Virusi u rukama devet žena - mali tim Instituta "Torlak"

Mali tim, sastavljen od dve doktorke i četiri laborantkinje sa Oseka za respiratorne viruse Instituta "Torlak", uz pomoć još tri laborantkinje koje po potrebi pomažu koleginicama, od maja ove godine obradio je više od 1.000 uzoraka briseva za koje se sumnjalo da su zaraženi novim virusom A/H1N1. Ogromnu većinu ovih zahteva ekipa je analizirala nedavno, s prvim talasom novog gripa. U to vreme, kako su nam objasnili na Torlaku, bilo je i po pedeset zahteva za obradu briseva dnevno. Savremeni aparati i metodologija koju ovde koriste omogućili su ovim stručnjacima da za četiri do pet sati dokažu da li se radi o virusu ili ne, tj. da izdaju rezultat za 24 sata.

STRAH OD PANDEMIJA

Za ovakvu efikasnost i novu metodologiju dokazivanja virusa zaslužna je doktorka Jasminka Nedeljković, naš vrhunski virusolog i šef odseka za respiratorne viruse, koja je podigla nivo laboratorije i promenila način dijagnostikovanja na kulturi tkiva i uvela molekularnu dijagnostiku gripa i drugih respiratornih virusa na Institutu "Torlak".

– Metodu izolacije virusa na NDCK ćelijama uvela sam 2001. godine. To su ćelije tkiva bubrega koker španijela. S ovakvom metodom imali smo prve rezultate već posle 24 sata. U to vreme je to bilo veliko unapređenje jer smo brže mogli da dobijemo rezultate izolacije virusa nego bakteriološke rezultate. Već 2005. godine na globalnom nivou javio se strah da će se javiti pandemija ptičjeg gripa. Tada je Ministarstvo zdravlja formiralo radnu grupu za praćenje ove vrste gripa, a mi smo krenuli sa formiranjem molekularne laboratorije. Ona je startovala sa radom 2006. godine i od tada smo uspeli da uvedemo testove za veliki broj respiratornih virusa, a ne samo za pandemijski grip – objašnjava doktorka Jasminka Nedeljković, koja se za oblast virusologije usavršavala u vrhunskim laboratorijama u Londonu i Kopenhagenu.

Laboratorija "Torlak", osim testova za takozvani meksički grip, paralelno obavlja i dijagnostiku za sezonski grip, ptičji grip, adenoviruse, pneumoviruse, čak i mikoplazmu pneumonije koja ne spada u viruse, a uveli su i testove za rubelu, morbile i mumps.

Do 2001. godine na ovom institutu rađena je klasična metodologija kojom je dokazivanje postojanja virusa, odnosno postavljanje dijagnoze, trajalo i po mesec dana.

– Neki će se možda i setiti da je 1999. i 2000. godine bila u Srbiji strašna epidemija gripa. Mi smo prve uzorke briseva dobili u decembru i pošto smo imali mogućnost da radimo dokazivanje samo na jajima, tek početkom februara imali smo prve rezultate – objašnjava doktorka Nedeljković kako se nekad radilo, i dodaje da je njihova laboratorija danas, u odnosu na uslove koje su imali u pređašnjoj, kao svemirski brod.

DEŽURNI 24 SATA

Da bi ovaj tim dokazao ili opovrgao postojanje virusa, potrebno je da se laboratoriji dostavi bris iz grla ili nosa obolelog. Brisevi stižu isključivo iz Instituta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd kao i iz Instituta i Zavoda za javno zdravlje iz cele Srbije. Ti brisevi se pakuju u specijalne transportne medijume zato što je virus osetljiv na isušivanje i na temperaturu.

Kada tako spakovan materijal stigne na "Torlak", odmah se pristupa analizi uzorka. Dokazivanje postojanja virusa u brisu izvodi se u odvojenim prostorima opremljenim sa zaštitnim komorama. Laboranti i lekari imaju specijalnu zaštitnu opremu za rad koja se sastoji od belih skafandera, maski, naočara, rukavica i nazuvaka.

Kada ova mala, ali pedantno odabrana grupa naučnika i laboranata bude pretrpana uzorcima, kao što je već bio slučaj u prvom naletu epidemije, njihov radni dan traje do duboko u noć. To je, kaže doktorka Nedeljković, dvadesetčetvoročasovno pasivno dežurstvo.

Iako je prvi talas epidemije virusa A/H1N1 prošao, laboratoriji i dalje stiže po nekoliko desetina zahteva za analizu dnevno. Doktorka Nedeljković kaže da sada u laboratoriji više i ne dokazuju svaki uzorak.

– U medijima se stalno pominju brojevi obolelih. Međutim, to su samo oni kod kojih je dokazano prisustvo virusa u brisu, a ukupan broj obolelih je mnogo veći. Kod tih drugih pacijenata klinička slika je mnogo blaža i kod njih se ne radi dokazivanje virusa, kao što je uostalom praksa i u svetu. Naš zadatak sada je da zajedno sa kliničarima pratimo rizične grupe, a to su mala deca, trudnice i hronični pacijenti. Pošto je virus u cirkulaciji i dokazano je da ga ima u svim regionima naše zemlje, mi moramo da pratimo teške slučajeve i da vidimo da li se virus menja – napominje sagovornica "Blica".

ZA DVE NEDELJE PROIZVODNJA VAKCINA

Kako je nedavno Svetska zdravstvena organizacija potvrdila da je novi virus mutirao, među stanovnicima Srbije zavladala je bojazan da novi soj, za sada uočen u Brazilu, Kini, Japanu, Meksiku, Ukrajini, SAD, Norveškoj i Britaniji, ne stigne i do nas. Međutim, doktorka Nedeljković kaže da se u Srbiji za sada virus nije mnogo promenio.

– Da bi se procenio značaj uočenih mutacija, tj. da li je virus postao virulentniji ili ne, mora da prođe neko vreme kao i da se urade eksperimenti na životinjama kao i kliničke i epidemiološke studije. Za sada pronađene mutacije nisu značajnije – naglašava doktorka, i dodaje da ako neko oboli od virusa A/H1N1 i preleži ga, postaje otporan na njega i ove sezone ne može ponovo da oboli. Sledeće sezone će ovaj virus postati sezonski virus.

Dobra vest je svakako i to da je u Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" planirano da se 21. decembra zvanično otvori pogon za proizvodnju grip vakcina. Osim grip vakcina biće otvoren i pogon za punjenje bakterijskih vakcina (difterija, tetanus) i pogon za punjenje liobifa u ampule (to su ampule koje se koriste kod dečjih dijareja). Svi pomenuti pogoni zadovoljavaju GMp standarde (dobre proizvođačke prakse).

– Ako se radi pandemijska vakcina, koja sadrži samo jedan virus, kapaciteti novog pogona su šest miliona doza. Ukoliko se proizvodi sezonska vakcina, koja sadrži tri tipa virusa, kapaciteti su dva miliona doza. Virus A/H1N1 od sledeće godine ulazi u sezonsku vakcinu – kaže Ranko Dakić, direktor Instituta "Torlak".

Osim pomenutih vakcina, u ovom Institutu se proizvodi be-se-že vakcina (protiv tuberkuloze), zatim vakcina protiv velikog kašlja, više od 100 mikrobioloških podloga za naše tržište, ali i tržište EU, kao i oko 100 alergena za testiranje i terapiju. Ovde se radi i prečišćavanje i punjenje seruma protiv tetanusa.

Laboratorija za virusologiju spada u sam evropski vrh po tehnološkim, ali i kadrovskim kapacitetima. Osim obaveze prema našim građanima, kažu da nisu mogli da okrenu leđa susedima kada im je bilo teško. Donedavno su u ovoj referentnoj ustanovi radili testiranja na virus novog gripa i za Crnu Goru, sve dok se, kako kažu, komšije nisu uhodale. Na osnovu potpisanog međunarodnog sporazuma i danas se rade analize za građane Republike Srpske. Direktor Ranko Dakić kaže da to za sada nije veliki broj.

UMNOŽAVANJE VIRUSA

Naravno, nije bilo lako održati virusološku laboratoriju na samom evropskom vrhu. Tome su prethodile brojne edukacije kadrova. Sve obuke za ispitivanje novog gripa finansirala je Svetska zdravstvena organizacija s kojom Institut ima odličnu saradnju.

– Imamo viziju da ubuduće radimo genetsku analizu cirkulišućih sojeva. Naša laboratorija je danas među vrhunskim laboratorijama u Evropi i jedna smo od retkih laboratorija koja radi i molekularne i izolacione tehnike. To znači: da bismo mogli da imamo bilo koju vakcinu, moramo da imamo umnožen virus. Virus se umnožava ili na kulturi tkiva, ili na jajima. Nama taj umnožen virus s jedne strane služi u dijagnostičke svrhe, a s druge strane mi na godišnjem nivou šaljemo izolate virusa u referentnu laboratoriju u Londonu i oni odabiraju koji su sojevi najinteresantniji da bi bili kandidati za buduću vakcinu –priča doktorka Nedeljković.

Za Svetsku zdravstvenu organizaciju doktorka Nedeljković je učestvovala u pisanju najnovijeg vodiča za praćenje gripa. Osim sa stručnjacima iz SZO, Institut "Torlak" ima veoma dobru saradnju sa regionalnom laboratorijom u Londonu, kao i sa laboratorijom u Kopenhagenu i Luksemburgu. Pored toga, virusološka laboratorija "Torlak" instituta član je SZO mreže evropskih laboratorija.

– Sve one su kao i mi zatrpane uzorcima i imaju iste probleme kao i mi. Sve više zemalja preporučuje da se, uz briseve, dijagnoze postavljaju i na osnovu dokazivanja imuniteta. U zavisnosti od epidemiološke situacije u zemlji, mi uzorke briseva šaljemo na početku sezone laboratoriji u Londonu zbog dalje analize, gde se upoređuju naši sojevi sa sojevima na globalnom nivou. Na kraju sezone laboratoriji u Londonu šaljemo uzorke iz svih regiona naše zemlje trudeći se da pokrijemo celu sezonu gripa – zaključuje doktorka Nedeljković.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista "Blic")