Profit najvažniji faktor pri formiranju kamate - cena dinarskih kredita ne prati uvek kretanje referentne kamatne stope

Smanjenje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije za 7,75% od početka godine prema svim očekivanjima trebalo je da dovede do znatno jeftinijih dinarskih kredita. Međutim, pokazalo se još jednom da banke daleko sporije spuštaju kamate nego što je to uobičajeno na razvijenim tržištima, gde se promene referentnih stopa centralnih banaka direktno reflektuju na kreditne uslove.

Banke imaju različita objašnjenja za to što kamate ne prate oscilacije glavne stope NBS-a, od toga da fiksne kamate ulivaju sigurnost klijentima, preko tvrdnji da je aktuelna politika banke rezultat toga što nisu podizali kamate kada je referentna stopa rasla, pa sve do obećanja da će uskoro biti izvršena korekcija kamatnih stopa. Kod pojedinih banaka se, doduše, može primetiti pad kamata na dinarske zajmove od početka godine, ali obim toga pada veoma retko odgovara padu referentne stope, koja se od januarskih 17,75% spustila na sadašnjih 10%.

Prema rečima Vladimira Vučkovića, profesora Megatrend univerziteta, banke odmah po promeni referentne stope usklađuju kamate za međusobne pozajmice, ali mnogo sporije reaguju kada treba da smanje kamate na kredite stanovništvu.

- To je svakako problematično jer iako postoji rizik u poslovanju sa građanima, on ne raste svaki put kada padne referentna stopa NBS-a. Verovatno je po sredi to što banke imaju manji profit u poslovanju sa NBS, svaki put kad centralna banka spusti referentnu stopu, i onda neće još da smanjuju kamate građanima. To ukazuje i da u određenim segmentima bankarskih usluga ne postoji dovoljno konkurencije. Da ne kažem da ima i prećutnog dogovora - kaže Vučković za "Danas".

S druge strane, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže za list "Danas" da kreditni rizik u Srbiji konstantno raste jer mnoge kompanije ne mogu da vrate zajmove i predviđa da banke neće reagovati na poslednju korekciju referentne stope.

- Narodna banka je htela da kamate padnu kada je smanjivala referentnu stopu. U slučaju "čistih" dinarskih kredita, nevezanih deviznom klauzulom, to se i dogodilo, ali takvi krediti imaju vrlo minornu ulogu u ukupnim plasmanima banaka. Zato će od smanjenja referentne stope koristi imati samo veoma ograničen broj klijenata. Inače, kamate su u Srbiji i ranije bile visoke ne samo zbog referentne stope, već i zbog visoke premije na rizik - ističe Đukić.

Prema njegovim rečima, generalno posmatrano, kamate na kredite u Srbiji su porasle, osim u slučaju velikih korporativnih klijenata koji uvek mogu da dogovore povoljnije uslove refinansiranja obaveza sa bankama.

Goran Kostić, direktor sektora za poslove sa stanovništvom Erste banke, kaže za "Danas" da s obzirom na to da visina kamata na dinarske kredite, osim od visine referentne kamatne stope, zavisi i od drugih faktora poput strukture obavezne rezerve, evro i dinarskih pozicija u bilansu, u ovoj godini u toj banci nije bilo velikih oscilacija. Ipak, pad kamata se, kako kaže, može očekivati od sledeće godine, pošto će trend sniženja referentne stope u kombinaciji sa povećanjem dinarske likvidnosti, zbog promene strukture devizne rezerve, imati veći uticaj.

U Volksbanci kažu da nisu menjali kamate na dinarske kredite od početka godine te da zajmove odobravaju sa fiksnom kamatom, bez usklađivanja sa bilo kojom referentnom stopom.

- Pad referentne stope se svakako odražava na profitabilnost samih kredita, pa su dinarski krediti postali i dosta atraktivniji za banke, što pre godinu dana nije bio slučaj. Napominjem da smo jedina banka koja je imala dinarske kredite sa fiksnom kamatom još pre godinu dana kad je referentna stopa bila znatno viša, čak i 16%. Naša predviđanja su se obistinila, pa sada beležimo značajnije prihode od dinarskih kredita, što je posledica niže referentne stope - kaže Nenad Lučić, ekspert za razvoj novih proizvoda Volksbanke, u kojoj je prosečna kamata na dinarske kredite 16,45%, što je, kako tvrdi, "još uvek najatraktivnija ponuda na tržištu".

Slično tvrde i u Findomestic banci, napominjući da svoje kamatne stope na dinarske gotovinske kredite nisu menjali ni prilikom povećanja referentne kamatne stope na 17,75%.

- Isto tako ni prilikom poslednje promene referentne stope naša banka nije menjala uslove kod tih pozajmica - kažu u Findomesticu za "Danas".

Statistika

Prema podacima ankete koju NBS sprovodi među bankama, u drugom kvartalu kamate za potrošačke kredite u dinarima kretale su se u rasponu od 16,5 do 33,6%, a kod najvećeg broja banaka od 19 do 26%. U tom periodu tri banke su smanjile kamate, a tri povećale. Kamata na gotovinske kredite u dinarima kretala se u rasponu od 17,5 do 34,5%, a kod 16 banaka između 22 i 25% i kod dve je došlo do povećanja stopa, a kod jedne do smanjenja. U trećem kvartalu, kamate na potrošačke kredite u dinarima kretale su se u rasponu od 15,9 do 33,6% (u najvećem broju banaka ponovo između 19 i 26%) tako da je došlo do njihovoh neznatnog pada. U periodu od početka jula do kraja septembra, kamate na potrošačke kredite u dinarima povećale su dve banke, a smanjilo njih šest, od jedan do 4,42%. Kod gotovinskih pozjamica kamate su se kretale između 16,5 i 30% (u proseku pale za 1%), ali je ponovo kod većeg broja banaka njihov nivo ostao između 22 i 25%. Sedam banaka je smanjilo kamate na gotovinske pozajmice, a pet povećalo.

Revnosne banke

Raiffeisen i Eurobanka su među retkima koji su snižavali kamatne stope na dinarske kredite. U Raiffeisenu kažu da su kamate padale više puta tokom ove godine kako na nove tako i na već odobrene kredite.

-Kamata je snižena za nešto više od 10%, pošto je početkom godine kamata na dinarske gotovinske kredite iznosila 30%, a trenutno je 19,9%. U Eurobanci naglašavaju da su snizili kamate za nove klijente i da se najnovije sniženje referentne stope sa 11 na 10% još nije odrazilo na kamatu, ali da je to "u fazi pripreme za proceduru dobijanja odobrenja relevantnih tela, pa će u skladu s tm i biti sprovedeno". Prosečna kamata za kredite u dinarima u Eurobanci je 21% u odnosu na 26 sa početka godine, a za klijente koji koriste paket račun "Euro plata premija" 18,5%.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 23.11.09.)