Opštine dobijaju imovinu i mogućnost da se zadužuju - nacrt zakona o javnoj svojini pred Vladom Srbije

Pred Vladom Srbije do kraja godine bi, kako najavljuju u Ministarstvu finansija, trebalo da se nađe nacrt zakona o javnoj svojini, na osnovu koga bi pokrajine, gradovi i opštine, javna preduzeća i ustanove postali vlasnici imovine koju trenutno samo koriste ili njome upravljaju. Konačna verzija nacrta zakona nije još utvrđena, iako je tekst još u jesen 2008. godine prošao javnu raspravu u svim gradovima i opštinama u Srbiji.

Aleksandra Milić, pravna savetnica u Stalnoj konferenciji gradova i opština, (organizaciji koja još od 2000. godine insistira na uspostavljanju punih svojinskih odnosa lokalne samouprave) kaže da je model zakona o svojini izradila radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva finansija, Republičke direkcije za imovinu RS, Republičkog geodetskog zavoda, Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Na osnovu toga Radna grupa Ministarstva finansija je izradila Nacrt zakona, ali se posle javne rasprave zastalo sa njegovom pripremom.

- Prema informacijama kojima mi raspolažemo, osnovana je nova radna grupa Ministarstva finansija za pripremu ovog zakona u kojoj se nalaze samo predstavnici državnih institucija, tako da za sada ne znamo da li će neka eventualno nova verzija zakona uvažiti model koji je prošao javne rasprave, i da li će komentari sa javnih rasprava da se uzmu u obzir. Takođe mislim da je neophodno da SKGO bude u prilici da da svoje komentare na Nacrt zakona koji će izraditi nova radna grupa - objašnjava Aleksandra Milić. Srboljub Panić, zamenik direktora Direkcije za imovinu i jedan od članova radne grupe Ministarstva finansija, kaže, međutim, da od početka izrade nacrta na njemu radi ista grupa ljudi i da je reč o istom tekstu koji se dorađuje.

Prema nacrtu novog zakona, javnu svojinu nad određenim dobrima za koja postoji javni interes, kao što su pruge, putevi, naftna, gasna, vodovodna, kanalizaciona i druge mreže ili gradske kuće moći će da imaju samo država, pokrajina, grad ili opština. Dobra u javnoj svojini, međutim, imaju ograničen promet i on je moguć samo među nosiocima javne svojine (država, pokrajine, lokalne samouprave).

- Opštine i gradovi će takođe moći da ulaze u javno-privatna partnerstva i da bez opterećenja budžeta grade infrastrukturu ili pružaju komunalne usluge građanima. Neposedovanje imovine u tome ih je do sada blokiralo, jer nisu imale mogućnost da investiraju i ponude ulog u procesu pregovaranja. One su do sada imale uglavnom obaveze i odgovornost, ali ne i ingerencije u oblastima koje su u njihovoj izvornoj nadležnosti - kaže Violeta Jovanović, direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. godine, koji je i dalje na snazi, propisuje da su sva dobra koja koriste državni organi, pokrajina, lokalne samouprave i javna preduzeća u vlasništvu Republike Srbije.

Prema rečima Aleksandre Milić, po sadašnjem zakonu ne samo da je saglasnost Republičke direkcije za imovinu potrebna za otuđenje imovine koju koriste gradovi i opštine, već je potrebna i za njeno pribavljanje.

- Saglasnost Direkcije je takođe potrebna i za ugovore o zakupu i za raskidanje ugovora o zakupu. Dakle, postoje dobri projekti za koje se obezbede i finansijska sredstva, ali sve to nije dovoljno, jer se na saglasnost Direkcije čeka ponekad i više godina, a u proseku tri godine i 10 meseci - kaže Milićeva. Ona smatra da će, ako budu imale puna svojinska prava, lokalne samouprave biti više zainteresovane za sticanje, zaštitu i održavanje vrednosti imovine i razvoj lokalne infrastrukture, a povećali bi se i stvorili i dodatni izvori prihoda.

- Pored toga, donošenje zakona ubrzalo bi procese jačanja demokratskih institucija na lokalnom nivou i povećalo ekonomske kapacitete gradova i opština. Osim što donošenje tog zakona proističe iz Ustava Srbije, razlozi za uspostavljanje imovine lokalne samouprave postoje i na međunarodnom planu, jer orijentacija na uključivanje u evropske integracije nužno nalaže i uvažavanje određenih pravila i standarda koji su već afirmisani u okviru tih integracija - kaže Aleksandra Milić.

Kada novi zakon bude usvojen, prenos nepokretnosti sa države na, recimo, gradove obavljaće se na inicijativu bilo koje strane, a vodiće ih Direkcija za imovinu i institucije nadležne za vođenje registra nepokretnosti. Prema rečima Srboljuba Panića, do sada je više od 70% lokalnih samouprava prijavilo imovinu koju koristi. On se nada da će i ostali to učiniti do onog trenutka kada počne primena novog zakona.

Više od milijardu EUR gubitaka

Ukupno procenjeni gubici lokalne samouprave po osnovu desetogodišnje primene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije procenjeni su 2005. godine na 1,3 mlrd EUR i više hiljada radnih mesta.

Stručnjaci Instituta G17 i Ekonomskog instituta, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, uradili su tada Studiju o ekonomskim posledicama podržavljenja imovine lokalne samouprave po kojoj je godišnja šteta koju trpe opštinski budžeti zbog toga što lokalna samouprava nema svoju imovinu bila oko 103 miliona evra. U ovaj iznos nije bila uključena izgubljena dobit zbog nerealizovanih investicija, a gubici u vidu nerealizovanih radnih mesta su za 2005. godinu bili procenjeni na 4.000 radnih mesta.

Inertni u naplati poreza

Milan Marković, ministar za lokalnu upravu, prekjuče je na zasedanju Skupštine SKGO rekao da je od 175 jedinica lokalne samouprave u Srbiji svega 48 preuzelo administriranje poreza i prihoda koji im po zakonu pripadaju. Poznavaoci ovog problema tvrde da je reč o inertnosti lokalnih samouprava i neznanju koje su naviknute da novac dobijaju uglavnom iz republičkog budžeta, a ne da grade sistem, obučavaju osoblje i naplaćuju prihode.

Violeta Jovanović smatra da opštine nemaju tehničke uslove za buduća poreska odeljenja i edukaciju kadrova u opštinskoj upravi.

- Primena informacionih tehnologija u naplati lokalnih prihoda u opštini Inđija dala je izuzetne rezultate. Prihodi po osnovu naplate poreza na imovinu u 2006. godini bili su oko 70 miliona dinara, a do novembra ove godine 250 miliona dinara - navodi Jovanovićeva.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 17.12.09.)