NavMenu

Problemi kompanija koje se bave liftovima - Nepostojanje formalnog obrazovanja i odliv radne snage

Izvor: eKapija Petak, 13.03.2020. 13:10
Komentari
Podeli
Bazar u Novom Sadu (Foto: Cylonphoto/shutterstock.com)Bazar u Novom Sadu
Nedavno se u medijima pojavila informacija da su monter i serviser liftova zanimanja koja su u Srbiji gotovo nestala, zbog čega su brojne firme prinuđene da primaju radnike koji nisu dovoljno obučeni za obavljanje tog složenog posla.

Da li je to zaista tako, odlučili smo da proverimo sa kompanijama iz Beograda, koje su u ovom poslu već decenijama.

Grossi liftovi su u januaru proslavili 30 godina poslovanja. Kako kažu, ovaj posao je usko vezan za građevinsku industriju, a to je oblast koja nije uvek stabilna i imala je brojne uspone i padove. Slažu se da je sve manje stručnjaka za liftove.

- Ne postoji formalno obrazovanje za ovu vrstu delatnosti, odnosno za montažu i servisiranje liftova. Kadar se edukuje tako što pomoćnici, najčešće mašinske ili elektro struke, uče od starijih i iskusnijih majstora, a to nije način da se uči ovako ozbiljan i odgovoran posao. Takav način edukacije uzrok je mnogih problema, a dodatan problem je što zbog liberalizacije viznog režima veliki broj majstora odlazi u inostranstvo - kaže za eKapiju direktor Nikola Veličković.

Sa njim se slaže i direktor firme Balkan lift komerc, Miroslav Markuc. Posluju od 1992. godine, a sagovornik smatra da je konkurencija danas mnogo veća, da je na domaće tržište ušlo dosta stranih kompanija, a vrednost rada je umanjena.

- Umanjenje do kog je došlo tokom svetske ekonomske krize, još uvek nije anulirano. Stručnjaka ima manje zbog odliva radne snage u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima. Dobar i savestan radnik se može obučiti za montažu u periodu od 18 do 24 meseca, a obuka za servis i otklanjanje kvarova traje i do 36 meseci - kaže Markuc.

Za montere i servisere uvek ima posla

Prednosti posla montera i servisera liftova su što uvek ima posla, a mane su što ne postoji dovoljno majstora, kao i što ne postoji jak esnaf, koji bi štitio zajedničke interese, smatra Veličković. Dodaje da je problem i nelojalna konkurencija.


Slično navodi i Markuc:

- Velika potražnja za ovim profilom na tržištu rada, kao i mogućnost konstantnog napredovanja i usavršavanja su prednosti. Teškoće su brojne, počevši od rada na gradilištu sa svim opasnostima koje takvo okruženje može imati, pa sve do susreta sa nekorektnim investitorima i korisnicima usluge održavanja.

Kada je reč o trendovima u ovoj oblasti, Nikola Veličković navodi da su se tokom devedesetih pretežno ugrađivali hidraulični liftovi, a poslednjih godina primat preuzimaju električni liftovi bez mašinske prostorije, tzv. MRL liftovi.

- Hidraulični liftovi su najpogodniji za savladavnje manjih visina, ekonomičniji su, ali su električni brži, pogodni za savladavanje većih visina. Uprkos razlici u ceni (hidrauličnii liftovi su nešto jeftiniji), klijenti sve češće biraju električne liftove - otkriva sagovornik.

Miroslav Markuc kaže da se na našem tržištu u najvećoj meri ugrađuju liftovi za stambene zgrade i tržne centre. Prema njegovom mišljenju, posebni trendovi ne postoje, osim trenda da se uporno traži što jeftiniji proizvod. Situacija je, kaže, slična i u Crnoj Gori, gde ova kompanija takođe posluje.

Aleksandra Kekić
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.