Srbiji otvoren put na tržište EU - konačno odmrznut prelazni trgovinski sporazum

Ministri spoljnih poslova Evropske unije juče (7. decembar 2009. godine) su na sastanku u Briselu doneli odluku da odmrznu prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Odluka je usledila posle pozitivnog izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

Primenom prelaznog trgovinskog sporazuma biće otklonjena i poslednja barijera kompanijama iz Srbije za izlazak na zahtevno tržište Evropske unije, ali i šire. Ovaj specifični "vetar u leđa", ne samo da će doneti boljitak kompanijama već i građanima, pošto će tržište biti otvorenije, a konkurencija mnogo veća, a to bi moglo da snizi cene proizvoda.

Trgovinski sporazum je faktički deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dogovoren između EU i Srbije a u vezi sa šestogodišnjom liberalizacijom međusobne trgovine. U zavisnosti od vrste proizvoda, biće postepeno, tokom narednih godina, ukinute carine. Srbija od početka godine jednostrano primenjuje ovaj dokument, što znači da je liberalizovala uvoz 60% svih proizvoda iz EU, među kojima onih koji se kod nas ne proizvode ili su sirovine za domaću industriju.

Početkom primene prelaznog trgovinskog sporazuma, preduzeća iz Srbije umesto manjih, regionalnih kvota dobiće mogućnost korišćenja većih, nacionalnih kvota. O njihovom eventualnom povećanju, međutim, trebalo da tek naknadno da se pregovara. U te proizvode spada izvoz bejbi bifa, vina i određene vrste ribe, ali i šećera, koji je već u režimu "nacionalnih kvota" (godišnji bescarinski izvoz od 180.000 tona).

Primenom sporazuma, na ugovornoj osnovi će se primenjivati ono što je do sada bilo jednostrano. Privredi i poslovnom svetu to će značiti predvidljivost. Najvažnije je da će biti omogućena "dijagonalna kumulacija porekla roba" unutar regiona i sa zemljama Evropske unije. A u praksi to bi izgledalo ovako - preduzeće iz Srbije uveze sirovine iz Hrvatske, repromaterijal iz Makedonije, a robu proizvede u Srbiji, a potom ima mogućnost da je izveze ne samo u BiH (CEFTA sporazum), već sa ovim sporazumom i u Evropsku uniju.

- Na taj način Srbija postaje konkuretnija u okviru CEFTA. Takođe, privrednici dobijaju i konačan stepen pravne sigurnosti, jer znaju da na tržište EU mogu da računaju dugoročno. Ovo će se pre svega odnositi na proizvodna preduzeća iz Srbije koja su već prisutna u regionu, a koja su prevazišla te okvire širenja - kaže sagovornik lista "Blic", dobar poznavalac prilika.

Dobra osnova su i već postojeći trgovinski sporazumi sa zemljama CEFTE, zatim sa Rusijom, Belorusijom i Turskom. Takođe, otvaraju se i mogućnosti za izvoz u zemlje CEFTA sporazuma - Norvešku, Švajcarsku, Lihtenštajn i Island, kao i u budućnosti u zemlje Mediterana (Severne Afrike i Bliskog istoka).

U svakom slučaju, pred preduzećima iz Srbije je izazov koji su imala i do sada. Dijagonalna kumulacija porekla robe, koju naglašavaju naši sagovornici, podrazumeva i manji trošak poslovanja za firme.

- U budućnosti svako ko hoće da se širi van regiona tražiće kooperante koji imaju međunarodno priznate standarde kvaliteta. Međutim, čim se otvara tržište, deluje konkurencija, a ako ne radite na sebi, gubite tržište, a to je i za državu takođe izazov da donosi i sprovodi neophodne zakone - ukazuje za "Blic" Radmila Milivojević, savetnica predsednika Privredne komore Srbije za evrointegracije.

Sledeći bitan faktor je taj, kako kaže naša sagovornica, što se sa prelaznim trgovinskim sporazumom formiraju određeni zajednički organi Evropske komisije i Srbije, koji će nadgledati sprovođenje sporazuma. Zapravo, postojaće mnogo veći monitoring nego što je bio do sada.

- Na taj način mnogo su veće šanse za izvozne ponude, jer čim imate monitoring, imate uređeniji ambijent koji je atraktivniji za ulaganja. Iako u Srbiji postoje preduzeća koja su prisutna na tržištu EU, veliki je broj onih koja su vođena devizom "Meni izvoz ne treba, imam domaće tržište, ono prima sve". Toga više neće biti jer predstoji liberalizacija srpskog tržišta, a time će potrošači dobiti veći izbor robe. Kompanije će morati da se trude da snize cene, a tu je i delovanje konkurencije. Trgovinski sporazum upravo i vodi računa kako funkcioniše konkurencija - naglašava Milivojević.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da početkom implementacije prelaznog sporazuma Srbija prvi put ulazi u ugovorni odnos sa EU.

- Odmrzavanje trgovinskog dela sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju srpska privreda čeka od momenta kada je počela njegova jednostrana primena, tokom koje je Srbija mogla da ima dijagonalnu kumulaciju porekla roba samo sa zemljama EU. Naša jednostrana primena SSP bila je na kraći rok trošak za srpsku privredu, ali se sada pokazuje kao dobra investicija na duži vremenski period - kaže Bugarin.

On podseća da ovaj dokument obuhvata i reformu zakonodavnog okvira u vezi sa neometanim funkcionisanjem tržišta - zakon o zaštiti konkurencije i zakon o državnoj pomoći.

U ekonomskom smislu, kako kaže Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, odmrzavanje ovog sporazuma, ništa veliko neće doneti, pošto suštinski taj dokument se već primenjuje. Naime, mi smo početkom ove godine počeli postepenu liberazlizaciju našeg uvoza, snižavanjem carina, a što i predviđa sporazum.

- S druge strane, EU praktično od 2000. godine Srbiji omogućava slobodan izvoz na njeno tržište, uz neke izuzetke. Ono što je dobro i što prvi put dobijamo jeste ugovor koji precizira trgovinske odnose, a što do sada nismo imali. Samim tim je veća izvesnost za naše privrednike. Posredni efekti bi mogli da budu bitni, pošto uređeniji odnosi sa EU mogu da povećaju kredibilitet naše zemlje i da doprinesu većim investicijama, smanjenju rizika zemlje, pa i padu kamatnih stopa - naglašava Vučković.

Podela robe po grupama

Prva grupa proizvoda - manje osetljiva roba

So, cement, ugalj, naftni gasovi, hemijski proizvodi, neki lekovi, đubriva, boje i lepkovi, proizvodi od plastike, sintetički kaučuk i guma, neki proizvodi od drveta, hartija, građevinski materijal, mašine i aparati, uređaji (metalske i elektronske industrije).

Druga i treća grupa - srednje i visoko osetljiva roba

- Preparati za higijenu, parfemi i toaletne vode, šminka, odeća i obuća, građevinska stolarija od drveta, keramičke pločice, mašine i aparati i automobili.

Dinamika smanjenja carine

- Manje osetljiva roba

Rok - Iznos carine

2009. 70%, 2010. 40%, 2011. 0%

- Srednje osetljiva roba

Rok - Iznos carine

2009. 80%, 2010. 60%, 2011. 40%, 2012. 20%, 2013. 0%

- Visoko osetljiva roba

Rok - Iznos carine

2009. 85%, 2010. 70%, 2011. 55%, 2012. 40% , 2013. 20%, 2014. 0%

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 8.12.2009.)