Božidar Aleksandrović - Strategije razvoja vinogradarstva i vinarstva utabaće put kojim bi srpska vina trebalo da idu (FOTO)

Poznavaoci srpske vinske scene, ali i ljubitelji vina, upoznati su sa dugogodišnjim radom vinarije Aleksandrović, koja je jedan od rodonačelnika modernog vinarstva u Srbiji, ali i čuvar tradicije kraljevih oplenačkih podruma.

Da su njihova vina trasirala svoj put pokazuje i još jedna među mnogobrojnim nagradama. Regent 2015 drugo je najbolje ocenjeno na takmičenju Emozioni dal Mondo u Italiji.

- Poslednjih nekoliko godina na takmičenjima u Evropi i svetu sa belim i crvenim vinima osvajamo medalje: od Japana, Kine, Zapadne Evrope, evo sada i iz Italije, sa jednog od prestižnih takmičenja, gde učestvuju vina od sorti kaberne i merlo. Regent je poneo zasluženo zlatno odličje, jer je to vino koje dolazi iz vinograda koji imaju više od 15 godina. Kroz ovo vino se iskazuje specifičnost teroara Šumadije. Nadamo se da će godine koje dolaze graditi Regent u pravcu prepoznatljivog stila - kaže za eKapiju vlasnik vinarije iz Topole Božidar Aleksandrović, sa kojim možete pročitati intervju u zasebnom tekstu.

Potvrdu kvaliteta Aleksandrović vina dao je i Svetski muzej vina u Bordou.

- Kada je Svetski muzej vina prikupljao svoju kolekciju, neposredno pre otvaranja, pažnju organizatora privukla su naša vina, jer su tražili egzotiku i raritet, a Srbija nije bila poznata kao vinska zemlja. Pažnju su posvetili vinariji Aleksandrović, a kasnije i šumadijskim vinima. Posle toga je i Udruženje vinara Šumadije ovde predstavilo svoja vina - kaže sagovornik našeg portala.

Aleksandrović sa 75 hektara vinograda sa bogatim sortimentom proizvodi vina koja se nalaze na domaćem i inostranom tržištu. Trijumf, Harizma, Varijanta i Regent samo su neke od etiketa koja su našla put do vinoljubaca. Ono čemu ova vinarija u budućnosti želi još više da se posveti su autohtone srpske sorte.

- Od 2017. godine u portfoliju imamo i čisto sortno vino od autohtone sorte prokupca. Cilj nam je da proširimo još neki hektar zasada prokupcem i da radimo na ispitivanju i istraživanju mogućnosti autohtonih sorti, kao vina koja dolaze sa ovih prostora i donose neke specifičnosti - otkriva nam Božidar Aleksandrović.

Potvrđuje i da je odabir vina individualna stvar, kao i da recepta za lični osećaj i doživljaj nema - vino svako doživljava na svoj način.

- Vino pruža širok spektar osećanja i zadovoljstva različitih čula. Nema uniformne priče, već vino treba doživeti onako kako ga vidite i osećate. Naravno, trebalo bi se pridržavati opšteg pravila, da se vino bira na osnovu hrane koja se jede. Lakša hrana slaže se uz lakša vina, uz ribu se pije belo vino, a sa mesom su prioritet i preporuka crvena vina - kaže sagovornik.

Priliku da iskuse ovo u samoj vinariji imaju mnoge kompanije, kao i ljubitelji vina iz zemlje i inostranstva. Aleksandrović već više od 10 godina akcenat stavlja na vinski turizam. Godišnje vinariju poseti više od 10.000 turista.

- Akcenat je na korportivnim turistima, jer se sve veći broj kompanija odlučuje da ovde prave sastanak, prezentaciju, timbilding, posle čega se održi degustacija, uz ručak sa specijalitetima iz ovog kraja, koji se uparuju sa vinima. Ovaj doživljaj svi ponesu kao lep trenutak - kaže vlasnik vinarije.


Savez vinogradara i vinara Srbije

Jedan od događaja koji je obeležio 2019. godinu je osnivanje Saveza vinogradara i vinara Srbije. Osnivači ovog nacionalnog udruženja su regionalna udruženja. U osnivanju je ušestvovalo šest regionalnih udruženja sa zaštićenim geografskim poreklom. U planu je da se spisak osnivača širi, sve do konačnog broja od 22 udruženja.

- Ta udruženja su u nastajanju, a svako koje bude uradilo elaborat o zaštićenom geografskom poreklu, automatski će postati član nacionalnog udruženja - objašnjava Božidar Aleksandrović, koji je odabran za predsednika Saveza. Kako dodaje, cilj je da se objedine sva regionalna udruženja i da Savez postane relevantan faktor u kreiranju vinogradarske i vinarske budućnosti Srbije, kao i značajan fator u razgovorima i u timskom radu, koje će objediniti sve institucije države, Vladu, ministarstva, institute, fakultete, vinogradare, vinare, somelijere, vinske novinare.

- Zajednički cilj je da u narednih 10 godina Srbija bude prepoznata kao vinogradarska i vinarska zemlja sveta i da se podignu još veće površine pod vinogradima. One su trenutno na niskom nivou. Cilj je i da se ime srpskih vina raširi u Evropi i svetu. Krenuli smo pravim putem. U toku je izrada Strategije razvoja vinogradarstva i vinarstva od 2020. do 2030. godine. Obuhvatiće podizanje vinograda, povećanje površina pod vinogradima, opremanje i izgradnja novih i postojećih vinarija, kako bi bile spremne da proizvode sve veći kvalitet, uspostavljanje saradnje sa fakultetima i institutima, obrazovanje kadrova i stručnjaka još od srednjih škola do nivoa fakulteta, promociju srpskih vina i srpskih regija u inostranstvu, razvoj vinskog turizma - navodi Božidar Aleksandrović.

Zaključuje da bi ova strategija postala zvanični dokument, kada bude usvojena na Vladi, kao smernica kojim putem bi trebalo da se razvija i da ide srpsko vinogradarstvo i vinarstvo u narednih 10 godina.

Aleksandra Kekić