PAMTIĆU U 2019: Dubravka Negre

Dubravka Nègre je šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

EIB je banka Evropske unije i najveća međunarodna finansijska institucija na svetu, a u Srbiji je poznata po finansiranju infrastrukturnih projekata poput Koridora 10, obnove Kliničkih centara, naučno tehnoloških parkova, i na stotine projekata na lokalu.

Negre je zaposlena u EIB-u od 2005, rukovodila je projektima javno-privatnog partnerstva u Velikoj Britaniji i Holdandiji, kao i projektima na Balkanu uključujući Sloveniju i Hrvatsku, a na poziciji u Beogradu je od 2016. godine. U vreme imenovanja bila je jedina žena na čelu međunarodne finansijske institucije u Srbiji. Rođena Beograđanka, diplomirala je ekonomiju u Beogradu, a magistrirala u Milanu i Los Anđelesu. Pre EIB-a radila u medijima, pokrivajući i rat u Avganistanu. Gostujući je predavač na UCL u Londonu i na ekonomskim fakultetima u Beogradu i Podgorici. Ima 40 godina, udata je i ima četvoro dece.

Pitali smo Dubravku Nègre šta je, prema njenom mišljenju, obeležilo 2019. godinu.

- Izbori za novi Parlament Evropske unije, najveće zakonodavno telo u EU, koji su se održali u maju ove godine. Izlaznost je prvi put bila veća od 50%. Najviše uspeha su napravile liberalne demokratske partije i zelene partije. Sve ovo pokazuje da je stara i troma Evropa veoma agilna i da je Unija veoma važna za sve evropske zemlje. Takođe, pokazuje svest koju mladi ljudi u Evropi pridaju demoktratskim procesima, sto su pokazali izlaskom na izbore, ali i pitanjima klimatskih promena i očuvanja životne sredine, jer će sada zelene stranke imati još veći uticaj na donošenje zakona u EU.

- Odlaganje izlaska Velike Britanije iz EU. Previše vremena, energije i napora je uloženo na odlaganje izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU. Evropi kao i Velikoj Britaniji treba politička predvidivost radi ekonomske sigurnosti. Odlagan više puta, Brexit, je poremetio dosta stvari u obe ove sfere. Takođe, to goruće pitanje je stavilo u zapećak neka druga jako važna pitanja spoljne politike Evropske unije, sto je šteta.

- Nova Finska premijerka koja ima samo 34 godine i koja je ujedno najmlađa osoba na svetu na takvoj poziciji. Ona je dete istopolnih roditelja i jedina u svojoj porodici koja je završila univerzitet, a već je i sama majka. To je odlična vest za Evropu, svet i sve žene sveta, kao i za sve borce za ljudska i manjinska prava.

- Ako gledamo Srbiju, za mene je to završetak putnog Koridora 10 kroz Srbiju koji je EIB finansirao skoro 50% tj. sa 579 mil EUR. Završetkom ovog Koridora, Srbija se vratila na mapu Evropske transportne mreže puteva što je jako važno. Takođe je važno nastaviti raditi na bržem i slobodnijem protoku robe i ljudi između zemalja u regionu da bi korist od ovakvih saobraćajnica bila još veća.

- Odluka Evropske unije da ne otpočne pregovore o članstvu sa Severnom Makedonijom, pogotovu uzimajući u obzir sve napore koje je napravila u zadnjem periodu da potpise istorijski sporazum sa Grčkom. I dalje se radi na naporima da bi se ta odluka promenila već pocetkom sledeće godine, ali je isto tako važno da zemlje regiona nastave da se istinski reformišu gradeći snažne institucije i usvajaju evropske vrednosti, jer, to je pre svega važno za dobrobit njihovih građana.

- Očekujem da EIB pokrene najveću klimatsku akciju našeg doba, više od bilo koje druge javne fianansijske institucije na svetu. Ulaganje u zaštitu životne sredine, zelenu ekonomiju, mobilizacija bilion EUR u deceniji koja dolazi je naš cilj, kao i da usaglasimo sve naše aktivnosti sa pariskim klimatskim sporazumom od sledeće godine. Mi smo već u 2019. usvojili našu novu energetsku i klimatsku politiku – od 2022. prestaćemo da finansiramo bilo koji projekat koji ima veze sa fosilnim gorivima, uključujuci i gas. Klimatske promene su najvažnije političko pitanje našeg vremena i moramo da delujemo brzo i da budemo ambiciozni. Nova Evropska komisija je već naglasila da EIB treba da bude finansijski motor tranzicije ka čistijoj budućnosti u Evropi i šire.

U ovom regionu već pomažemo projekte zaštite životne sredine sa vise od 400 mil EUR, od kojih 25 mil EUR donacije, u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Albaniji za čistiju vodu i preradu otpadnih voda kao i izgradnju kanalizacije i odbrambenih mera protiv poplava. Cilj nam je da takve akcije povećamo, ne zaboravljajući energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, inovacije i nove tehnologije. Želimo da pomognemo tranziciju ka čistijoj ekonomiji i zdravijoj budućnosti.