(E Magazin) Privatizacija hotela u Srbiji, svetli i manje svetli primeri)

Kada se govori o privatizaciji, gotovo da nema oblasti iz koje preduzeće dolazi u kojoj se ne pojavljuju problemi sa novim kupcima i prihvatanjem promene vlasničke strukture od strane zaposlenih. Međutim, postoji jedna grana u kojoj se privatizacija obavlja nečujno i bez velike halabuke iako se očekivalo da će baš tu biti najviše problema, naročito ako imamo u vidu atraktivne lokacije na kojima su ti objekti smešteni. Pogađate, reč je o privatizaciji hotela.

Ako izuzmemo problem sa starim vlasnicima, koji je i sam delimično rešen izuzimanjem nekih hotela iz prodaje i kupovinu hotela Moskva od strane Mileta Dragića (aktera afere pancira), gotovo da nema školskog primera loše privatizacije u hotelijerstvu, iako su većinu hotela kupili domaći investitori. Agencija redovno kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza i one se uglavnom poštuju od strane kupca.

Prodaje i investicije

Ali, da krenemo redom. Prema podacima Agencije za privatizaciju, do sada je privatizovano oko 70 ugostiteljsko-turističkih objekata u Srbiji i od njihove prodaje inkasirano oko 40 miliona evra. U ove objekte biće investirano 18 miliona evra, koliko će biti izdvojeno za realizaciju socijalnog programa. U grupi hotela koji su na aukciji dostigli najvišu cenu „prednjači” hotel Fontana iz Vrnjačke Banje koji je nedavno, 14. jula prodat za 410 miliona dinara konzorcijumu domaćih biznismena. Slede hotel Rojal (prodat za 400 miliona dinara), hotel Morava u Čačku (360 miliona dinara), hotel Avala (260 miliona dinara), hotel Srbija (250 miliona dinara)... U Agenciji za privatizaciju kažu da su sve ove hotele, kao i hotele Union, Šumadija, Srbija, Turist u Beogradu, Lepenski Vir u Gornjem Milanovcu, Park u Novom Sadu, Izvor u Aranđelovcu... kupili pojedinačni investitori među kojima nije bilo stranih kupaca. Razlog za to verovatno leži u činjenici da se većina ovih hotela nalazi u ruiniranom stanju, a poseban problem predstavljaju imovinsko-pravni odnosi.

Izneverena očekivanja

Očekivanja su, međutim, izneverena kada je reč o najatraktivnijim hotelima poput Mažestika, Balkana, Moskve i Jugoslavije. Ovaj poslednji, recimo, već dva puta je iznošen na aukciju i oba puta je ostao bez kupca. Neuspeh ranije najavljivane „velike privatizacije” hotela Jugoslavija zvaničnici pravdaju činjenicom da je Kompanija „Dunav osiguranje” (u čijem se sastavu nalazi ovaj hotel) precenila vrednost hotela. Treba, međutim, podsetiti na činjenicu da u ovaj hotel već godinama ništa nije ulagano, što mu je u velikoj meri umanjilo vrednost. Slična je situacija i sa Moskvom za koju su, sudeći prema najavama, trebalo da budu zainteresovani veliki hotelski lanci poput Hiltona, Holidej ina ili izraelskog Šeratona. Umesto toga, ovaj beogradski hotel završio je u rukama južnoameričke kompanije „Netvest fajnans” iz Belizea, čiji je jedan od vodećih investitora kontroverzni srpski biznismen Mile Dragić. Ništa bolja situacija nije ni u slučaju hotela Balkan. U nadmetanju za kupovinu pojavili su se gotovo isti učesnici kao i za hotel Moskva (između ostalih italijanski konzorcijum „Serbia” i beogradska firma „Delta M”), samo su im se pridružili „Uno rojal” iz Beograda i Kompanija „Marin drajv holdings” sa Devičanskih ostrva. I Mažestik je „otišao u ruke” Atlas grupe koja je sada, sa 42,7% udela u ukupnom kapitalu – najveći pojedinačni vlasnik.

Svetli primeri

Da u privatizaciji hotela nije sve tako crno govori i primer hotela Union. Kada je srpski biznismen Milorad Majkić na aukciji kupio ovaj hotel za 2,5 miliona evra, mnogi su sumnjali da će uspeti da podigne nivo kvaliteta usluga. Činjenica je, međutim, da je za manje od dve godine hotel dobio još jednu zvezdicu. Sve sobe su adaptirane a obaveze prema državi i radnicima su ispunjene. U razgovoru za e magazin, direktor Uniona Slobodan Tobić ističe da zahvaljujući jasnoj koncepciji i odlučnosti novog vlasnika Union značajno podigao kvalitet svojih usluga.
„U opremanje hotela do sada uloženo je više od milion evra. Za sve sobe su nabavljeni novi kabineti sa mini-barovima, veliki televizori, sobe su opremljene novim zavesama, posteljinom i lampama. Nabavljena je nova oprema za kuhinju, urađeno je ozvučenje celog objekta, podignut je nivo ugostiteljske usluge, izvršena je selekcija kvalitetnih pića i hrane. Za goste hotela obezbeđeno je 15 besplatnih parking mesta, uvedena je kablovska televizija, organizovan je internet room, a u večernjim satima je organizovana muzika uživo i piano bar... to je sve rezultiralo time da smo za ove nepune tri godine postigli jaku popunjenost hotela koja se kreće u proseku i preko 70%.", kaže Tobić.
Vodeća međunarodna agencija koja sprovodi ankete ino-gostiju u Beogradu, hotel Union svrstala je na treće mesto po popularnosti i kvalitetu, odmah posle Hajata i Aleksandar Palasa. Tobić naglašava da nije bilo nikakvih problema ni u odnosu sa zaposlenima, jer je novi vlasnik otpočetka zauzeo stav da ljudi nastave da rade, ali korektno i stručno.

U Unionu su se opredelili za koncepciju stvaranja kontinentalnog poslovnog hotela. Osnovna ideja je da on postane kvalitetan visokorangiran hotel u centru Beograda. Sa tim u vezi urađeni su idejni i građevinski projekti i dobijene su sve potrebne saglasnosti. Urađene su i ekonomske studije, ali, kako je za sve to potrebna finansijska podrška, naglašava Tobić, u Unionu su svesni da je teško računati na domaće banke, pa su zbog toga u toku pregovori sa stranim bankama, mogućim strateškim partnerima ali i hotelskim lancima.

Hoteli i stari vlasnici

U Mreži za restituciju mišljenja su da bi većina hotela koji su za vreme nacionalizacije oduzeti starim vlasnicima, trebalo da se vrate u naturi jer se u te objekte najmanje ulagalo, pa je većina njih pretprela neznatne izmene. Đorđe Ninković, jedan od naslednika bivših vlasnika hotela Astoria uveren je da će pravda biti zadovoljena i da će hoteli vlasnicima biti vraćeni u onom obliku u kojem su im i oduzeti.
„Hotel Astoria je, recimo, zadržao svoju autentičnost i nije doživeo nikakvu promenu. Raspored soba je onakav kakav je bio, čak je i nameštaj ostao isti. Ta imovina bi mogla da se vrati u celini, naročito ako se ima u vidu da hoteli nisu ni prodavani kao stanovi, već su ustupljivani između firmi.”, smatra Ninković.
Hotel Astoria porodici Ninković oduzet je 1948. godine, kada je donet Zakon o nacionalizaciji. Tada je oduzeto negde oko 150 hotela i pansiona u Srbiji. Kako su osim hotela Astoria iz privatizacije izuzeti i hoteli Splendid, Excelsior i Prag, potražili smo objašnjenje zbog čega je ovo pravilo važilo samo za te hotele.
„Ti hoteli su bili u svojini individualnih vlasnika, dok su ostali bili svojina akcionarskih društava, koja su prestala da postoje donošenjem zakona o nacionalizaciji. Takav je slučaj recimo sa hotelom Moskva. Akcionari tog hotela bile su ruske i američke banke i nekoliko desetina individualnih akcionara u Beogradu. Oni bi svakako jednog dana trebalo da imaju pravo da traže naknadu za vrednost tih akcija koje su imali.”, naglašava on.

Drugi je međutim problem sa hotelima koji su dograđivani i u koje su ulagali i zaposleni koji su danas po tom pravu i akcionari. Stari vlasnici su podeljeni i po tom pitanju. Dok jedni smatraju da vlasništvo između njih i akcionara treba podeliti u srazmeri 60 : 40% akcijskog kapitala (stari vlasnik da bude većinski), drugi su kategorični u tome da stvari treba posmatrati iz drugog ugla – a to je koliko je zapravo stari vlasnik oštećen gubitkom profita nakon oduzimanja imovine. Već sada je očigledno da će ovo pitanje „pravde” podeliti ove interesne grupe kada dođe do preraspodele i restitucije imovine. Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić međutim smatra da, ako se i dođe do računice da su i jedni i drugi isto uložili, opet je „vaga” na strani starog vlasnika, jer je on vlasnik i zemljišta na kom se hotel nalazi. Ako se ima u vidu činjenica da je najveći broj hotela (više od 90%) u samom centru grada, onda je jasno o kakvoj nesrazmernoj cifri je zapravo reč, kaže Antić.

Planovi za buduće privatizacije

Kada je reč o daljoj prodaji, u planu je privatizacija još oko tridesetak hotelskih objekata, među kojima i nekoliko „dobrih” hotela u Beogradu – Palas, Nacional, Central, hotel Slavija i hotel Metropol, čija je vlasnička struktura takođe prilično šarolika. Hotel Palas recimo, posluje u sastavu Ugostiteljsko-turističke škole i faktički je pod ingerencijom Ministarstva prosvete. Jugoslavija i Metropol su u sastavu „Dunav osiguranja”, dok je stari hotel Slavija vlasništvo JAT, pa će svakako biti interesantno videti kako će njihova prodaja biti realizovana.