Srbiji nedostaje oko 30.000 zanatljija - Dnevnice skočile, ali u inostranstvu ipak plaćaju više

Goran Rodić iz Građevinske komore kaže da Srbiiji nedostaje "čitava zanatska elita" što pogađa i građevinski sektor koji je oslonjen na čak 50 industrijskih grana.

- Među njima nisu samo tesari, armirači, zidari, stolari, ...već i oni koji se bave elektro-instalacijama, mašinskim instalacijama ali i visoko tehnološki majstori, i ako oni budu odlazili u inostranstvo nećemo moći da održavamo postojeće sisteme - rekao je Rodić za Tanjug.

Navodi da su ove struke tražene u inostranstvu i da bi trenutno prema tome koliko su potrebni, oko 100.000 ljudi moglo da se zaposli u zemljama Zapadne Evrope.

- Teško je nadomestiti kvalitetnu radnu snagu i primetno je da dolaze gradani Makedonije, Albanje da rade kod nas. Najveći problem je što nam nedostaju majstori, kvalifikovani rukovaoci masina, dobre poslovođe... - ističe Rodić i navodi da je rešenje dualno obrazovanje i "podmlađivanje" zanatskog kadra.

Jer, kako kaže, sadašnji radnici su sve stariji, imaju uglavnom više od 50 godina i neophodna je "smena generacija".

On ističe da u Srbiiji sada njhova primanja nisu više tako zanemarljiva i da su za neke poslove dnevnice skočile i na 100 EUR.

U oglasima koje objavljuju poslodavci može se videti da se ponuđene plate kreću od 35.000 dinara pa čak do 2.500 EUR, a razlika u visini primanja zavisi od toga da li je rad za stalno, na određeno tokom izrade projekta i od stručnosti, iskustva i znanja u metodama zavarivanja.

Kao primer, na Infostudu, portalu za zapošljavanje, navode se oglasi za tesare kojih je tokom ove godine objavljeno 180, a prosečno po oglasu javilo se pet kandidata.

Prosečna ponuđena plata iznosila je oko 60.000 dinara, dok je u dva oglasa plata znatno odskočila, a poslodavac je ponudio platu od 2.500 do 3.000 EUR.

Igor Simović iz jednog vodoinstalaterskog servisa u Beogradu kaže da se njihove plate u Srbiji kreću od 50.000 (fiksni iznos), pa naviše, u odnosu na to koliko rade i ističe da za njih posla uvek ima, ali da dosta kolega odlazi u inostranstvo zbog boljeg plaćanja.

U Infostudu ukazuju da je problem što ne mogu svi poslodavci da ponude visoke zarade i odlične uslove rada, te da već godinama zbog toga vlada deficit i borba poslodavaca da privuku i zadrže raspoložive kadrove.

- Ostaju bez kadrova, mnogi se odlučuju za bolje poslodavce,ili odlaze u inostranstvo gde su uslovi daleko bolji - ističu predstavnici Infostuda.

Oni podsećaju da se od 2020. očekuje liberalizacija tržišta rada sa Slovenijom i Nemačkom u kojima nedostaju upravo struke koje su i kod nas deficitarne, pa ostaje da se vidi kako će se srpski poslodavci izboriti sa ovim izazovom.

Kao problem navode i nedostatka školovanog kadra i to isključivo kada je reč o nekvalifikovanim pozicijama, zbog nezainteresovanosti mladih za ova zanimanja, a, kako navode, ne vide priliku da time mogu da budu kako brzozapošljivi, tako i veoma dobro plaćeni.

Podaci Infostuda pokazuju da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do kadrova iz oblasti nege lepote (frizer, kozmetičar), ugostiteljstva (kuvar,mesar, pekar), građevine (armirač, zidar ) i mašinstva (autolimar, metaloglodač, stolar).

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da što se tiče onih koji su na evidenciji te službe do posla brže dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, utotroničari/mehatroničari, knjigovođe, kuvari, elektrotehničari- elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, tesari, zidari, armirači, mesari.

Kod tih profila, u najvećem broju slučajeva, prvenstveni uslov za zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo kao i posedovanje specifičnih znanja i veština, objašnjavaju u NSZ.

U poslednjih nekoliko godina za te profile poslodavcima nude uslugu međuregionalnog posredovanja, koja podrazumeva da se u postupak preliminarne selekcije uključuju lica sa područja cele Srbije ili mesta za koja je poslodavac zainteresovan.