Nebojša Milenković - slatki hit - od medovine ne boli glava

UMEĆE ŽIVLJENJA – SLATKI HIT

Od medovine ne boli glava

Nebojša Milenković je u Beograd došao da studira ekonomiju, ali se predomislio i posvetio pčelarstvu. Danas je među retkim, koji proizvode medovinu i medovaču

Ekonomisti uvek i svuda dobro prolaze. Bilo je to jasno i Nebojši Milenkoviću koga prijatelji iz milošte zovu Brada, pa je iz rodnog Aleksinca došao u Beograd i upisao Višu ekonomsku školu. Snalažljiv i dovitljiv, izdržavao se popravljajući aparate kolegama u studenjaku. Želeo je da se vrati u rodni kraj ali, kako kaže, velegrad ga je promenio, pa je rešio da u njemu ostane.

Tih devedesetih godina, zapamćenih po rekordnoj inflaciji i opštem haosu, diploma ekonomiste praktično nije mnogo značila, pa se, da bi prehranio porodicu, bavio svim i svačim sve dok se nije zainteresovao za pčele.

Posude preparirane voskom

- U jesen 1996. godine, dok smo živeli na staroj Karaburmi, palo mi je na pamet da onako, za naše potrebe, kupim pčele koje sam već gajio dok sam živeo sa roditeljima. Našao sam oglas, seo u auto, otišao u Batajnicu i doneo tri košnice. Već sledeće godine izvrcali smo med, - seća se Nebojša.

Da bi uvećali broj košnica, a samim tim i količinu meda, Milenkovići su se preselili prvo u naselje, a potom u selo Višnjicu. Kako bi sve ostalo u krugu porodice, u pčelarstvo se uključila i Nebojšina supruga Branka, inače šumarski inženjer, koja kroz smešak dodaje da radi sve ali se ne bakće oko pčela.

- Želeo sam da se naš proizvod razlikuje od drugih, ne samo po kvalitetu već i po ambalaži. A šta je za med adekvatnije od zemljane posude. Međutim i tu je bilo problema. Grnčarija je porozna, a med vlažan. Kako se radi o potpuno prirodnom proizvodu, nisam hteo da se unutrašnjost posuda gleđoše jer gleđ sadrži oksid olova koji je otrovan, pa sam odlučio da ih premazujem pčelinjim voskom,-priča Milenković.

Kvalitetan med u originalnom, lepom pakovanju postao je hit na sajmovima, a gužva oko Nebojšinog štanda razumljiva. A kada su se na rafovima medu pridružili medovina i medovača, gužve su postale još veće.

Od viška ne boli glava

Pčele su nepredvidljiva bića i pre pet godina Milenkoviće su iznenadile velikom količinom meda. Znali su da ne mogu sav med da prodaju i da od viška ne boli glava, pa je Neobojša odlučio da napravi medovinu.

- Ako postoji nešto što je zaista naše i uz to potpuno prirodno, to je medovina kojom su se sladili još stari Sloveni, pila se na dvoru Nemanjića, voleo je i Kraljević Marko. Nastala je sasvim slučajno, jednom prilikom je u ćupu sa medom ostalo malo voća koje je izazvalo vrenje i od meda napravilo vrlo ukusno, slatkasto piće, - objašnjava Nebojša, dodajući da ljudi greše kad misle da je medovina vino u koje se dodaje med. Ne, radi se o piću koje se pravi od meda, vode i začina i ubraja se u specijalna desertna vina.

Za prvih pedeset litara degustatori su bili prijatelji i komšije, a kada su medovinu izneli na sajam meda, zadovoljstvo ljudi koji su je probali bilo je pouzdan znak da nisu pogrešili. Čitao je Nebojša stručnu literaturu, slušao, pitao i usavršavao recepturu. Rešio je tehnološki problem oko bistrenja, dobio atest, firmu registrovao kao poljoprivredno gazdinstvo i pomislio: a medovača!

Medeni mesec

- Medovača je takođe naše staro piće, koje se dobija od medovine prepečene u kazanu. Ta rakija se zatim oplemenjuje medom. Iako je vrlo jaka, ima oko 50 stepeni, spada u kategoriju likera, ima posebnu aromu, a zbog propolisa i polena koji sadrži, smatra se lekovitom. Od medovine i medovače ne boli glava ni kad se pretera, - veli Nebojša,- al` mnogi ostanu zapanjeni kako „udaraju” u noge.

Kako se radi o nečemu zaista posebnom, a Milenkovići u svemu žele da budu perfekcionisti, medovinu pakuju u elegantne flaše sa prepoznatljivom etiketom, a medovaču u keramičke ćupove sa kojih se vijori etiketa sa natpisom: „Potpuno prirodno iz Srbije”

- Lekovitost meda je dokazana, - uključuje se u priču Branka. Zna se da podiže imunitet, deluje antibakterijski, antivirusno, antigljivično a utiče i na plodnost, zbog čega su Vavilonci prvih mesec dana braka jeli med i pili medovinu. Otuda izraz: medeni mesec.

Milenkovići su ponosni što njihovi proizvodi završavaju na svim kontinentima, a kako i ne bi kada su uspeli da naprave zdrav, lep i originalan proizvod koji dostojno predstavlja našu zemlju. Za marketing ne haju, veruju da je kvalitet najbolja reklama. A na pitanje šta dalje, uglas odgovaraju:
- Iako želimo hiper proizvodnju, voleli bismo da proširimo tržište, da restorani unesu medovinu i medovaču u karte pića. Predstoje nam i investicije jer nam nedostaje još mnogo toga, na prvom mestu kamion. Ne maštamo ni o avionima, ni o milionima, već o tome da normalno živimo od naše male, medene radionice.