Šta je potrebno stambenim zajednicama da bi dobile kredit u banci

Od uvođenja novog Zakona o stanovanju i imenovanja upravnika, mnoge zgrade u prestonici počele su da rešavaju višedecenijske probleme. Međutim, i dalje ih koči nedostatak novca da bi obnovili višespratnice u kojima žive.

Iako je bilo reči da bi njihove novčane manjkove mogle da poprave bankarski krediti, zbog nedovoljno garancija, tek poneka banka nudi ovakve pozajmice. Ako stanari odluče da se upuste u ovu priču, moraće da na svojim računima imaju novca za učešće, dok će pod hipoteku stavljati zajedničke prostorije.

Prema iskustvima upravnika prestoničkih zgrada, da bi se kredit odobrio, prvo je potrebna takozvana kreditna sposobnost, odnosno neopterećen račun. U slučaju da kredit odobri, banka sredstva neće dati na ruke stanarima, već bi direktno isplaćivala izvođače radova.

- Za ovu odluku neophodna je saglasnost dve trećine stanara. Stambena zajednica morala bi da ima sredstva za učešće, što bi, recimo, za kredit od 50.000 EUR, podrazumevalo 15.000 EUR da ima na računu. Mesečna rata, koju bi banka skidala sa računa stambene zajednice podelila bi se na stanare srazmerno kvadraturi stana koje poseduju. Ako je rata 1.000 EUR mesečno za zgradu, upravnik preračuna koliki je iznos rate po stanu - objašnjava Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda.

Iako je ponuda na tržištu oskudna, nekoliko banaka prepoznalo je potrebu za ovakvom vrstom usluge. Uglavnom nude kredite za projekte energetske efikasnosti. Moguće je dobiti novac za sisteme grejanja i hlađenja, energetski efikasnog osvetljenja i termo-fasada. Pošto određene banke sarađuju sa pojedinim organizacijama koje finansiraju energestku efikasnost, postoji mogućnost i da se odobri od 6%, pa do čak 20% bespovratne pomoći od ukupnog iznosa investicije koja se finansira iz fondova tih organizacija.

Garancija da će stanari otplatiti kredit bile bi i zajedničke prostorije koje bi se stavile pod hipoteku.

- Ukoliko zgrada ne isplati kredit, banka bi mogla da proda te prostorije. Pošto banka sklapa ugovor sa stambenom zajednicom, dugovanja ne može da potražuje direktno od vlasnika stana. Ali, upravnik može da utuži vlasnika, pa da se izvršenje sprovodi preko administrativne zabrane - navodi Banovački.

Banke na našem tržištu uglavnom nude pozajmice do tri miliona dinara sa maksimalnim rokom otplate od 95 meseci. U zemljama u regionu, ovakve ponude su rasprostranjenije. U inostranstvu, banke daju i namenske kredite za određene popravke.