(E Magazin) Kakvi su bili tehnički preduslovi za održavanje najveće smotre evropske košarke?

Potpuno neuhvatljiva za oko običnog gledaoca, čitava armija tehničara i inženjera marljivo je odradila višemesečni posao pripreme tehničkih uslova za Eurobasket 2005. Greške nisu bile dozvoljene – radilo se o događaju koji je trebalo da posluži kao veliki plus reputaciji naše zemlje i bitna referenca pri ubeđivanju budućih stranih invesitora da nismo divlje amazonsko pleme. Poluobaveštenom biznismenu iz kolevke košarke koji zna da su se kod nas događale „neke loše stvari”, par rečenica u stilu „Ah, da, prošle godine smo organizovali evropsko prvenstvo u košarci. Bilo je odlično.”, izgovorenih pri neobaveznom ćaskanju u vreme ručka, zvuči mnogo bolje od objašnjavanja slavne srpske vojničke istorije.

Strogi standardi FIBA

Svetska košarkaška federacija, u skladu sa reputacijom institucije koja voli da sve za šta je nadležna „dovede pod konac”, jasno je propisala kakve uslove za fukcionisanje prvenstva mora da omogući zemlja-domaćin.

„Kao retko koja druga sportska asocijacija, FIBA ima posebnu knjigu standarda i posebnu komisiju koja vodi računa o svoj opremi potrebnoj za takmičenja. To su svetska, evropska, regionalna prvenstva, kao i FIBA kupovi.”, objašnjava Petar Kočović, nekadašnji dugogodišnji košarkaški sudija, danas jedan od rukovodilaca kompanije „Tehnicom”.

Standardi jasno propisuju način organizacije utakmice, atestiranu opremu, komunikaciju igrača i novinara, uključujući tzv. miks zone (ograđena područja predviđena za susret aktera meča sa predstavnicima „sedme sile”, po pravilu smeštena na putu od terena do svlačionice), doping kontrolu... Pod nadzorom stručnjaka FIBA bili su koševi, table, obruči, mrežice, parket, košarkaške lopte, oprema za merenje vremena, semafori, čak i svetlosna traka oko same table. Nije im promakla ni konstrukcija same sudijske pištaljke, koja na ovako značajnim međunarodnim takmičenjima radio-vezom upravlja semaforom.

Van sklopivog parketa zna se gde je čije mesto

Na postavljanje parketa u svetskim košarkaškim dvoranama, čije osobine i te kako utiču na kvalitet utakmice, svojevrsnu „tapiju” imaju proizvođači Mondo i Bertele, ali je u Beogradskoj areni poverenje ukazano američkoj firmi Junkers. Specifičnost parketa korišćenog u Areni je njegova konstrukcija iz segmenata, što znači da ga je moguće jednostavno ukloniti i ponovo vratiti na mesto po potrebi.

Knjigom standarda je definisano koje pozicije su predviđene za novinare, a koje za fotoreportere, kao i oprema čije korišćenje im je dozvoljeno. Organizatori EP 2005 su otišli čak i korak dalje od zahteva FIBA, numerišući mesta u novinarskim zonama, kako bi se tačno znalo gde koji novinar sedi.

„Po bočnim stranama (iza koševa) su postojala mesta za novinare koji su koristili svoje laptopove, a po čeonoj su bili smešteni radio i TV komentatori. Fotoreporteri na svim FIBA manifestacijama obavezno sede iza koševa. Oni koji koriste specijalne teleobjektive dobili su mesta na tribinama. Znači, ne moraju da budu iza koševa, ali ne smeju da sede u publici.”, navodi Petar Kočović.

Za potrebe TV prenosa, FIBA je uvela merenje vremena koje je bilo u direktnoj vezi sa merenjem vremena za zapisničkim stolom, što je bio jedan od najkomplikovanijih tehničkih zahteva. Na ovaj sistem bili su povezani i statističari, čiji podaci su u realnom vremenu prenošeni na servere u inostranstvu.

Reklame kao pod dnevnim svetlom

Iako se većini neupućenih čini drugačije, osvetljenje sportskih dvorana ne postoji prvenstveno zbog prisutnih gledalaca. U dobu kada je sport veliki biznis, najbitnije je zadovoljiti razmaženo i zahtevno oko kamere. Postizanje kvalitetne boje svetla (što sličnije dnevnom), kao i verne reprodukcije boja enterijera i eksterijera u objektivima TV kamera omogućavaju verno prenošenje reklama i logoa sponzora, što donosi novac i samim tim zaslužuje da mu se posveti posebna pažnja. Važno je i da prilikom televizijskih kadrova sa zumiranjem nema senki na licima igrača, kako bi televizija uspela da prenese emocije, koje i te kako interesuju njene gledaoce. Tu je presudna tzv. vertikalna komponenta osvetljenja, za čije kvalitetno postizanje je potrebno veliko iskustvo. Interesantno je to da je veći deo svetiljki korišćenih na EP (Philipsove proizvodnje) u pogonu već 25–30 godina i da su, sa novim sijalicama, uspele da zadovolje izuzetno stroge zahteve koje je postavila FIBA.

„Osvetljenje u sportu je najzahtevnije. U pitanju su vrhunski profesionalni sistemi, sam vrh tehnologije, čije projektovanje i podešavanje zahteva potpuno teorijsko poznavanje ove tehnike, ali pored toga je izuzetno važno imati praktično iskustvo. Naši proizvodi su osvetlili svih pet hala koje su korišćene za EP, s tim da je u četiri hale instaliran kompletan Philipsov sistem svetiljka + sijalica, dok su u Areni sijalice naše proizvodnje.”, priča Dragan Bojanić, Key Account Manager u beogradskom predstavništvu Philipsa, zadužen za svetiljke.

U ciframa, osvetljenje na EP 2005. izgleda ovako: Beogradska arena je opremljena sa 176 svetiljki (reflektora), ukupne snage 352 kW, slede Sportski centar „Vojvodina” sa 108 reflektora (108KW), pa Hala „Pionir” sa 85 izvora svetlosti (snage 170 kW), Sportski centar „Morača” sa 76 novih ArenaVision reflektora (76 kW) i vršački Centar „Millennium”, koji je osvetljavalo 48 Philipsovih ArenaVision reflektora, ukupne snage 48 kW.

Najbolje opremljeni fotoreporteri koristili su i lično osvetljenje – moćne bliceve, montirane na krovove dvorana, radio-vezom povezane sa fotoaparatima.

Veza sa svetom na 10 Mbit/s

Tehničke uslove za surfovanje i razmenu mejlova sa svetom u beogradskim halama obezbedilo je preduzeće Tehnicom. Sem bežičnih hot-spotova i računara postavljenih na raspolaganje novinarima, njihova odgovornost je bilo i nesmetano funkcionisanje izlaznog linka iz dvorane.

„Po pitanju telekomunikacija, FIBA nema zahteve za nacionalna prvenstva. Na međunarodnim klupskim takmičenjima, domaćin je dužan da obezbedi internet, ali nije definisan njegov kvalitet. Međutim, za prvenstva Evrope i svetska prvenstva se tačno zna koliki su minimalni kapaciteti. Za EP 2005 svaka dvorana je morala da ima po 2 Mbit/s, a Arena 4 Mbit/s. Ti zahtevi su propisani na osnovu broja unapred prijavljenih novinara. Instalirali smo više nego dvostruko veće kapacitete, tako da je Arena raspolagala linkom od 10 Mbit/s, a ostale sa po 4 Mbit/s. Maksimalna potrošnja u Areni je u finalu dostigla 4 MB/s, što nije bilo ni pola linka.”, kaže Petar Kočović.

Najteži zadatak Tehnicoma bio je zahtev da se telekomunikaciona oprema iz „Pionira” koristi i u Areni. Rok za prenošenje kompletne opreme bio je samo osam sati, u noći između 20. i 21. septembra, pred početak finalnog turnira. Za to vreme preneti su računari, povezani kablovi i pušten sistem u rad, što je stvorilo 500 novinarskih radnih mesta.

Stranci su širili mobilne viruse

Zaštitu od zlonamernih kompjuterskih programskih kodova i hakerskih (tačnije, krekerskih) napada sa interneta na IT infrastrukturu EP obezbeđivala je renomirana finska kompanija „F-Secure”. Stručnjaci beogradske kancelarije F-Secure su se dobro naoružali AV softverom i naoštrili zube za efikasan obračun očekivan useld mnogobrojnih pretnji. Predostrožnost se uvek isplati, tako da zahvaljujući proaktivnom pristupu pretnjama, pravih problema sa virusima i drugim malicioznim kodom nije ni bilo. Kako kaže Mihovil Nakić, produkt menadžer u „F-Secure Srbija i Crna Gora”, zadatak je naizgled bio izuzetno komplikovan – zaštita mreže u kojoj je gotovo svaki novinar (1.200 ih je bilo akreditovano samo za Arenu) koristio sopstveni računar sa potencijalno opasnim aplikacijama. U istu mrežu je uključena i tehnika za statistiku EP, čije otkazivanje bi bilo ravno katastrofi. Ipak, ovako kompleksan problem imao je jednostavno rešenje. Primenjen je kompleksan sistem zaštite uz korišćenje F-Secure Policy Managera, jednog od najmodernijih softverskih paketa današnjice, ali virusa nije bilo, čak su izostali i spoljni napadi, očekivani u trenutku ispada Hrvatske sa takmičenja.

Umesto novinara, muku sa virusima na EP su mučili vlasnici mobilnih telefona. „Mnogi stranci su dolazili sa zaraženim mobilnim telefonima koji koriste Symbian operativni sistem. A onda su se putem bluetootha virusi proširili na telefone domaćih posetilaca. Kako je F-Secure trenutno najpoznatiji svetski brend za antivirusnu zaštitu mobilnih telefona, događalo se da ljudi vide naše majice sa imenom firme, prilaze i raspituju se kako da uklone virus sa telefona.”, navodi Mihovil Nakić.