NavMenu

Rosica Marković Pejović, direktorka hotela "Golubački grad" u Golupcu - Muškarci se plaše uspešnih poslovnih žena

Izvor: Paun Press Ponedeljak, 07.12.2009. 11:32
Komentari
Podeli

Govoreći o svojim radnim i poslovnim počecima u hotelijerstvu i turizmu, Rosica Marković Pejović direktorka hotela "Golubački grad" u Golupcu, kaže: "Moj muž je 2003. godine u procesu privatizacije kupio hotel "Golubački grad". Hotel preuzimam ja da vodim, a on nastavlja da radi trgovinu. Iza mene je, danas mogu slobodno reći, pet uspešnih poslovnih godina kako vodim hotel, pri čemu smo iz godine u godinu bivali sve uspešniji. Sećam se da smo hotel preuzeli sa 18 odsto popunjenosti kapaciteta na godišnjem nivou, a 2008. smo dostigli popunjenost od 48 odsto. Ovo doživljavam i kao veliki lični uspeh, s obzirom na to da nisam iz ove struke, da su jako otežani uslovi privređivanja, da je Golubac sa prirodnim potencijalima koje poseduje nerazvijen u pogledu turizma, i da nas je povrh svega 2006. zadesila velika poplava".

Kako je teklo vaše radno i poslovno stasavanje, kada, kako i u kojim okolnostima ste se odlučili da počnete, što bi se reklo, "da radite za sebe"?

- Moram reći da je 2000. bila prelomna u mojoj odluci da počnem da se bavim privatnim poslom, pre svega znanjem i ljudskim potencijalom na tržištu i kvalitetom koji sam pružala u svim poslovnim odnosima na različitom nivou. Da bih sebe u delu hotelijerstva usavršila, bila sam jedna od odabranih ispred Ministarstva trgovine, turizma i usluga za polaganje "Horwath consulting HTL" za menadžere hotela i dobila njihov sertifikat za poslove menadžera u hotelijerstvu.

Predstavite nam ukratko vaš hotel, njegove kapacitete, odnosno hotelsku uslugu koju nudite?

- Hotel "Golubački grad"u Golupcu nalazi se na samoj obali Dunava, gde je Dunav najširi na svom toku i čini jezero širine oko sedam kilometara. Hotel ima jedan apartman, sedam jednokrevetnih soba i 140 dvokrevetnih. Njegov pun kapacitet sa pomoćnim ležajevima je 120 osoba. Svaka soba poseduje svoje kupatilo i terasu sa pogledom na Dunav. Poseduje salu za sastanke, TV salon, aperitiv bar, gril restoran sa 80 mesta i glavni restoran sa 240 mesta. U hotelu postoji diskoteka za školski uzrast i teretana. Hotel je usmeren i prilagođen za organizovanje seminara, sportskih priprema, ekskurzija, rekreativne nastave, vikend aranžmanima i organizovanju svih vrsta slavlja.


Recite nam nešto o vanpansionskim sadržajima, ovo područje krase izuzetne prirodne lepote, a i istorija ovog kraja je zaista bogata?

- Prirodne lepote Dunava i zaleđe Golupca su najjači potencijali ovog kraja. Golubačka tvrđava iz XIV veka, jedna od najočuvanijih u Evropi je na samo četiri kilometra od hotela, manastir Tumani - zadužbina Karađorđevića je na devet kilometara, vikend naselje Vinci, sagrađeno u borovoj šumi, na četiri kilometra, na 15 kliometara je Srebrno jezero i etnokuće u Dobri i Sladincu. Tu je i jedriličarski kamp u Golupcu, šetačke i biciklističke staze sa izuzetno dobrom nacionalnom kuhinjom i ribljim specijalitetima.


Kakva je bila poslovna 2008. godina i šta očekujete od ove poslovne godine, odnosno šta kažu planovi i namere daljeg poslovanja i razvoja vašeg preduzeća?

- Poslovna 2008.godina za naš hotel je bila uspešna, ali je mogla biti i bolja, međutim druge okolnosti dosta utiču na naš rad i poslovanje, od okruženja do male kupovne moći i boljih turističkih destinacija. Iz razloga konkurentnosti išli smo sa nešto nižim cenama i omogućili pristup velikom broju gostiju koji su otišli zadovoljni i očekujemo da će njihova reklama najbolje uticati na poslovnu 2009. godinu. Planovi su bili da ove 2009. uđemo u investicije i podizanje standarda hotela na četiri zvezdice, da izvršimo modernizaciju opreme i objekta i upotpunimo hotelsku ponudu. Međutim, kako je svetska globalna kriza nastupila moraćemo da sačekamo sa investicijama i da se borimo za održivost dosadašnjeg poslovanja i neotpuštanje radnika.




Kako ocenjujete turističke potencijale Srbije, u čemu su naše turističke šanse, možemo li po ovom osnovu ostvarivati veći devizni priliv, odnosno privući veći broj stranih turista?

- Turizam i poljoprivreda su dva osnovna privredna potencijala naše zemlje, koji moraju sarađivati i oslanjati se jedan na drugi. Prirodne lepote Srbije, zdrava i raznovrsna hrana i postojeći resursi koje treba modernizovati kroz olakšane kreditne linije, izuzetan su potencijal za strane goste i devizni priliv. Da bi do svega ovga došlo, mora se brzo raditi, a naročito na infrastrukturi, putevi, železnice, rečni saobraćaj, biciklističke staze, signalizacija, info pultovi, putokazi i internet prezentacije. Evropa je već opredelila sredstva za ulaganje u ovaj region za razvoj turizma, sa malim ulaganjima, sa čistom ekološkom sredinom, sa bogatim potencijalom i dala uslov Turističkoj organizaciji Srbije da je spremna da izdvoji sredstva za područje od Viminacijuma u Kostolcu do Golubačke tvrđave u Golupcu. U tome je naša velika šansa i ja sam ispred hotelijera Braničevsko-podunavskog okruga izabrana u tim za realizaciju ovog posla.

Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?

- Svaka uspešna poslovna žena veoma brzo nalazi svoje mesto u društvu, ona ima stila, znanja i načine rada mnogo jače nego bilo koji muškarac. Jako su preduzimljive i brže reaguju na nastale probleme. Muškarci su uvek u prednosti, nezavisno od vrste posla, a naročito kada je neka funkcija u pitanju. Žene prvo gledaju kao žene, kao majke, a tek na kraju kao poznavaoce svoje profesije i struke. Jedina mana je što se svi muškarci jako plaše uspešnih poslovnih žena, čak i oni u porodici, jer smatraju da tako gube svoj autoritet, ne znajući da im uspešna žena olakšava život u svemu.




Šta kaže Vaše poslovno iskustvo, šta biste poručili ženama koje tek nameravaju da zasnuju neki samostalni posao - na šta treba posebno da obrate pažnju i koje vrednosti treba da neguju i razvijaju?

- Svaka žena treba, pre svega, da ostane dosledna sebi i svom karakteru, da zna dobro šta hoće i da tom cilju teži. Mora da je dobro informisana i da prati sva zbivanja i zakonske norme i propise u društvu. Svaka žena treba posebno da vodi računa o tome da uvek bude doterana, nasmejana, tačna, iskrena i da uvek ima jasan cilj. To je bio moj recept za uspeh u biznisu. Samo se tako savladavaju sve prepreke na koje se nailazi u poslovanju.


U čemu je ključ uspeha, po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Ključ uspeha leži u znanju, sreći i u privrednom okruženju. Stalno treba raditi na svom usavršavanju i novim saznanjima. Moj životni moto i moja deviza su "ja želim, ja hoću, ja mogu". Moj moto mi je pomogao u poslu, u porodici, u društvu, da postanem i budem to što jesam i po tome me svi poznaju i prepoznaju.

RADNA BIOGRAFIJA

Svoje prvo zaposlenje Rosica Marković Pejović je našla u Koncernu "Bambi" iz Požarevca, gde je 1983. godine počela da radi kao poslovni sekretar. Uporedo je vanredno studirala Višu ekonomsku školu u Beogradu i u roku je završila. Nakon udaje odlazi u Sloveniju i radi kao trgovački zastupnik "Bambija" za Sloveniju i Istru. Godine 1990. se vraća u Srbiju i radi kao rukovodilac "Bambija" za tržište Beograda, a od 1994. do 1996. kao direktor prodaje za tržište preostale Jugoslavije. Koncern "Bambi" Rosica Marković Pejović napušta 1996. i kao uspešan i dokazan menadžer prelazi u kompaniju "Simpo" za komercijalnog direktora Industrije hrane "Dunja", fabrike "Simka čokolada". Ubrzo na tržište uvodi dva brenda ovog proizvođača - "Simku čokoladu" i "Rosu vodu". U ovom delu Rosičine radne karijere postoji jedan zanimljiv detalj: "Rosa voda" je svoje ime dobila zapravo po njenom imenu, odnosno ona joj je bila kuma. Pošto su ova dva brenda u međuvremenu dostigla svoj vrhunac na tržištu, 2000. godine Rosica osniva svoju firmu "Roma" i počinje da se bavi uvozom i trgovinom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: [email protected])


Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.