ta činjenica donela neku promenu u načinu rada i planovima poslovanja?

– Promena u vlasničkoj strukturi donela je promenu u načinu pristupa, gledanja na kazino poslovanje u širem smismislu. Postoje dve "škole" u poslovanju kazina: tradicionalna evropska, koja je pomalo elitistička i gde je fokus na samim igrama na sreću, i američki tip kazina, poput Las Vegasa ili Atlantik sitija, koji je fokusiran na kompletnu zabavu za celu porodicu i obuhvata restorane, barove, hotele, spa centre, razne događaje i igre na sreću. Klub hotel kazino Lutraki po konceptu pripada drugoj grupi, američkom tipu. U pitanju je najveći kazino kompleks u Evropi koji nudi sve sadržaje koje sam pomenuo. Ovo je filozofija koju želimo da ustanovimo i održimo u Beogradu. Zabavni kompleks koji nudi igre na sreću i koji predstavlja jedan od načina za večernji izlazak, a koji obuhvata visok nivo usluga po pristupačnim cenama.

Kakvi su poslovni planovi "Grand casina" Beograd za narednu godinu?

– Opšte je poznato da će 2010. godina biti veoma teška za Srbiju. Svetska ekonomska kriza utiče na Srbiju sa zakašnjenjem, kao što je slučaj i sa mnogim zemljama u jugoistočnoj Evropi. U okruženju gde će količina dostupnog novca namenjena proizvodima koji nam nisu neophodni biti manja teško je materijalizovati dalje investicije, pa čak i zadržati postojeće poslove. Trudićemo se da održimo sadašnji nivo, da sačuvamo radna mesta i opstanemo u smislu redovnog regulisanja obaveza prema državi i partnerima. Trudićemo se i da poboljšamo programe koji se tiču korporativne i društvene odgovornosti. U saradnji sa vlastima želimo da pomognemo razvitku zakonodavnog okvira za industriju igara na sreću u Srbiji, koja će uključiti i politiku odgovornog kockanja. Prognoze govore da će krajem 2010. i početkom 2011. godine situacija biti nešto bolja i optimističnija, i to je zajedničko mišljenje u poslovnim krugovima stranih investitora u Srbiji. Građani bi u 2011. trebalo da osete prve znake poboljšanja, a to znači i više novca u svojim džepovima – rekao je Hristos Cemberas u razgovoru za "Magazin Biznis".

Beogradu nedostaju hoteli

– Smatramo da je veoma pozitivna činjenica što pripadamo hotelu Jugoslavija i radujemo se njegovom ponovnom otvaranju, jer razvoj turizma u Srbiji bi trebalo da bude primarni cilj Vlade, a dobit od receptivnog turizma može znatno da promeni ekonomsku sliku zemlje. Beograd je predivan grad sa dosta zanimljivih atrakcija, ali trenutno nije na turističkoj mapi Evrope. Turistički potencijal je veliki, zato bi Vlada trebalo da načini plan za razvoj ove grane, koji će uključiti neophodnu infrastrukturu, privatne investicije i tržišne napore kako bi grad postao destinacija za odmor, konferencije, religiozni turizam, sportske događaje... Trenutni broj hotelskih soba u Beogradu nije dovoljan da bi zadovoljio ovakav plan i biće potrebno još investicija. Kazina će, kao deo industrije turizma, poboljšati i veoma doprineti ovakvom razvitku kao što je to slučaj u mnogim gradovima i zemljama širom sveta – kaže gospodin Cemberas.

Odgovorno kockanje

– O kazinima se obično govori u smislu kockanja i trošenja para. Statistika govori obrnuto: samo tri procenta ljudi koji se zabavljaju na ovaj način imaju problem zavisnosti od kocke. Odgovorno kockanje, koje je deo politike naše kompanije, znači da, ako ste registrovani igrač u našem kazinu, i vaši najbliži (bračni partner ili deca) nas pozovu i kažu: molim vas, zabranite mu ulazak jer ima problem, troši sav novac na kockanje – mi ćemo to i uraditi! Imamo čak i slučajeve da ljudi sami sebi žele da zabrane – shvate da imaju problem, dođu i zamole nas da im onemogućimo pristup u narednih godinu dana, na primer. Sve to, naravno, uz potpis i pristanak igrača – saznaje (Magazin Biznis) od gospodina Cemberasa.

Raznovrsni sadržaji

Sa vrhunskim restoranima i barovima, "Grand casino" Beograd nudi ponešto za svaki ukus. U samom prostoru za igre, nalazi se restoran "Džindžer". On gostima nudi fuziju azijske kuhinje. Restorani "Kameleon" i "Diva" i Rulet bar smešteni su van zone za igru, a nude specijalitete francuske, italijanske i internacionalne kuhinje i izvanredan izbor vina iz celog sveta. Tu je i Piano bar, mesto za opuštanje uz piće i uživanje uz živu muziku i dobar provod. Prostor Parada predstavlja jedan od najboljih multifunkcionalnih prostora u gradu, koji se može prilagođavati raznim zahtevima. Ovo je prostor adekvatan za sve događaje, počev od koktela, banketa ili zabavnih večeri, pa do kompanijskih prezentacija,
seminara i konferencija za medije. Parada može da primi 300 posetilaca i opremljena je najsavremenijom audio i video opremom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )