Goran Đaković, predsednik "Agropressa" - Za veću konkurentnost srpske poljoprivrede neophodna su sektorska udruženja

(Goran Đaković)

O trgovinskom sporazumu sa EU, agrarnom budžetu i planovima za domaću poljoprivrednu proizvodnju u narednoj godini za "eKapiju" govori predsednik "Agropressa" Goran Đaković.

eKapija: Kako ocenjujete agrani budžet predviđen za narednu godinu?

Činjenica da je predviđeni budžet za poljoprivredu oko 25 milijardi dinara svakako nije za pohvalu, ali taj novac, ako se namenski koristi i orijentiše ka investicijama, može da bude vrlo dobra osnova. Kada kažem de se namenski koristi, mislim na to da se novac dobijen od države kao podsticaj nekog vida poljoprivredne proizvodnje mora za to i iskoristiti, a ne, na primer, za nabavku kućnih aparata. Glavni cilj, ne samo naredne godine, već narednih godina, treba da bude stalno podizanje nivoa konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda Srbije. Sredstva iz budžeta treba usmeriti na one kulture koje sa donose profit i koje obezbeđuju prehrambenu sigurnost stanovništva. Ono što često naglašavam je da u tržišnoj privredi svi moraju tržišno da se ponašaju. Naš osnovni cilj je povećanje proizvodnje i kvaliteta proizvoda, čime ćemo podići konkurentnost i prihode.

eKapija: Kakav uticaj očekujete da će imati nedavno "odmrznuti" Trgovinski sporazum sa EU?

Podsećanja radi, Vlada je krajem 2008. godine donela odluku o jedinstvenoj primeni Privremenog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima sa Evropskom unijom, a primena je počela 30. januara 2009. godine. Ovim potezom carine na uvoz robe iz Evropske unije umanjene su na nivo utvrđen odredbama sporazuma. Za prvu godinu primene ukupni prosek uvozne zaštite po osnovu ad valorem carine (carinske stope) za poljoprivredne i prehrambene proizvode, bez riba i ribljih prerađevina, snižen je sa 17,5% na 9,6 %. Istovremeno su reducirane ad valorem carine i za industrijske i za poljoprivredne proizvode. Time je otpočeo proces liberalizacije uvoza robe iz EU. Tokom 2009. godine redukcija carina i posebnih uvoznih dažbina za poljoprivredu rađena je postupno i odloženo, čime su ublaženi efekti tih sniženja.

Za liberalizaciju trgovine, osim sniženja carina od strane Srbije, bilo je neophodno da izvoznici iz EU obezbede dokaz da roba ima poreklo iz EU, jer samo roba praćena dokazom da je poreklom iz EU (EUR1 sertifikat izdat od strane Carinske službe država članica EU) može ući u Srbiju pod preferencijalnim režimom definisanim Prelaznim sporazumom.

Ukupna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda po osnovu smanjenja carinskih stopa u 2010. godini biće značajno niža u odnosu na prethodnu godinu, s obzirom na to da je u prvoj godini primene Sporazuma za veliki broj tarifnih linija liberalizacija bila jednokratna. U 2010. godini prosečna uvozna zaštita po osnovu carina biće smanjena sa 9,6% na 9,0%. Istovremeno, za proizvode koji se štite i posebnom dažbinom (specijalnom carinom) snižavanje zaštite biće snažnije, ne samo preko nivoa ovih dažbina, već i po tome što će se primenjivati od početka godine. Kad se doda efekat dogovorenog sniženja specifičnih carina (posebnih dažbina), ukupan prosek carinske zaštite poljoprivrede za uvoz iz Evropske unije mogao bi biti oko 12 %.

eKapija: A to će značiti?

Što se tiče kvalitativnih efekata, sa sigurnošću se može reći da su poljoprivredni proizvođači shvatili da su vrata konkurenciji iz Evropske unije otvorena i da je neophodno povećavati produktivnost, konkurentnost, zdravstvenu bezbednost i kvalitet proizvoda. Značajno je naglasiti da je ukupan obim razmene poljoprivrede Republike Srbije sa Evropskom unijom za devet meseci 2009. godine ostvaren na nivou od oko 1.031.000.000 USD, u oba pravca, što je za 1% manje u odnosu na prvih devet meseci 2008. godine. Ostvarena vrednost izvoza (642.567.196 USD) manja je za oko 1%, a vrednost uvoza za (388.752.919 USD) manja za čak 21%. Ostvareni pozitivni saldo (253.814.277 USD) veći je u odnosu na period januar - septembar 2008. godine za 4,5 puta.

eKapija: Šta konkretno srpski izvoznici dobijaju primenom Prelaznog sporazuma sa EU?

Vlada Republike Srbije Prelaznim sporazumom EU je još 2000. godine ukinula carine i većinu kvota za robu koja se izvozi iz Srbije u EU, a koja je srpskim izvoznicima do danas "uštedela" više od 2 mlrd EUR. Imajući u vidu da ova odluka ističe u 2010. godini, početak primene Prelaznog sporazuma veoma je važan jer čini ukidanje carina na srpski izvoz ugovornom obavezom EU. Time se jača ekonomska stabilnost Srbije ali i sigurnost izvoznika iz naše zemlje, pošto im je bescarinski plasman robe na tržište EU sada izvestan. Srbija dobija ekskluzivne kvote za izvoz određenih osetljivih proizvoda koji su u EU pod posebnim režimom trgovine: šećer (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i određenih vrsta ribe. Takođe, Srbija dobija mogućnost dijagonalne kumulacije ("sabiranja") porekla robe u trgovini sa Evropskom unijom, regionom CEFTA, a u bliskoj budućnosti i sa Turskom i EFTA zemljama (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn). To će olakšati plasman robe domaćim proizvođačima i učiniti ih ravnopravnim, pre svega u odnosu na kompanije iz regiona. Sa druge strane, Srbija će postati privlačnija za investiranje, pogotovo za kompanije koje imaju regionalno organizovanu proizvodnju u državama CEFTA.

(Saša Dragin, Goran Đaković)

eKapija: Koji su ključni faktori za poboljšanje stanja u poljoprivredi?

Predvidljivost tržišta osnova je za uspešno planiranje proizvodnje koju je često teško ostvariti u poljoprivredi, a naročito na tržištima koja nisu u potpunosti izgrađena, ali joj stalno treba težiti, naročito u doba krize. Boljom predvidljivošću stimulišu se investicije u savremene tehnologije. Neophodna je i konstantna edukacija, tržišno orijentisana proizvodnja, ravnomerna raspodela rizika između proizvođača i otkupljivača i svakako ono što smatram da je od neprocenjive važnosti jeste otvaranje dijaloga između ključnih činilaca u sektoru. Kako ovo postići? Jednostavno, formiranjem sektorskih udruženja koja će biti ključni pregovarači ali i distributeri informacija.

eKapija: Šta bi trebao da bude cilj naše poljoprivrede u narednom periodu?

Srbija svoju robu pretežno plasira na trište zemalja u okruženju. Naš cilj u narednom periodu treba da budu tržišta EU i Rusije na kojima smo sve prisutniji i u povlašćenom statusu, ali svakako ne treba zaboraviti američko tržište i tržišta nesvrstanih zemalja na kojima naša roba može biti konkurentna. Od Vlade Srbije tražimo da se potrudi da obezbedi ambijent za povoljno poslovanje, a na proizvođačima i menadžerima je da proizvedenu robu plasiraju što bolje. Kako ovo postići? Podizanjem nivoa konkurentnosti naših proizvoda, jer to je naša najbolnija tačka. Videli ste da smo ove godine prema oceni Svetskog ekonomskog foruma nazadovali i da smo na 93. poziciji, što je poražavajuća činjenica. Kao naše prednosti u izveštaju su navedene pristupačnost telefonije, rasprostranjenost personalnih računara, itd., a po pitanju važnijih aspekata zauzeli smo lošiju poziciju: po pitanju odliva mozgova smo na 132. mestu, po sprovođenju anti-monopolske politike na 130, a po kvalitetu infrastrukture 122. Mislim da zaključak nije potreban, jer navedeni podaci sve govore. Među ključnim problemima, osim korupcije, u izveštaju se navode, kriminal, loša radna etika i porezne stope.

U narednom periodu treba nastaviti pružanje pomoći poljoprivrednicima u obnovi poljoprivredne mehanizacije, podizanju višegodišnjih zasada i uvođenju savremenih sistema za navodnjavanje. Ovaj proces mora biti nastavljen i narednih godina ali u značajnijem obimu. Nama je neophodno više kvalitetnih proizvoda. Dobar primer mogu biti voćnjaci "Delta Agrara" gde na 120 ha postižu izuzetno dobre prinose i kvalitet. Takvi proizvodi lako nalaze kupce.

eKapija: Šta mislite o godini koja će uskoro ostati za nama, da li je ona bila uspešna za agrobiznis sektor Srbije i AGROPRESS?

Generalno gledano nije baš sve bilo tako loše prethdnih godina pa ni ove. Naime, podaci pokazuju da od 2001. godine poljoprivreda Srbije beleži konstantno povećanje izvoza i uvoza, pri čemu je izvoz rastao po prosečnoj stopi od 26% u poslednjih sedam godina, a uvoz po stopi od 13,4%. U ovom periodu Srbija je beležila konstantno povećanje suficita u razmeni sve do prošle godine, kada je prvi put uvoz rastao brže nego izvoz, naročito u poslednjem kvartalu. Ovako dobar rezultat u spoljnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima svakako je posledica povoljnog trgovinskog režima koji Srbija uživa jer ima preferencijalni status sa EU i SAD, kao i slobodan trgovinski režim u okviru CEFTA sporazuma i bilateralni trgovinski sporazum sa Rusijom. Međutim, moramo konstatovati da je moglo mnogo bolje i više.

Veliki je uspeh što je tokom godine usvojeno 15 zakona iz oblasti agrara kao i 228 podzakonskih akata. "Agropress" je ovde iskoristio sve svoje resurse da se proces ubrza i da Skupština donese nove zakone iz oblasti poljoprivrede na kojima se nije radilo nekoliko godina. Aktivnosti je bilo zaista dosta, ali recimo da su najznačajniji uspesi: organizacija Nacionalne konferencije o agrobiznisu sa koje smo poslali jasnu poruku da je poljoprivreda sektor na koji Srbija treba ozbiljno da računa u dobru i zlu, zatim projekat "Preduzetnice u agrobiznisu" u kojem je učestvovalo više od 100 žena, a koji smo realizovali uz podršku USAID Agrobiznis projekta, koji je podržao nekoliko naših projekata. Predstojeći "Sajam ruralnog razvoja i žena u agrobiznisu" u Kragujevcu od 29. do 31. januara 2010. godine realizovaćemo uz podršku USAID-a. Ovom prilikom želim da se zahvalim kompaniji "Res Trade" iz Novog Sada, USAID-u, Ministarstvu poljoprivrede i "eKapiji" jer su prepoznali da ovaj projekat ima široku društvenu vrednost i jasne ciljeve, a to su novi podsticaji razvoja poljoprivrede, uvažavanje i pospešivanje proizvodnje koju postižu žene u agrobiznisu i podrška mladima koji žele ili se već bave poljoprivredom.

eKapija: Možete li nam reći više detalja o predstojećem sajmu koji organizuje Agropress?

Sajam će biti održan na moderno opremljenom izložbenom prostoru, u vreme kada nema značajnijih događaja u Srbiji. Tokom tri dana imaćemo više aktivnosti kao što su predavanja stručnjaka, radionice za žene, nastupi poznatih kuvara, folklorni nastupi, posete javnih ličnosti, zvaničnika i gostiju iz inostranstva. Na sajmu će, osim žena i mladih proizvođača, biti prisutni i drugi proizvođači kao i naučne i stručne institucije, izlagači iz sektora usluga u ovoj oblasti, predstavnici brojnih kompanija koje posluju u agrobiznis sektoru Srbije i regiona. Očekuje se da će Sajam osim brojnih zvanica posetiti i više zvaničnika Republike Srbije, ambasadori ključnih zemalja kada je reč o trgovini između Republike Srbije i drugih partnerskih zemalja. Naglasio bih da su učešće već potvrdili gosti iz Konga i Nigerije. Sajam će otvoriti ministar poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, dr Saša Dragin. Prema programu Sajam će trajati tri dana tokom kojih će biti organizovane i tri konferencije - svakoga dana po jedna. Prvog dana je predviđena konferencija na temu "Obrazovanje u poljoprivredi", drugog dana će se govoriti o "Ruralnom razvoju i ženama na selu", a trećeg dana biće održana konferencija "Stanje poljoprivredne mehanizacije u Srbiji - mogućnosti unapređenja".