U Srbiji opasan otpad predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi - Zašto se od pepela ne grade putevi?

U Srbiji se industrijskim otpadom ne upravlja u dovoljnoj meri na efikasan način, a uz to ne postoji postrojenje za tretman opasnog otpada, što je rizik po životnu sredinu i po zdravlje ljudi, upozorila je danas Državna revizorska institucija (DRI).

Državni revizori su u izveštaju o reviziji srvsishodnosti poslovanja "Upravljanje industrijskim otpadom" naveli da je tokom 2018. godine proizvedeno 11,6 miliona tona otpada, 2,4 tone više nego 2016. godine, odnosno 1,7 tona otpada po stanovniku.

- Od ukupne količine otpada u prošloj godini više od devet miliona tona je industrijski otpad, a Srbija je, u poređenju za zemljama Evropske Unije, u grupi zemalja sa najmanjim procentom ponovne upotrebe otpada - rekao je predsednik DRI Duško Pejović na konferenciji za novinare.

Od ukupno proizvedenog otpada u 2018. godini, 92.000 tona klasifikuje se kao opasan, i on najvećim delom potiče iz industrije.

Pejović je naveo da oko 80% proizvedenog industrijskog otpada u Srbiji ostaje na lokaciji samog proizvođača, što ukazuje na nizak procenat tretmana industrijskog otpada, kao i na nedovoljno korišćenje otpada kao sirovine.

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) je, prema rečima Pejovića, najveći generator industrijskog otpada i nije postupilo po glavnom projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije pepela i šljake "Srednje kostolačko ostrvo", jer deponija nije zatvorena do jula 2015. godine kako je predviđeno glavnim projektom.

U izveštaju DRI je navedeno da je u 2018. godini EPS proizveo 7,5 miliona tona otpada – pepela, od čega se čak sedam miliona tona, odnosno 93% odnosi na pepeo u termoelektranama u Obrenovcu i Кostolcu.

U prethodne tri godine termoelektrane EPS-a su proizvele 20,73 miliona tona pepela, a ukupno je prodato za potrebe cementara i ciglana 525.000 tona, što je 2,5%.

Akcionim planom 2010-2014. godine, kao sastavnim delom Strategije upravljanja otpadom je predviđeno iskorišćenje letećeg pepela iz termoelektrana u izgradnji puteva, građevinarstvu i industriji građevinskog materijala, ali taj cilj, po nalazima revizora, nije realizovan. Takođe je utvrđeno da je od predviđene donacije pepela Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u količni od 3.630 tona za izgradnju puteva realizovano svega 73 tone pepela, pa je umesto te sirovine nabavljana druga, što je uticalo na troškove izgradnje.

Državni revizori su utvrdili da ukupni troškovi deponovanja pepela EPS-a u periodu 2016-2018. godine iznose 9,4 milijardi dinara. Zbog nepostojanja efikasnog nadzora i kontrole nad upravljanjem otpadom prihodi budžeta Srbije u periodu 2014-2018. godine su manji za 6,7 milijardi dinara samo od uvoza vozila kao proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, navodi se u izveštaju DRI.

Kako je objašnjeno, Agencija za zaštitu životne sredine nije obavljala efikasnu kontrolu dostavljanja podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine i kontrolu tačnosti dostavljenih podataka.

- Princip samoprijavljivanja, bez efikasne kontrole i nadzora nadležnih institucija, nosi rizik da privredni subjekti ne dostavljaju podatke ili dostavljaju netačne podatke, jer im to smanjuje obavezu po osnovu naknada, čime se ostvaruju manji prihodi od naknada u oblasti životne sredine - predočili su državni revizori.