Privatizacija Termoelektra do kraja godine?

Generalni direktor kompanije Termoelektro Milomir Kuzmanović je rekao da bi ta kompanija do kraja godine mogla da postane deo nekog velikog evropskog sistema koji će omogućiti da se nivo kompanije podigne na veći nivo. Prema njegovim rečima predstavnici nemačke kompanije Rajmond und Mala bili su u Vladi Srbije gde su razgovarali o mogućoj privatizaciji Termoelektra. Vlada Srbije je vlasnik 35 odsto akcija Termoelektra.

Termoelektro je osposobljen za poslove projektovanja, inženjeringa, montaže opreme i remonta najvećih energetskih objekata. Termoelektrane Nikola Tesla A i B, Termoelektrana u Kostolcu, i projekat izgradnje toplovoda u Lazarevcu samo su segment saradnje sa velikim svetskim kompanijama koje su na projektima Evropske agencije za rekonstrukciju, angažovane na obnovi elektroenergetskog sistema Srbije. Ove godine je započet i šestogodišnji strateški remont najveće hidroelektrane Đerdap 1.

U narednom periodu, istakao je Kuzmanović, Termoelektro pregovara o poslovima u Mađarskoj, Rusiji a u planu je i proboj na tržište Iraka nakon smirivanja političke krize koja trenutno vlada u toj zemlji.

Termoelektro ove sezone u Nemačkoj radi punom parom, a posao je značajno uvećan, i po obimu i po sadržaju. Remontovane su termoelektrane Lipendorf, Vajsvajler i Frimersdorf, kao i fabrika papira u Direnu. U kompaniji su najviše ponosni na remont termoelektrane u Lipendorfu, nedaleko od Lajpciga, koji je bitan zato što je to prvi objekat u istočnom delu Nemačke na kome je bila angažovana jedna strana firma, i to uprkos visokoj stopi nezaposlenosti i zaštitnim zakonskim merama kojim Nemačka štiti svoje tržište radne snage. U martu ove godine Termoelektro je od EPS dobio posao na demontaži kotla na bloku Termoelektrane Kostolac A. Na istom mestu se započinje montaža potpuno novog kotla što je jedna od najvećih investicija u energetskom sistemu Srbije u proteklih nekoliko godina.

U Termoelektru ističu i projekat rekonstrukcije toplofikacionog sistema Lazarevca a investitor ovog posla bila je Kolubara-Prerada.
Kao jedan vid saradnje sa evropskim institucijama i programima Termoelektro je pokrenuo i Školski centar za obuku zavarivača koji finansira i koordinira Evropska agencija za rekonstrukciju.