Portal eKapija predstavlja kompletnu mapu postojećih i budućih auto-puteva u Srbiji i regionu

DA BISTE OTVORILI MAPU, KLIKNITE OVDE

Portal eKapija napravio je info-mapu u koju su ucrtani svi auto-putevi i brzi putevi koji postoje, grade se, gradiće se, možda će se graditi, ili je u skorije vreme pomenuto da će se jednom graditi - u regionu Zapadnog Balkana.

U fokusu nam je, naravno, Srbija. Ako postoji dobar argument da je kakvoj državi potrebna savremena saobraćajna mreža, onda je to, verujemo, dobra mapa. Ona nam pomaže da sagledamo svoju zemlju u adekvatnoj razmeri, da je sažmemo u meri koja nam omogućava da, sa beogradskog ili kakvog drugog osmatračkog mesta, uočimo da u Srbiji ne bi trebalo da postoje građani, sela i gradovi prvog, drugog i ko zna kojeg reda. Sve do spajanja Čačka sa Beogradom auto-putem, na primer, moglo se slobodno reći da je zapadno "krilo" Srbije, u infrastrukturnom smislu, zabit - ono što srce Šumadije, nažalost, i dalje jeste: teritorija bez kilometra savremenog puta sa četiri trake i ogradom po sredini, kao i bez metra savremene pruge. Tako blizu, a tako daleko. Ili Timočka i Negotinska krajina, poluizolovano kontinentalno ostrvo. Mnogo toga nam, dakle, postaje jasno - kad pogledamo kartu. Trenutno, u Srbiji su novi i budući drumovi značajna tema. Auto-put Miloš Veliki, Moravski koridor, Beograd-Sarajevo preko Sremske Rače, Ruma-Šabac sa nastavkom u vidu brzog puta ka Loznici, zatim, dve savladane klisure kada se prođe Niš... Malo ko se u Srbiji u poslednje vreme nije zapitao kuda da vozi, ili kojim putem će voziti za neku godinu.

Kao investicioni i poslovni portal, eKapija podržava i ubrzavanje poslovnih i svakih drugih veza, kao i izgradnju. Da li je svaki auto-put koji se gradi ujedno i ekonomski opravdan, ne možemo lako da presudimo. Struka decenijama govori da se auto-put gradi tek kada prosečan godišnji dnevni saobraćaj na nekom pravcu dostigne 10.000 vozila (mada se u nekim izvorima javlja i broj od 12.000); sa druge strane, za porodice stradalih na Ibarskoj magistrali, a isuviše ih je bilo, takve rasprave sigurno nemaju nikakvog smisla.

Da li je, međutim, samo auto-put punog profila bezbedan put? Stručnjaci na to odgovaraju odrečno, podsećajući da postoje razni međuprofili koji omogućavaju smanjenje broja nezgoda, i da naša ukorenjena logika "ako je kuća, nek' je na tri sprata", uglavnom nije racionalna. Valja se, ipak, setiti da ovo nije vreme kada država aktivno beži iz ekonomskih tokova, posebno iz razvojnih projekata. Ceo region, recimo, plaća avio-kompanijama, što svojim što stranim, da ga bolje povežu sa svetom. Kažu, u konačnoj računici, to se isplati. Iduće godine, u Beogradu će biti aktuelna priča o gradnji prve metro-linije u vrednosti oko 2,5 mlrd EUR. Takvi projekti mogu da otplate kapitalne troškove samo u dvadesetomilionskim gradovima Azije; ipak, metroe grade na sve strane. Slično je sa auto-putevima. Niko ne želi da se doveka muči, niti da živi u zapećku. Taj trošak ćemo kao društvo, izgleda, morati da platimo. Samo, do koje mere? Saobraćajna politika je još jedno pitanje od opšteg interesa o kojem, praktično, nema javnog dijaloga.

Ko će to sve da plati? Ko će vraćati kredite? Svi mi, ali, ako se, zahvaljujući efektima koje novi putevi proizvedu, poveća i društveno bogatstvo, i dug će shodno tome biti proporcionalno manji. Ko "kupi kajmak"? E, to jeste dilema, jer, bez muke su nas, decenijama sviknute da sve vrste objekata po zemlji grade isključivo - domaći građevinari, privoleli da se oslanjamo na inženjere iz Šangaja i fizičke radnike sa indijskog potkontinenta. Tako je brže, ali, i premalo novca ostaje u Srbiji.

Rimljani su prvo gradili utvrđenja, pa drumove; tako su osvajali teritorije. Ratne planove na stranu, ali u Srbiji mnogo ljudi ne živi životom dostojnim 21. veka. Zato i sreću traže u prezagušenoj i prezagađenoj prestonici, ili u inostranstvu. Nije asfalt dovoljan - jedna od ekonomski najzdravijih zemalja sveta, Danska, uopšte nema veću kilometražu auto-puteva od Srbije po "glavi" stanovnika - ali se bez asfalta ne može. Ozbiljan investitor neće podići fabriku bez ozbiljnog puta (često i pruge). Kada se naše planine, banje i istorijske znamenitosti približe za nekoliko sati putovanja Beogradu i njegovoj okolini, odakle potiče gotovo polovina društvenog proizvoda Srbije, postaće dostupnije stotinama hiljada potencijalnih gostiju. I prestonica će tako moći da vrati deo "duga" provinciji.

Da li će sve to zaista moći da se isplati? Hoće li političari u Srbiji i u susednim zemljama umeti da stanu, i da ne obećavaju auto-put svakoj mesnoj zajednici? Nemamo kristalnu kuglu, ali makar imamo mapu i možemo da pratimo šta rade.

M. Radonjić

Info-mapu o izgradnji auto-puteva i brzih puteva u Srbiji i regionu možete pogledati OVDE

auto putevi

autoputevi

novi autoputevi u Srbiji

novi auto putevi u Srbiji

mapa autoputeva u Srbiji

mapa auto puteva u Srbiji

karta autoputeva u Srbiji

karta auto puteva u Srbiji

novi autoputevi Srbija

novi auto putevi Srbija

mapa autoputeva Srbija

mapa auto puteva Srbija

karta autoputeva Srbija

karta auto puteva Srbija

autoputevi trase

auto putevi trase

trase autoputeva

trase auto puteva

autoput Surčin Obrenovac

auto put Surčin Obrenovac

Surčin Obrenovac

autoput Beograd Čačak

auto put Beograd Čačak

Beograd Čačak

Moravski koridor

autoput Beograd Sarajevo

novi autoputevi BiH

novi autoputevi Bosna i Hercegovina

novi autoputevi u RS

mapa autoputeva u RS

mapa autoputeva u BiH

karta autoputeva BIH

karta autoputeva RS

trasa autoputeva

Koridor 5C

autoput 9 januar

koridor pet ce

koridor VC

autoput Banjaluka Doboj

autoput Banjaluka Prijedor

mreža autoputeva u BiH

mreža autoputeva u RS

autoputevi u Crnoj Gori

autoputevi Crna Gora

auto putevi Crna Gora

karta kroz koja mesta prolazi auto put