Samo zajednički nastup može da nam dovede goste - umrežavanje turističkih poslenika zemalja bivše Jugoslavije postaje realnost

Umrežavanje turističkih organizacija i agencija bivše Jugoslavije, za zajednički nastup na prekookeanskim tržištima i pristup evropskim fondovima, pre par godina bila je nemoguća misija. Danas je to potreba i realnost.

Ako sve bude kao što je nedavno dogovoreno u Laškom na skupu turisitičkih organizacija iz bivših republika, onda ćemo uskoro imati zajednička turistička predstavništva u Japanu, Hongkongu i Indiji, koja će reklamirati potencijal regiona. Čini se da su upravo prekookeanski turisti, koji kada dođu u Evropu nigde ne ostaju duže od tri dana, uticali da se turistički poslenici iz Ljubljane, Zagreba, Podgorice, Skoplja, Beograda... brzo dogovore i ponude im šetnju od Splita, Postojne, Guče do Ohrida, a katkad i dalje prema Skadru.

– Nekada je to važilo samo za japanske turiste, a sada i većina evropskih ne želi da ceo odmor provede na jednom mestu. Sve više ih je u našem rafting kampu jer mogu da se čamcima spuštaju niz Pivu, Taru i Drinu, ali im to nije dovoljno. Posle nekoliko dana odu u Herceg Novi, pa dalje u Split – kaže Slobodan Gagović iz rafting kampa "Sastavci".

Da je "umrežavanje" turističkih potencijala na balkanskom prostoru profitabilno, tvrdi i Marjan Hribar, direktor Direktorata za turizam Slovenije. Iz fondova EU tako bi se na najbrži način dobila značajna sredstva jer bi se uloženi novac brzo oplodio. Hribar navodi da je u vreme svetske ekonomske krize turistički promet u svetu opao. Izuzetak su balkanske države koje su zabeležile skok. Hrvatska sa 56 miliona noćenja ostvaruje blizu 8 mlrd EUR prihoda od turizma, a Slovenija je sa devet miliona noćenja za pet godina povećala turističku zaradu sa dve na 4 mlrd EUR.

– Turistički skok beleže u celom regionu. Srbija ima dobre strateške programe i približava se razvijenim turističkim zemljama, Crna Gora dve godine beleži rekorde, a sve se više turista vraća na makednoske bisere kao što je Ohrid – kaže Hribar.

Mnogi razmišljaju o razmeni turista na nekada zajedničkom turisitičkom prostoru. Turističko preduzeće "Morava" iz Čačka i agencija "Arion" iz Kragujevca traže među slovenačkim i hrvatskim tur operaterima partnere za turiste koji dolaze u Guču, na kajakaške spustove rekama, ili žele odmor u srpskim selima. Turistička organizacija iz Vršca pokušava da slovenačke turiste zainteresuje za manifestaciju "Put vina", na koju već dovodi mnoge goste iz Rumunije.

Na bivšem jugoslovenskom tržištu najbolju saradnju su napravili banjski centri Slovenije i Srbije, pre svega "Banja Kanjiža" i Medicinski centar u Ribarskoj banji. Na ex Yu turističkoj berzi" su Branislav Katančević i Roman Matek, direktori turističkih i medicinskih centara Ribarska banja i Zdravilišče "Thermana", potpisali su sporazum o poslovnoj saradnji, kojim se predviđa da predstavnici srpske i slovenačke firme zajednički investiraju, nastupaju na trećim tržištima i, što je najvažnije, usklađuju rad s programima koje finansira Evropska unija.

– Treba žaliti za tržištem bivše velike zemlje, ali uskoro ćemo svi biti na daleko većem tržištu Evropske unije. Dok Srbija ne uđe u EU potrebno je da s "Thermanom" poslovno uđemo u Evropu – ističe Branislav Katančević.

Srbija se uspešno uključuje u zajedničke programe. Kako je u Laškom rekla Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije, jedan od zajedničkih turističkih akcija je Transevropska biciklistička ruta, koja na naše puteve dovede 3.500 biciklista. U saradnji sa susedima, u Srbiju gosti dolaze i na turističku rutu "Putevima rimskih careva".

– Vreme je da razmislimo i o zajedničkom projektu "Titovim putevima". Velika poseta Kući cveća u Beogradu garantuje da bi to bio uspešan poduhvat – rekla je Čerovićeva.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 15.11.09.)