Nebrušeni valjevski dijamant - grad na Kolubari ni izdaleka nije iskoristio sve privredne potencijale i odličnu startnu poziciju

(Valjevo)

Gotovo svako ko bi na nekom od sajmova na kojima se predstavljaju lokalne samouprave imao prilike da razgleda prezentaciju Valjeva stekao bi utisak da se radi o sredini u kojoj bi se vredelo trajno nastaniti. Ništa manje nisu pohvalne ni ocene onih koji kao gosti dolaze u grad na Kolubari, a kako se posebno ističe, do atraktivnih destinacija u okolini može se doći maltene pešice, i sve to na samo sto kilometara od glavnog grada, s kojim je Valjevo povezano i mrežom "Beovoza".

Međutim, samo od lepote se ne može živeti ni u jednom gradu, pa ni u Valjevu. Trenutno, blizu 8.000 osoba je na evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe zapošljavanja. Toliki ceh tranziciji platio je grad u kome je svojevremeno bujalo privatno preduzetništvo, u kome je početkom devedesetih, u saradnji sa partnerom iz Izraela, utemeljen pa posle nekoliko godina ugašen centar za brušenje dijamanata, za koji se govorilo da će biti vodeći u ovom delu Evrope. Govorilo se i da će Valjevo biti središte regije koja će biti lider u proizvodnji zdrave hrane i plemenitih pijaćih voda...

Kako i zašto veliki potencijali uglavnom nisu prerasli u više od toga, u valjevskoj političkoj i široj javnosti postoje različita tumačenja i objašnjenja. A upravo kada je pre tri godine bilo najpotrebnije amortizovati posledice tranzicije, lokalna vlast je usled međustranačkog trvenja mesecima bila u blokadi, što je dovelo i do uvođenja privremenih mera.

Da je neuspela privatizacija ipak ostavila najdublje ožiljke na privrednom tkivu Valjeva, smatra i gradonačelnik Zoran Jakovljević:

– Od desetak svojevremeno uspešnih kolektiva, privatizacija je na zadovoljavajući način obavljena u "Valjevoputu", koji su kupili vlasnici iz Mađarske. Kao gumicom izbrisani su "Elind" Fabrika kože, "Jablanica", "Stefil" i "Uzor", a nabrojane firme su uz "Krušik" bile okosnica privrednog razvoja Valjeva. Kako sam obavešten, u "Srbijanki" je zbog dugova isključena struja, što jasno govori kako tim preduzećem gazduje novi vlasnik, bugarska kompanija "Medija svjat" koja je sa Agencijom za privatizaciju potpisala ugovor po kome nije obavezna da dve godine bilo šta ulaže. Što je najgore, nisu obavezni ni da očuvaju osnovnu delatnost "Srbijanke", a to je otkup i prerada voća. Na taj način pogođeno je nekoliko hiljada primarnih poljoprivrednih proizvođača sa valjevskog seoskog područja – navodi gradonačelnik Jakovljević, ističući da je "Krušik" u međuvremenu uspeo da se pozicionira kao jedna od vodećih fabrika vojne industrije u Srbiji, iako danas, umesto nekadašnjih 10.000, upošljava tek 2.500 radnika. Ovome valja dodati da fabrike slovenačkog "Gorenja", italijanskog "VaLy" i austrijskog "Austroterma" takođe uspešno posluju.

Istina, ekonomska kriza je osujetila nameru "Gorenja" da ovde izgradi novu fabriku za proizvodnju veš-mašina, iz istih razloga ni "Interex" nije izgradio planirani veliki tržni centar, a od ulaganja je odustalo i nekoliko manjih investitora, čime je Valjevo prikraćeno za oko 700 novih radnih mesta.

– Zahvaljujući vitalnoj maloj privredi (u gradu postoji 60 privatnih štamparija), uspešnim metalskim i građevinskim firmama, kao i onim iz oblasti trgovine i usluga, Valjevo u privrednom smislu ipak nije potonulo – kaže gradonačelnik Jakovljević, najavljujući da je u toku izrada nekoliko projekata lokalnog ekonomskog razvoja, radi se i na formiranju privrednog saveta i izradi konačne verzije strateškog dokumenta, vizije razvoja grada do 2012. godine.

Dok planovi i projekti koji će otvoriti perspektive napretka ne počnu da se otelotvoruju, valjevska lokalna samouprava će morati da se pozabavi i problemima najsiromašnijih sugrađana, kojih je na spisku onih kojima je nužna socijalna pomoć sve više. Od januara, ponovo će početi da radi narodna kuhinja, za oko 400 korisnika.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 23.11.09.)