Miloš Popović, izvršni direktor Skijališta Crne Gore - Milionska ulaganja u ski centre, na planinama niče više od 50 hotela

eKapija: Početak 2020. obeležio je i nedostatak snega na planinama u celom regionu. Kako se to odrazilo na poslovanje ski centara u Crnoj Gori? Kakva su Vaša očekivanja do kraja zimske sezone?

- Činjenica je da nije bilo dovoljno snega za bezbedno skijanje i stavljanje skijališta u funkciju u punom kapacitetu, što je naravno uticalo na rezultate svih skijališta, ne samo u Crnoj Gori veći i u regionu. Međutim, svaku zimsku sezonu, pa i ovu tekuću možemo posmatrati sa nekoliko aspekata - finansijskog, tehničkog i komercijalnog.

Sa finansijskog aspekta u januaru mesecu planirani rezulatati ne odgovaraju stvarnim i niži su za nešto više od 50%, ali svakako očekujemo da ćemo do kraja zimske sezone dobrim delom nadomestiti planirane rezultate. Sa tehničkog aspekta možemo reći da nije bilo problema u radu infrastrukture skijališta. Sa komercijalnog aspekta, napominjemo da smo tokom čitave zimske sezone osmislili bogat muzički, zabavni i sportski program koji se nesumnjivo realizuje.

S obzirom na nedostatak dovoljne količine snega za bezbedno skijanje do 6. februara žičara Troglava je stavljena u funkciju panoramskog razgledanja planine uz sve ostale sadržaje ski centra, sa posebnim akcentom na restoran Troglava koji je u vlasništvu ski centra. Prodato je više od 5.000 karata za panoramsku vožnju žičarom, pri čemu je na dan otvaranja ostvareno dodatnih 500 panoramskih vožnji koje su bile besplatne. Žičaru smo početkom februara stavili u funkciju skijanja, baš kao i skijašku stazu Vranjak, dužine 1750 metara. Od tog dana beležimo jako dobru posećenost, pri čemu za dane vikenda imamo više od 1.500 skijaša, odnosno više od 3.000 gostiju koji osim skijanja, uživaju u ugostiteljskom objektu Troglava 5*, lepotama Bjelasice i bogatom zabavnom programu. Radnim danima poseta je na nivou od oko 200 posetilaca.

eKapija: Na koji način se može unaprediti postojeća situacija, s obzirom na to da sve više trpimo posljedice globalnog zagrevanja i da stižu upozorenja da ćemo imati zime sa sve manje snega?

- Kroz istoriju se pokazalo da su se i ranije dešavale ovakve vremenske prilike usled kojih je zimska sezona dobijala obrise proleća, što za nas turističke poslenike sa severa Crne Gore predstavlja vremensku nepogodu. Međutim, i pored činjenice da se klima menja svuda u svetu istorijski pokazatelji ukazuju da je posle ovakvih nepovoljnih sezona sa aspekta vremena svake sledeće sezone meteorološka slika bila jako povoljna. Bez obzira na takve okolnosti, mi moramo biti spremni i za ovakve vremenske uslove, što ćemo i učiniti implementacijom sistema za veštačko osnežavanje.

eKapija: Koliko Crna Gora ima sistema za veštačko osnežavanje? Da li je u planu dodatno ulaganje u ove sisteme?

- Izgradnja svih novih ski centara planirana je kroz dve faze. Prva faza obuhvata radove na izgradnji putne infrastrukture sa parkingom, bazne stanice (izgradnja objekata sa pratećim sadržajima), primarne elektroenergetske mreže, hidrotehničke i telekomunikacione infrastrukture, dovoljnog broja žičara, pratećih ski staza uz žičaru, kao i nabavku neophodne mehanizacije i opreme. Druga faza obuhvata radove za osnežavanje staza (izgradnja akumulacionih jezera, nužne infrastrukture i sistema za osnežavanje ski staza). Konkretno u Kolašinu kroz kapitalni budžet za 2020. godinu predviđena je izgradnja vodovoda za vodosnabdevanje lokaliteta Kolašin 1600 i skijaških staza kao i projektovanje i izgradnja sistema veštačkog osnežavanja.

Takođe, u toku tekuće godine biće raspisane tenderske procedure za izgradnju akumulacionog jezera i nabavku prateće nužne opreme za osnežavanje dela skijaških staza na ski centru Kolašin 1600. Realizacijom celokupnog projekta biće obezbeđeni uslovi za nesmetano funkcionisanje ski centra da se u neočekivanim vremenskim uslovima u zimskim mesecima, kakav je primer ove godine svuda u svetu, obezbedi funkcionisanje ski centara u punom ili ograničenom kapacitetu.

eKapija: Poslednjih nekoliko godina značajno se ulagalo u razvoj ski centara. Koji su to trenutno najznačajniji projekti?

- Realizacijom projekta izgradnje novih ski centara i rekonstrukcijom postojećih, kao i izgradnjom prioritetne deonice auto-puta, čime će se znatno obezbediti dostupnost tog prostora, biće obezbeđen ravnomerniji regionalni razvoj, otvorena nova radna mjesta, povećana atraktivnost celokupnog prostora za domaće i strane investitore i dalja ulaganja u turizam, poljoprivredu, energetiku, vodoprivredu, drvopreradu i druge grane privrede koje su u zavisnom položaju u odnosu na razvoj turizma. Crna Gora će značajno unaprediti svoju turističku ponudu i moći će da izađe u susret rastućoj potražnji posetilaca kao celogodišnja turistička destinacija.

Takođe, u toku ove godine planirano je pokretanje tenderske procedure i implementacija najvećeg boba na šinama u ovom delu Evrope, tjubing staze i rotondo parka, što će značajno doprineti ponudi letnje turističke sezone. Dalje, tokom ove godine planirano je i povezivanje ski centara Kolašin 1600 i Kolašin 1450, čime ćemo dobiti 45 kilometara skijaških staza na jednom objedinjenom ski centru na području opštine Kolašin.

Sledeći ski centri čije je otvaranje planirano su Cmiljača i Žarski, pri čemu će biti uvezani u jedan ski centar sa oko 35 km skijaških staza.

eKapija: U kojoj su trenutno fazi radovi na skijalištima Cmiljača i Žarski i kada očekujete njihovo otvaranje?

- Na ski centru Cmiljača čije se puštanje u rad očekuje do kraja 2021. godine, za realizaciju prve faze procenjena vrednost izgradnje je 23 mil EUR, od čega je trenutno ugovoreno više od 17,5 mil EUR. Za izgradnju nove šestosedne žičare sa 3 km skijaških staza opredeljeno je 8 mil EUR, a u toku je tenderska procedura za izgradnju objekata bazne stanice vrednosti 1,8 miliona kao i radovi na izgradnji pristupnog puta od Bijelog Polja do ski centra i telekomunikacione i elektroenergetske mreže.

Na ski centru Žarski čije se puštanje u rad očekuje takođe 2021. godine, procenjena vrednost za realizaciju izgradnje prve faze iznosi 27 mil EUR, od čega je trenutno ugovoreno više od 16 miliona. U izgradnju nove šestosedne žičare biće uloženo 9 mil EUR, za 10 km skijaških staza opredeljeno je 2 miliona, a objekat bazne stanice vredi 1,5 mil EUR. U toku su radovi na izgradnji pristupnog puta od Mojkovca do ski centra i telekomunikacione i elektroenergetske mreže.

eKapija: Da li na crnogorskim planinama ima dovoljno smeštajnih kapaciteta i da li su u planu nove investicije kada je reč o izgradnji hotela?

- Vlada Crne Gore radi i na unapređenju ponude što se tiče smeštajnih kapaciteta. Na svim ski centrima planirana je izgradnja baznih područja u okviru kojih će u skladu sa Prostornim planom posebne namene za Bjelasicu i Komove na teritoriji Bjelasice biti izgrađeno ukupno 53 hotela klasičnog tipa, 28 hotela pansionskog tipa, jedan hostel, 22 bungalova i jedan planinarski dom.

Takođe u okviru baznog područja Kolašin 1450 zaključen je ugovor za izgradnju dva hotela kategorije 4*, na području opštine Mojkovac gradiće se hotel kategorije 4*, na području opštine Žabljak zaključen je ugovor za izgradnju dva hotela kategorije 5*, Aman i Chedi. Celokupna investicija posmatrana kroz razvoj turizma u infrastrukturnom smislu treba da doprinese, i doprineće, daljem razvoju turizma u vidu privlačenja domaćih i stranih investitora za izgradnju hotela, apartmana i drugih ugostiteljskih objekata sa svim pratećim sadržajima.

Posebno napominjemo da je Vlada Crne Gore u cilju potpune valorizacije ovog projekta i razvoja severa dala dodatne benefite i povoljnosti kroz program sticanja Ekonomskog državljanstva za sve strane investitore, kao i kroz poslovnu politiku Investiciono razvojnog fonda Crne Gore, koji nudi posebne kreditne linije za razvoj turističke infrastrukture na Severu sa najpovoljnijim kamatnim stopama na tržištu.

eKapija: Kakva je pozicija centara Skijališta Crne Gore u odnosu na ski centre u Evropi? U čemu leže naše prednosti, a u čemu nedostaci?

- Uzimajući u obzir sve prethodno navedene informacije - izgradnja auto puta, dostupnost obale ski rizortima, činjenicu da posetilac može sa plaže stići do najviših crnogorskih vrhova za svega dva sata vožnje, nije iznenađujuće da je britanski The Guardian uvrstio Kolašin među deset najboljih malih skijaških rizorta u Evropi, i to je samo dokaz o kakvom potencijalu je reč. Svi ski centri će biti izgrađeni po uzoru na ski centar Kolašin 1600 sa najmodernijom infrastrukturom, dok će ugostiteljski objekti biti građeni u skladu sa najsavremenijim arhitektonskim standardima uklopljenim u pejzaž Bjelasice.

Ovim želimo da istaknemo da će kompletan sistem ski centara biti konkurentan u smislu tehnologije, usluga i sadržaja koje nudi. Važno je napomenuti da će nakon završetka celokupnog projekta na Bjelasici biti izgrađeno oko 224 km skijaških staza. Cenovna politika će se određivati i usklađivati tokom i nakon završetka projekta, sa ciljem da i na ovaj način doprinesemo konkurentnosti ponude sadržaja u odnosu na ski centre u Evropi.

eKapija: Planinski centri sve više su usmereni na to da pruže bogate sadržaje kako zimi, tako i leti. Da li su i Skijališta Crne Gore spremna za letnju sezonu? Koje sadržaje ćete ponuditi turistima?

- Na ski centru Kolašin 1600 planirana je implementacija sadržaja koji će moći da se koriste kako leti tako i zimi, a to su bob na šinama, snow tubing park, snow rotondo, biciklističke staze, ziplajn, igraonice za decu, trase za hiking i sl. Skijališta Crne Gore već sada rade na planiranju događaja i utvrđivanju kalendara za letnju sezonu 2020, čime će privući veliki broj domaćih i stranih gostiju, a koji ćemo objaviti krajem maja. Pored redovnih usluga za letnju sezonu koje će nuditi ski centar Kolašin 1600 Skijališta Crne Gore svoju ponudu će proširiti organizacijom tim bilding aktivnosti na samom ski centru, organizovanim izletima sa uvezanom ponudom ski centra Kolašin 1600 i drugih prirodnih, kulturnih, zabavnih znamenitosti kao što su poseta mosta Đurđevića na Tari, poseta Biogradskog jezera i sl, zatim raznim outdoor akrivnostima kao što su: hiking, biking, quad safari, jeep safari, planinarenje, kampovanje. Crna Gora će ovim projektom značajno unaprediti svoju turističku ponudu i moći će da izađe u susret rastućoj potražnji posetilaca kao celogodišnja turistička destinacija.

eKapija: Pored navedenog, koji su još planovi preduzeća Skijališta Crne Gore za naredni period?


Na ski centru Hajla i Štedim, čije se puštanje u rad očekuje do kraja 2021. godine, za realizaciju prve faze procenjena vrednost je 18 mil EUR, od čega je trenutno ugovoreno više od 13 miliona. U planu je izgradnja nove šestosedne žičare vrijednosti 9 mil EUR. U toku su radovi na izgradnji pristupnog puta od Rožaja do ski centra i telekomunikacione i elektroenergetske mreže. Takođe, u pripremi je tenderska procedura za izradu 6 km skijaških staza, objekta bazne stanice procenjene vrednosti 1 mil EUR.

Ski centar Savin Kuk na Durmitoru trenutno raspolaže sa 2 žičare i 3 ski lifta koji opslužuju cca 5 km skijaških staza. Za unapređenje i razvoj, odnosno rekonstrukciju i nadogradnju postojećeg skijališta predviđena je investicija ukupne procenjene vrednosti 27 mil EUR, od čega je trenutno zaključeno i delimično realizovano više od 15 miliona. Radovi podrazumijevaju izgradnju nove šestosedne žičare vrijednosti 9 mil EUR sa 4,5 km skijaških staza, zatim izgradnju dela novog pristupnog puta u dužini 1,5 km i platoa parkinga vrednosti 450.000 EUR. Zaključen je ugovor za izgradnju pristupnog puta do skijališta od regionalnog puta Nikšić - Žabljak vrijednosti 1,8 mil EUR. Izgrađeno je i akumulaciono jezero vrednosti 3,2 mil EUR.

Miloš Popović

Kolašin 1600

Kolašin 1450

skijalište Žarski

skijalište Cmiljača

ski centar Hajla

ski centar Štedim

ski centar Savin Kuk

Durmitor

Bjelasica

Komovi

izgradnja skijališta

izgradnja ski centara

izgradnja ski staza