PAMTIĆU U 2019: Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski je bezmalo dve i po decenije u novinarskim vodama. Završila je menadžment u medijima, tako da su za nju novinarstvo i marketing neraskidivo povezani.

Karijeru je započela u svom rodnom gradu u JP Radio Zrenjanin. Nakon toga bila je zaposlena u Radio televiziji Srbije u dopisništvu u Zrenjaninu, gde se kao novinar-dopisnik bavila temama iz različitih oblasti života. Izdvojile su se one iz oblasti turizma i agrara.

Televiziju je opet zamenila radijom i tada Radio Zrenjanin, posle duge pauze, ponovo dobija emisiju za poljoprivrednike "Banatska polja", koju je Jasna Bajšanski uređivala i vodila. Nakon što je ova regionalna radio stanica ugašena, a Zrenjanin ostao bez ijednog javnog glasila, svoju karijeru nastavila je u Novom Sadu u listu "Poljoprivrednik".

U međuvremenu je sarađivala i sa portalima i sa produkcijskim kućama čija osnovna oblast rada je agrar. Sada novinarske i marketinške aktivnosti obavlja u našoj najstarijoj, i u bivšoj Jugoslaviji najčitanijoj, reviji za poljoprivredu "Dobro jutro" koja će uskoro obeležiti pola veka postojanja.

Dugogodišnja je članica Društva agrarnih novinara (DAN), čije je sedište u Novom Sadu, a od 1. avgusta 2018. godine predsednica je DAN-a.

Jasna Bajšanski ima odraslog sina, zaljubljenik je u pisanu reč i pozorišnu umetnost. Slobodno vreme voli da provodi u prirodi, koja je za nju neiscrpan izvor energije i inspiracije.

Pitali smo Jasnu Bajšanski šta je, po njenom mišljenju, obeležilo 2019. godinu.

DOGAĐAJ GODINE

Iz mog ugla, više je događaja koji su obeležili ovu godinu. Na prvom mestu su uspesi naših sportista i đaka na međunarodnim takmičenjima. Ivana Španović treći put je postala dvoranska šampionka Evrope u skoku u dalj, muška vaterpolo reprezentacija osvojila je Svetsku ligu, odbojkašice zlatnu medalju na prvenstvu Evrope, odbojkaši su postali šampioni Evrope, a Novak Đoković, kao sportista i čovek i dalje je broj 1. Takođe, 60. Međunarodna matematička olimpijada obojena je uspesima naših đaka.

U oblasti poljoprivrede može se reći da je proizvodna godina bila skromna, što zbog klimatskih uslova, što zbog niskih otkupnih cena primarnih proizvoda. Nije zanemarljiv broj proizvođača, u značajnom broju mladih, koji su se opredelili da preradom osvare dodatnu vrednost, što je svakako za pohvalu. Nažalost, veliki broj njih suočio se sa ozbiljnim teškoćama kod plasmana. Razlog je svakako prekomeran uvoz hrane, počev od mesa, svežeg voća i povrća, pa do sokova, džemova i sl. A naš poljoprivrednik, uz minimalne subvencije koje mu sleduju, ne može da bude konkurentan.

Ovu godinu, između ostalog, obeležilo je i potpisivanje međunarodnih ugovora o slobodnoj trgovini u istočne zemlje. Ovo je veoma značajno za našu poljoprivredu, a da li će uroditi plodom ostaje otvoreno pitanje.

PROMAŠAJ GODINE

Nečinjenje ili nedovoljno činjenje države da se zaustavi odlazak ljudi iz zemlje. Svako ko se odlučio da "prokrstari" Srbijom zalazeći i u ruralna područja morao je da primeti da je ljudi sve manje. Iz meseca u mesec povećava se broj opustelih sela, koja više nemaju nijednog stanovnika. Ovo je posebno izraženo u brdsko-planinskim predelima i u pograničnom pojasu.

Veliki broj sela ima 15-20 stanovnika, mahom starih ljudi. Na kućama su katanci, a imanja su zarasla u korov. I u Vojvodini se u selima smanjuje broj žitelja, pa čak i u onima koja su svega 20-30 kilometara udaljena od gradova. Na žalost, ovaj negativni trend beleži se i u varošicama, kojima takođe preti izumiranje.

Izostao je sistemski pristup ovom problemu u čije rešavanje pod hitno moraju da se uključe nadležne institucije i inteligencija iz svih oblasti vlasti, nauke i struke.

LIČNOST GODINE

Za svakog poljoprivrednika u Srbiji može se reći da je ličnost godine. Ovi ljudi rade časno, pošteno i naporno da bi proizveli hranu za sve nas. Pritom, nose se sa najrazličitijim nedaćama da bi njihova "fabrika pod vedrim nebom" obezbedila opstanak ne samo njihovim porodicama, već i svih onih koji se na ovu granu privrede oslanjaju.

Lepo je otići u selo i uživati u njegovim blagodetima. Ali, valja malo popričati sa domaćinima o tome koliko sati dnevno rade i koliko je taj rad vrednovan, koliki su troškovi proizvodnje i kolike su otkupne cene, koliko je stara njihova mehanizacija i koliko su kreditno zaduženi zarad održavanja domaćinstva. Selo ipak nije idila.

NAJBOLJI POTEZ DRŽAVE

Bez dobre infrastrukture nema privrednog i turističkog razvoja zemlje. Zbog toga je izgradnja putne mreže veoma važna za sve nas i izuzetno je dobar potez države.

Pozitivna ocena namenjena je i podsticajima za mlade poljoprivredne proizvođače, žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava i zemljoradničkim zadrugama. Zahvaljujući novcu iz državne kase zadrugarstvo, nakon višedecenijskog šikaniranja, doživljava svoj preporod. Ekonomsko udruživanje poljoprivrednicima pruža daleko više pogodnosti u odnosu na individulani nastup, kako kod nabavke repromaterijala, tako i kod plasmana proizvoda.

Posebno su značajne zadruge koje imaju i viši nivo prerade, kao i složene zadruge koje su novina na ovim prostorima. Njihovo ekonomsko osnaživanje potrebno je podsticati sve do momenta dok ne postanu održive i konkurentne. Tu pre svega mislim na novoformirane zadruge.

NAJLOŠIJI POTEZ DRŽAVE

Mnogobrojene afere, čiji akteri su i pojedinci iz državnog vrha, obeležile su ovu godinu. To nije dobro za našu državu, jer dovodi u pitanje poverenje građana u državne institucije.

Ako govorimo o poljoprivredi, loš potez svakako je nekontrolisan uvoz hrane. Imamo paradajz i drugo povrće iz, npr. Albanije, pasulj iz Kine, lubenice iz Grčke, Makedonije i drugih zemalja. Meso je tek priča za sebe. A naši poljoprivrednici ostaju "kratkih rukava", jer svoje proizvode ne mogu da prodaju, ili ih prodaju po cenama koje ostavljaju malo prostora za zaradu.

Nedovoljno čuvanje prirodnih resursa jedan je od većih problema. Dok druge države poljoprivredno zemljište čuvaju kao oči u glavi, mi ga prodajemo strancima.

"Razbojništvo" na rekama u vidu gradnje mini hidroelektrana je nedopustivo. Hoće li se tome stati na put, ili će ekološka svest pojedinaca biti najveći zaštitnik naših reka?

Našoj zemlji svakako je potreban kapital za nove investicije. Potrebne su nam i nove tehnologije i stručnost. Ali, zbog čega su nam draži strani investitori od domaćih? Nedavno sam čula predlog da se domaćim investitorima pomogne tri puta više nego stranim. Za početak bi bilo dobro da imaju iste uslove, da uposle domaću pamet i koriste domaće tehnologije koje, u većini slučajeva, ne zaostaju za stranim.

ŠTA OČEKUJETE U 2020. GODINI?

Očekujem da Danska ispuni svoj dugogodišnji plan na kojem je godinama uspešno radila i po kojem je predviđeno da se celokupna poljoprivredna proizvodnja ove zemlje modifikuje i pretvori u organsku zaključno sa 2020. godinom. Na taj način ova zemlja bi celom svetu pokazala kako se vodi računa o zdravlju nacije. Iz ovog primera i mi bismo mogli mnogo toga da naučimo.

Zbog toga su moja očekivanja usmerena i ka konačnom završetku rejonizacije, ne samo u voćarskoj, već i u drugim granama poljoprivrede. Dansku sam navela kao primer jer je, zbog sve veće kontaminacije životne sredine koja pogoršava kvalitet hrane i ugrožava zdravlje ljudi i životinja, neophodno da se u poljoprivredi smanjuje upotreba hemijskih zaštitnih sredstava i sve više primenjuje koncept integralne i organske proizvodnje.

Zbog toga je zaista preko potrebno slušati nauku i struku, jer mi imamo vrhunske stručnjaka i naučnike na našim poljoprivrednim fakultetima, institutima i dr. Povećanje konkurentvnosti kroz veća direktna davanja, dobre konkursne linije i uvođenje novih tehnologija, razvoj stočarstva, neka su od očekivanja za narednu godinu.

Iz ugla jednog optimiste želim da svima nama naredna godina donese mnogo radosti i uspeha u poslovnom i ličnom životu.