Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu birana najbolja srpska šljivovica svih vremena

Da je bilo koji odrasli Srbin u nedelju (27. decembar 2009. godine) ujutro zalutao u salu 115 zemunskog Poljoprivrednog fakulteta, verovatno bi pomislio da je u raju. Ili, makar, u "onoj" kafani pored rajskih kapija. Samo na jednom stolu oronule učionice bilo je 120 politrica vrhunske rakije, na takmičenju za izbor najbolje srpske šljivovice svih vremena.

Pred članovima komisije predvođene profesorom Ninoslavom Nikićevićem, jedinim srpskim doktorom za rakiju (za razliku od glasnih kafanskih "znalaca" iz svake birtije s kariranom mušemom odavde do Vranja, ovaj to ima napismeno), od 10 časova počele su da se smenjuju "mučenice" proizvedene posle 1900. godine. Slali su ih, od 1. septembra do 10. decembra, ljudi iz svih krajeva Srbije i Republike Srpske.

Mnoge od njih čuvane su decenijama, kao uspomena na oca ili dedu, a sada su izašle "na crtu".

- Broj jedan: požegača, hrast, 1955. - objavljuje Nikićević početak ocenjivanja članovima komisije. Tu su Slobodan Jović, enolog, Vele Tešević, profesor Hemijskog fakulteta, Miroljub Cilić, dugogodišnji tehnološki direktor "Navipa", Veroljub Urošević, bivši šef u "Prokupcu", i Vladimir Vučetić, bivši direktor u "Rubinu".

- Nema, verujte mi, bolje komisije na planeti, ni više stručnjaka na manjem prostoru. Pa, sigurno neće Amerikanci i Japanci umeti da ocenjuju našu "šljivu"!

- Svaki od nas u svom si-viju ima bar po 400 miliona litara žestine - dobacuje Vučetić "reference".

Ispred članova žirija: jabuke, sir, slanina, mleko i voda. Kada sipaju rakiju, prvo zavrte čašu u obliku ruže. Posmatra se koliko se brzo slivaju "suze". Potom sledi mirisanje, pa tek onda "šljiva" putuje do jezika. Ili, biće, obrnuto.

Krenulo se prvo sa onim blagim, do rednog broja 60, jer dug je dan, treba sve to oceniti... A pri tom se - ne napiti. To nije problem, pošto članovi komisije ne progutaju ni kap rakije. Posle "muljanja" u ustima, dragocena tečnost završava u - pljuvaonici. (Sreća, ipak, što niko od "civila" nije naišao, bilo bi suza, svađe i čupanja kose.)

- Ovo je veliki posao. Nikada u našoj zemlji nije organizovano ovako brojno ocenjivanje - priča Nikićević.

- A većina pristiglih "kandidata" su odlične rakije. Rezultati će biti objavljeni u sredu.

Svih 120 rumenih "kandidatkinja" dobiće ocenu, na skali od nula do 20. Do jedan poen nose boja i bistrina, dva tipičnost, do šest miris, i do deset ukus. Ocene se sabiraju, pa se potom dodeljuju priznanja: one koje zasluže više od 19,5 dobijaju platinastu medalju.

- Takve bi mogle da koštaju i 3.000 evra! - otkriva Nikićević.

- Želja mi je da dogodine organizujemo aukciju na kojoj će te "ajkule" biti prodate. A cilj svega je, naravno, da ceo svet sazna da je srpska šljivovica među tri najbolja žestoka pića na planeti.

Nemačka rakija

Farmeri u jugoistočnoj Nemačkoj već decenijama prave tradicionalnu voćnu rakiju - šnaps, za šta dobijaju pomoć države. Međutim, te subvencije Evropska unija smatra nelegalnim, tako da je Nemačka odlučila da se bori protiv toga.

Odluka EU mnogima se nije dopala, a među njima ni ekolozima, koji tvrde da farmeri, zbog destilerija, kultivišu tradicionalne voćne vrste koje su danas gotovo ugrožene.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 28.12.09.)