Na tržištu dovoljno i semena i brašna

Srbija mesečno potroši 100.000 tona pšenice. Prošle godine imali smo dobar rod, s obzirom na to da je izvoz bio lošiji od očekivanog, zalihe višestruko prevazilaze domaće potrebe.

- Trenutno u zemlji raspolažemo sa oko milion tona pšenice što je sasvim dovoljno kada imamo u vidu i već proizvedene zalihe brašna za godišnju domaću potrošnju u Srbiji - kaže Sunčica Savović, generalni sekretar Udruženja Žita Srbije.

Vlada je već zabranila izvoz ulja, suncokreta u ljusci i poluprerađenog ulja, ali i brašna. Svi veći mlinovi u Srbiji rade sada sa polovinom kapaciteta, jer u rezervama ima dovoljno brašna i za povećanu tražnju. U Udruženju Žita Srbije kažu da mlinovi u roku od 24 sata mogu da odgovore na sve zahteve domaćeg tržišta.

- Sa kapacitetima od 50% do 60% oni na mesečnom nivou proizvedu oko 75.000 tona brašna za hleb, pecivo i sve konditorske proizvode. Kada bi radili punim kapacitetom, zaliha brašna bi bila na nivou od 120.000 do 150.000 tona - kaže Savovićeva.

Uveliko se priprema i prolećna setva suncokreta, soje i kukuruza. Iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Instituta za kukuruz u Zemun Polju, ratarima poručuju da su obezbeđene dovoljne količine semena za predstojeću setvu. Odbacuju spekulacije o poskupljenju semena.

- Cene su na prošlogodišnjem nivou. Što se tiče nas iz Instituta, sigurno nećemo korigovati cene na više, a trgovci ne bi trebalo da zloupotrebe situaciju koja trenutno vlada. Uglavnom, seme je distribuirano poljoprivrednim apotekma i zadrugama. U značajnoj meri već su se i poljoprivredni proizvođači snabdeli semenom za setvu - kaže dr Miodrag Tolimir, zamenik direktora Instituta za kukuruz Zemun polje.

Za setvene radove ima i dovoljno dizel goriva, koje od prošle godine poljoprivrednicima država subvencioniše. Dizel po nižim cenama mogu dobiti registrovana poljoprivredna gazdinstva, kojih je u Srbiji oko 360.000.