Narodni muzej u Beogradu mora da otvori vrata

Narodni muzej u Beogradu ne radi već šest godina i to je alarmantno, smatra Branislav Mitrović, ugledni arhitekta, univerzitetski profesor i dobitnik najznačajnijih stručnih priznanja, koji je od pre mesec dana na čelu Upravnog odbora ove ustanove kulture.

- Zgrada je u lošem stanju i naš zadatak je da je dovedemo u red - kaže Mitrović, u razgovoru za "Novosti". - Svima je jasno da je sadašnja finansijska situacija katastrofalna, ne samo kod nas, već i u okruženju, i da to dodatno opterećuje sve moguće odluke. Ali, do odluke mora da dođe! Na sreću, imamo apsolutnu podršku Ministarstva kulture za pokretanje celog mehanizma ove institucije.

Najveća kočnica za početak rekonstrukcije bio je depo, vlasništvo firme "Kunsttrans Beograd", u kojem je trebalo da bude smešten veliki deo kolekcije Narodnog muzeja. U taj adaptirani magacin u Krnjači, sagrađen na terenu ispod nivoa Dunava, ipak, nije preneto nacionalno blago. Pred Prvim opštinskim sudu Republika Srbija pokrenula je spor protiv "Kunsttransa" i Narodnog muzeja, a do okončanja ovog spora obustavljen je sudski proces po tužbi "Kunsttransa", koji je tužio Narodni muzej zbog neplaćanja kirije (oko 35.000 EUR mesečno).

- Pokretanje rada Narodnog muzeja ne sme da bude vezano za sudski proces, koji može dugo da traje - tvrdi sagovornik "Novosti". - Ako eksponati ne mogu da se deponuju kod njih, moramo da pronađemo druge mogućnosti. Ono što je od vitalnog značaja za ljude koji rade u Muzeju, Beograd i državu ne bih vezivao, za ishod dugačkih sporova.

Veliki deo stručne javnosti negativno je ocenio i sam projekat po kome bi zdanje na Trgu Republike trebalo da se rekonstruiše. Na sastancima UO, međutim, postignut je dogovor da se, ipak, sagledaju mogućnosti važećeg projekta arhitekte Milana Rakočevića.

- Angažovaćemo ekspertski tim sačinjen od najeminentnijih stručnjaka, koji će dati svoj sud o mogućnostima projekta - objašnjava Mitrović. - Opasno bi bilo da otvorimo gradilište, a onda da dođemo u situaciju da nešto ne može da se zaokruži.

Tim eksperata, koji će uraditi detaljnu analizu, biće sastavljen narednih dana. U njemu će biti po troje arhitekata i muzealaca, inženjer statičar, mašinski inženjer koji će izračunati energetsku efikasnost, prvenstveno zbog staklene kupole koja je zamišljena projektom. U timu će biti i stručnjaci iz inostranstva, jer, kako nam kaže Mitrović, mi nemamo iskustva u rekonstrukciji muzejskih zgrada, kao na primer, Nemačka.

- Tek posle uvida tog nezavisnog tima u kompletnu situaciju, moći će da se krene u faznu rekonstrukciju. Za rekonstrukciju će biti potrebno dosta novca, koji mora da bude raspoređen sukcesivno, da bi deo muzeja što pre bio otvoren.

Ono što je stručna javnost zamerila Rakočevićevom projektu jeste da će posle rekonstrukcije biti smanjen prostor za depoe, a da će cela zgrada više ličiti na galeriju, sa mnogo kafea i restorana, nego na nacionalni muzej, i da bi stakleni krov mogao da izazove pogubni efekat staklene bašte....

- Upravo zbog različitih stavova i mišljenja biće formiran ekspertski tim. Ako su primedbe suvisle moraćemo da ih uvažimo. Ovo je izuzetno značajan projekat za ovu državu i zato oko njega treba da se sakupe najveći profesionalci. Previše dugo sve stoji. Kao arhitekta mogu da budem u dilemi u odnosu na projektantske odluke, ali kao predsednik UO moram da delujem kao pragmatičar koji procenjuje šta je najbolje i nasvrsishodnije.

"Knez Pavle" u predsedništvu

Letos se u javnosti pojavio predlog da se Narodni muzej, ili bar neke od njegovih zbirki, presele u Predsedništvo Srbije, odnosno zgradu u kojoj se nekada nalazio Muzej kneza Pavla, a upravo u tom zdanju, u ponedeljak (23. novembar 2009. godine) uveče, predstavljena je monografija "Muzej kneza Pavla" objavljena u ediciji "Muzejske godine" Narodnog muzeja u Beogradu.

Goste su na promociji pozdravili Nebojša Bradić, ministar kulture, dr Tatjana Cvjetićanin, direktorka Muzeja, i kneginja Jelisaveta Karađorđević, a o monografiji su govorili profesor Miroslav Timotijević, muzejski savetnik Tatjana Bošnjak, i profesorkar Irina Subotić, jedan od autora monografije. Promocija ove monografije za širu javnost biće sledećeg utorka u atrijumu Narodnog muzeja.

Alternativa

Mitrović ukazuje i na postojanje mogućnosti da Muzej dobije još neki prostor, kako bi se stvorili uslovi za otpočinjanje radova:

- Kada se rade ovakvi projekti u svetu, uvek se nađu određene alternative. Moramo da obezbedimo efikasan rad Muzeja tokom rekonstrukcije. Jedna od opcija je da se deo građe smesti u zgradu Predsedništva, odnosno nekadašnji Muzej kneza Pavla, ili u neku drugu zgradu. Ali, ne bih baratao sa mogućnostima dok ne dobijem povratnu informaciju da to može da bude.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 26.11.09.)