Danka Selić, generalna direktorka Beogradskog sajma - Mali izlagači mogu biti perspektivni partneri

Beogradski sajam je na regionalnom nivou najatraktivnije sajamsko mesto, kaže u intervjuu za eKapiju generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić.

- Imamo i najveći obim poslovanja, najviše izlagača, najveću posetu, i za razliku od nekih drugih, poslujemo pozitivno - ističe ona.

Tako je u prethodnoj godini na Beogradskom sajmu održano više od 40 sajamskih manifestacija, kao i izvestan broj ad hoc dešavanja, od kulturnih i edukativnih, do sportskih, zabavnih ili estradnih. Sva ta sajamska događanja posetilo je oko 750.000 ljudi.

Kakva su očekivanja od 2020. godine, hoće li Beogradski sajam, možda, inovirati svoje poslovanje, kao i šta se čini po pitanju jačanja izlagača u cilju bolje prezentacije, pitali smo Danku Selić.

- Zbog karaktera i specifičnosti sajamskog poslovanja i sajamske privrede uopšte, neki od radnih rezultata dobijaju punu formu sa značajnom vremenskom zadrškom, često i dužu od jednogodišnjeg poslovnog ciklusa. Ipak već sada znamo da je tokom 2019. godine Beogradski sajam poslovao iznad i naših očekivanja i projekcija. To samo znači da doslovno nijedna sajamska manifestacija nije "podbacila" pa su sve zaslužne za konačni zajednički uspeh. Upravo ta činjenica, pogotovo u kontekstu povremenih nepovoljnih uslova privređivanja različite vrste i dometa, obeležila je sajamsku 2019. godinu.

- Kao što znate, sajamska agenda obuhvata manifestacije koje su različite po svim svojim parametrima - tematskim, sadržinskim, ekonomskim, organizacionim, onima u pogledu ciljne grupe ili očekivanog interesovanja za konkretni sajamski program - na izvestan način neuporedive međusobno, pa je nama, bilo kao izvornim organizatorima, bilo kao suorganizatorima ili logističkoj podršci, gotovo neprijatno rangirati ih ili stavljati u istu ravan kada je to objektivno neprihvatljivo. Ipak, čisto "mehanički" uzevši, najbrojniji je Sajam knjiga sa oko 180 hiljada posetilaca i preko 1000 izlagača.

- Ove godine na Sajmu turizma učestvuje više od 700 direktnih izlagača i suizlagača iz 40 zemalja, a zajedno sa poslovnim gostima ukupno će biti prisutne 44 države. Zajedno, na sve četiri manifestacije, najavljeno je preko 900 izlagača.

Treba imati u vidu i da ovaj najveći turistički događaj u zemlji i regionu jugoistočne Evrope ima i više nego dostojnu komplementarnu pratnju u vidu Međunarodnog sajma vina BeoWine, Međunarodnog sajma hotelsko-ugostiteljske opreme Horeca-oprema i Sajma suvenira "Vidi Srbiju".

BeoWine je, na primer, postala jedna od najznačajnijih vinskih smotri u regionu, a ove godine i mesto susreta vinskih tradicija i kultura od Atlantika do Kavkaza. Tako će se, pored srpskih vina, pred posetiocima pojaviti vina iz Gruzije, zatim tradicionalno iz Italije, Nemačke, Francuske, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Severne Makedonije, Crne Gore, Poljske, Austrije, Turske, Republike Srpske..

Ovogodišnja zemlja-partner - Egipat - predstaviće brojne destinacije na Crvenom moru, ronjenje u Šarm el Šejku, svoju izuzetnu gastronomsku ponudu, novi muzej u blizini piramida... A prvi put ove godine na Sajmu turizma predstaviće se i Šri Lanka, Slovačka i Kenija.

Dešavalo se da se najslađi sajamski šlag servira kao iznenađenje, samo dan-dva pre otvaranja sajma. Pa sačekajmo!

- Upućeni ste da, prema nedavnom nezavisnom istraživanju, samo manifestacije Beogradskog sajma u toku godine privuku u beogradske hotele više od 70.000 gostiju, od čega gotovo 50.000 stranih, i da ostvare potrošnju od sada već preko jedne milijarde dinara. I nama je ta činjenica pokazala da je taj "sporedni efekat" našeg poslovanja zapravo ozbiljan poslovni resurs, koji treba shvatiti kao zaseban, relevantan i profitabilan cilj a ne kao uzgredni dobitak.

Evropski standardi nalažu organizaciono razdvajanje delatnosti, pa mi na Sajmu i nismo dublje zalazili u mogućnost razvijanja vlastitih hotelskih kapaciteta. Zato imamo saradnju sa hotelima partnerima. Evo, samo u slučaju dolazećeg Sajma turizma naši partneri su Radisson Collection Old Mill Belgrade, Xenon Hotel Belgrade, In Hotel Belgrade, Falkensteiner Hotel Belgrade, Mona Plaza Hotel Belgrade.

- Kongresna ponuda je pre nekoliko godina bila deo naših najozbiljnijih poslovnih, čak i investicionih planova. U tom kontekstu smo preduzeli i značajne organizacione i investicione korake, ali smo iz različitih eksternih, u svakom slučaju ekonomskih razloga ta nastojanja, ne odustajući od njih, malo skrenuli sa glavnog puta. Ipak, sajamska agenda sadrži mnogo skupova, i međunarodnog ranga, ali ne baš kongresnih dimenzija.

- Mi se zaista trudimo da ni na koji način, pa ni u pogledu "smeštaja" po halama ili marketinškog predstavljanja, ne diskriminišemo izlagače u negativnom smislu. Nekakva "pozitivna diskriminacija", u specifičnim delovima sajamskog nastupa, neizbežna je po logici stvari, i to na svakom sajmu na kugli zemaljskoj. To je malim izlagačima uglavnom jasno. A da nam je cilj da se "mali" ne osećaju hendikepiranima u odnosu na "velike", pa čak i globalne, dokaz su sajamski informativni mediji, koji izlagaču sa dva kvadratna metra zakupljenog prostora i jednim zaposlenim poklanja istu, i to besplatnu, pažnju kao zakupcu 500 m2 i sa milion zaposlenih širom sveta. Nastojimo da male tako motivišemo i privolimo da budu naši stalni partneri. Između ostalog i zbog toga što se često iza prividno malog izlagača krije potencijalno izuzetno propulzivan i perspektivan partner.

- Beogradski sajam može da u granicama svojih prostornih i "reljefnih" mogućnosti ponudi sve što i drugi poznati i specijalizovani organizatori, pri čemu Štark arena nije jedina, pa u nekim situacijama i više nego oni. Imajući u vidu karakter muzičkih i drugih scenskih događanja na Beogradskom sajmu u poslednje vreme, stiče se utisak da je naš prostor podobniji i za publiku prihvatljiviji od drugih za moderne, neformalne "žanrove" kakve preferira nova generacija, a da oni "klasični" biraju klasičnije prostore. U toj činjenici se mogu tražiti i sistemske prednosti Sajma u odnosu na konkurente.

- Sajamska infrastruktura je u međuvremenu značajno promenjena, a klasični sajamski programi su potisnuli sportske, koji su i tada bili zamišljeni kao alternativni, a sve to, između ostalog, i kao ustupak brojnim zatvorenim namenskim sportskim prostorima širom Beograda. Razmišljamo, naravno, o mogućnosti korišćenja hala i u tom segmentu, ali za sada bez konkretnih planova.

- Mi već imamo ne jedan nego nekoliko sajmova, koji svojim gabaritima i performansama mogu da se porede sa manifestacijama nekih od najpoznatijih evropskih i svetskih sajamskih centara. U zavisnosti od tačke gledišta, razlika između nekih naših i svetskih manifestacija je mnogo manja nego između opšteg stanja privrede, tehničko-tehnološkog razvoja i svih drugih potencijala u okviru kojih funkcionišu poznati svetski sajmovi i naš. Mislim da iz činjenice da sa manjim mogućnostima postižemo vrhunske rezultate i proističe naš visok ugled kao sajamskog centra, i to na evropskom planu.

Čak i na regionalnom planu konkurentski sajmovi posluju u različitim privrednim i ekonomskim ambijentima, po drugačijim pravilima, pa ih je teško, radi upoređivanja, svesti na istu startnu poziciju. Ipak, bez mnogo ustručavanja, može se konstatovati da je prema svim ili gotovo svim fizičkim parametrima Beogradski sajam u odnosu na regionalnu konkurenciju - lider. Imamo i najveći obim poslovanja, najviše izlagača, najveću posetu, za razliku od nekih drugih i poslujemo pozitivno...

- Može da zvuči kao fraza, ali biti i ostati danas ugledni član svetske sajamske mreže, koja se po svim mogućim parametrima intenzivno širi, suprotno nekim promišljanjima da je ovako koncipirana sajamska industrija dostigla svoje limite i da joj preti nestajanje ili ozbiljna transformacija, samo po sebi je i trenutni i trajni izazov i projekat u koji treba uložiti mnogo energije i novca.

Iako je makar na regionalnom nivou Beogradski sajam najatraktivnije sajamsko mesto, i po raznovrsnosti i broju sajamskih programa, i po svom istorijskom značenju i nasleđu, i po fizičkom obimu poslova koje obavi ili u kojima posreduje, imperativ vremena je prelazak na viši nivo atraktivnosti i poslovne efikasnosti, u odnosu na evropske i svetske standarde, šta god to značilo. Taj viši nivo opet zavisi od brojnih okolnosti i faktora, pre svega od uloge srpske privrede u međunarodnoj podeli rada. Ovakve koncepcijske dileme ispred su neizbežnih tehničkih, organizacionih, komunikacionih itd. Mi na Sajmu smo toga duboko svesni.

- S obzirom na prethodno rečeno, ali i u kontekstu činjenice da je Sajam još u toku vlasničke transformacije, osnovni koncept sajamskih manifestacija u bliskoj budućnosti neće se menjati. To, naravno, ne znači da čak i na dnevnom nivou ne razmišljamo o programskim inovacijama i sistemskim poboljšanjima uslova rada i za nas kao kompaniju i za naše partnere i izlagače.

Uostalom, sticajem okolnosti, ova sajamska godina je i počela jednom novom manifestacijom u Srbiji - Prvim Međunarodnim sajmom voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva "Agro Belgrade" u Srbiji, koji je, ocena je, bio veoma uspešan. Pa, videćemo!