Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Srbiji potrebno oko 9 mlrd EUR da se reše problemi životne sredine
Izvor: Tanjug
Četvrtak, 20.02.2020.
14:07
Četvrtak, 20.02.2020.
14:07
Komentari
Ilustracija (Foto: Svietlieisha Olena/shutterstock.com)
Najviše novca, kako dodaje Vučković, biće potrebno za sistem voda i ulaganje u kanalizacione mreže, jer po procenama, u Srbiji nedostaje 10.000 km kanalizacione mreže.
Tu su, zatim, prečišćivači vode, kojih je potrebno, kako navodi, 350 postrojenja, a sada ih ima četiri, koja ne rade u punom kapacitetu.
Za sektor otpada, deponije, potrebno je oko 1,5 mlrd EUR, naveo je Vučković i istakao da Srbija gotovo da nema moderne deponije, i dodao da je za sektor zaštite vazduha potrebno još 1,5 mlrd EUR za pet do deset godina.
- Sve ukupno je oko 9 mlrd EUR, što može da se izdvoji iz budžeta, ako se ostavi prostor za to i ako neki sadašnji prioriteti odu u drugi plan - kazao je Vučković.
Kako je istakao, Ministarstvo zaštite životne sredine jedno je od retkih koje je ukazivalo na problem, tražilo novac i pripremilo neke projekte, ali u raspodeli budžetskog novca nije uspelo da dobije veći budžet.
- Veću krivicu bih ovde pripisao Vladi, nego Ministarstvu - kazao je Vučković.
- Veću krivicu bih ovde pripisao Vladi, nego Ministarstvu - kazao je Vučković.
Akademik Vladimir Stevanović rekao je da je poslednjih godina odnos prema životnoj sredini u Srbiji krajnje nepovoljan, a danas katastrofalan.
Kod nas, kako je naveo Stevanović, najveći problem predstavljaju algomeracije, odnosno veliki gradovi.
Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku naveo je da klimatske promene počinju da budu realnost u Srbiji i da svi polako shvataju da postoje i da se dešavaju, kao i da će napraviti ozbiljniji problem u budućnosti.
Ipak, kako je rekao, to nije dovoljno.
Naveo je da se Srbija nalazi u regionu u kojem su klimatske promene vidljivije i koji je ranjiviji po pitanju klimatskih promena nego ostatak sveta, i upozorio da baš zato treba biti oprezniji.
- Poslednjih pet godina je 15% planete bilo toplije za dva stepena, što je granica Pariskog sporazuma, od perioda pre industrijske revolucije, a među tim procentom se našla i Srbija, što ukazuje da se zagrevamo brže i da se kod nas klima menja brže - kazao je Đurđević.
Dodaje da je problem i to što su ekonomski slabije zemlje više suočene s problemima koje prouzrokuju klimatske promene, jer nemaju dovoljno sredstava da se suoče sa njima i da ih stave u okvire koji su prihvatljivi.
- Klimatske promene će biti nastavljene u narednim decenijama, ono što najbolje možemo da očekujemo jeste da globalno zagrevanje, odnosno zaustavljanje klimatskih promena, ostane na dva stepena - istakao je Đurđević.
Firme:
Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije
Vlada Republike Srbije
Fiskalni savet Republike Srbije
Fizički Fakultet Beograd
Tagovi:
Grupa nezavisnih medija
Vladimir Vučković
Vladimir Stevanović
Vladimir Đurđević
investicije u zaštitu životne sredine
akademik Vladimir Stevanović
prečišćivači vode
ulaganja u kanalizacionu mrežu
ulaganja u zaštitu životne sredine
sistem voda
algomeracije
klimatske promene
Pariski sporazum
industrijska revolucija
globalno zagrevanje
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.