Naučnici razvili građevinski materijal koji može da se reprodukuje - Živi beton je zelene boje i pogodan je i za gradnju na Marsu

Vekovima graditelji na gotovo identičan način prave beton, mešajući čvrste materijale poput šljunka i peska sa raznim vezivima sa nadom da će dobijeni proizvod ostati otporan i stabilan što duži broj godina. Međutim, interdisciplinarni tim Univerziteta Kolorado u gradu Boulderu, stvorio je sasvim drugu vrstu betona koji čine fotosintetički mikrobi i koji je zapravo živ u bukvalnom smislu te reči, a može se čak i reprodukovati.

Novi materijal sadrži cijanobakterije, odnosno određenu vrstu mikroba koji kroz proces fotosinteze sakupljaju energiju. Kroz ovaj proces apsobruje se ugljen dioksid, što je potpuno suprotno od standardnih betona čija proizvodnja zaslužna za emitovanje velike količine CO2.

Fotosintetičke bakterije daju betonu još jedno neobično svojstvo – on je zelene boje! To je bio još jedan od razloga zašto su naučnici i okarakterisali kao "Frankenštajnov materijal". Ipak, kako se materijal suši, zelena boja bledi.

Kako bi kreirali "živi beton" istraživači su prvobitno pokušali da stave cijanobakterije u mešavinu tople vode, peska i hranljivih materija. Mikrobi su počeli da upijaju svetlost i da proizvode kalcijum karbonat, postepeno cementirajući čestice peska. Ipak, proces je bio jako spor i moralo se doći do drugog rešenja.

Jedan od članova tima ranije je radio sa prehrambenim želatinom koji, kada se rastvori u vodi i kratko odstoji, formira posebne veze između svojih molekula. Posebno bitna činjenica je da "radi" na umerenim temperaturama, koje odgovaraju i cijanobakteriji, te su naučnici odlučili da pokušaju ovaj put sa njim. Istraživači su koristili želatin brenda Knox u obližnjem marketu i ubacili ga u rastvor sa bakterijama. Izlili su smesu u kalupe i ostavili u frižideru da se ohladi. Rezultat je bio odličan i zahvaljujući želatinu dobijena je veća struktura, koja je jača i brže raste.

Za samo jedan dan istraživači su uspeli da oblikuju betonske blokove u bilo kom kalupu u koji su izlili smesu. Iako su dobijeni blokovi slabiji od konvencionalnih betonskih blokova, pojedinačni element stranica 5 centimetara može da izdrži opterećenje težine čoveka. Takođe, blokovi dimenzija kutije cipela pokazali su potencijal za primenu u konkretnoj izgradnji.

Ukoliko se blokovi drže u prostoriji sa relativno suvim vazduhom i na sobnoj temperaturi, dostignuće svoju maksimalnu snagu u roku od jednog dana, a bakterije će postepeno početi da odumiru. Ipak, i posle nekoliko nedelja blokovi su i dalje živi, jer zbog izloženosti većoj temperaturi i povišenoj vlažnosti neke od bakterija se mogu održati.

Razmnožavanje blokova može se izvršiti tako što se iseče dijamantskim diskom i postavi u kalup sa toplom vodom i sa dodatnim sirovinama. Na ovaj način blok će se formirati iznova i svaki pojedinačni blok trebalo bi da "rađa" tri nove generacije, piše The New York Times.

Ministarstvo odbrane SAD zainteresovano je za proizvodnju betonskih blokova na ovakav način, jer bi oni mogli da budu od izuzetnog značaja za gradnju na udaljenim i zahtevnim lokacijama, poput pustinja gde nije poželjno voziti kamione pune građevinskog materijala, već se on može proizvoditi na licu mesta.

Istraživački tim ističe da je prednost "živog betona" i u tome što se za njegovu proizvodnju mogu koristiti i razni otpadni materijali poput mlevenog stakla ili recikliranog betona, za razliku od konvencionalnih betona koji uglavnom zahtevaju pesak izvađen iz reka, jezera i okeana, kojeg je u svetu sve menje i to uglavnom zbog ogromne potražnje za betonom.

Prema Dr. Sruba, jednog od članova tima, "živi beton" se može koristiti i u sredinama surovijim čak i od pustinja, odnosno na drugim planetama. On dodaje da nema potrebe da teglimo građevinske materijale u svemir, kada sa sobom možemo poneti samo biologiju.

Univerzitet Kolorado

građevinski materijal

živi beton

cijanobakterije