NavMenu

Hektar poljoprivrednog zemljišta u Srbiji duplo skuplji nego u okruženju

Izvor: Novosti Nedelja, 19.01.2020. 12:07
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: smereka/shutterstock.com)Ilustracija
Hektar poljoprivrednog zemljišta u Srbiji duplo je skuplji nego u okruženju i kreće se od 10.000 EUR do 20.000 EUR, a očekuje se da će ubuduće još rasti. U nekim delovima naše zemlje je i cena zakupa za poslednjih pet godina dvostruko skočila. Zbog ovakvih trendova, koji su nerealni i neopravdani, mnogi odustaju od poljoprivrede.

Ovako za Novosti ocenjuje aktuelno stanje u agraru Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika. Ističe da je u Rumuniji, Mađarskoj ili Hrvatskoj zemljište iste kategorije i klase upola jeftinije.

- Kod nas hektar košta i do 20.000 EUR. Od 12.000 EUR do 15.000 EUR je odavno standardna cena za zemlju koja nije ni blizu asfaltnog puta ili naselja, već je negde u polju, gde nema ni struje. Kada uzmete u obzir to koliki je prihod po jedinici površine, kupovina se neće isplatiti ni za 20 do 50 godina - kaže Kiš.

Objašnjava da je do velike tražnje došlo, jer mnogi privrednici koji imaju višak novca ne investiraju u tolikoj meri kao ranije u nekretnine, nego u zemlju.

Ljudi iz različitih delatnosti, kako kaže, kupovinu njiva smatraju boljom investicijom od kupovine stanova, zlata ili štednje u bankama, jer očekuju da će to zemljište biti skuplje i spremni su da za njega plate svaku sumu.

Da li subvencionisane kreditne linije za kupovinu zemljišta mogu da pomognu malim poljoprivrednicima koji pokušavaju da opstanu, Novosti su pitale Aleksandra Bogunovića iz Udruženja za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije.

- Kada imate situaciju sa ogromnom potražnjom i visokim cenama teško je napraviti dobru podršku. Pravi potez bi bila bespovratna sredstva za kupovinu zemljišta - kaže Bogunović.

Dodaje da nije dovoljno samo dati podsticaj za kupovinu njiva, već bi to trebalo da prati čitav set mera da bi se od livade stiglo do ploda, koji će se negde valorizovati i prodati. Veće podsticaje, smatra, trebalo bi da imaju početnici i oni koji se šire na susedne parcele i tako ih ukrupnjavaju.

Miroslav Kiš napominje da je veliki problem to što nije jasno definisano ko je poljoprivrednik, vlasnik zemlje ili onaj ko je obrađuje i bavi se proizvodnjom.

- Država treba to da reši i da samo poljoprivrednici mogu da budu korisnici subvencija. Kod nas se svako ko registruje više od pola hektara smatra zemljoradnikom, a može da bude i direktor banke. Da li je moguće da mi imamo 600.000 registrovanih gazdinstava? - pita se Kiš.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.