Srbija otvorila Poglavlje 4 u pregovorima sa EU - Šta za domaću privredu znači sloboda kretanja kapitala

Kako se navodi u Vodiču kroz pregovore Srbije i Evropske unije, Ministarstva za evropske integracije, sloboda kretanja kapitala jedna je od četiri slobode na kojima je zasnovano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Pregovori o pristupanju u ovom poglavlju pre svega se odnose na usklađivanje propisa iz oblasti kretanja kapitala i tekućih plaćanja, kao i na borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Pravne tekovine EU u ovoj oblasti zasnovane su na odredbama Ugovora o funkcionisanju EU, posebno na odredbama čl. od 63. do 66. U oblasti slobodnog kretanja kapitala države članice imaju obavezu da, uz neke izuzetke, uklone sva ograničenja kretanju kapitala i unutar EU i između zemalja članica i ostalih zemalja. Definicija različitih tipova kretanja kapitala oslanja se na Prilog 1 Direktive 88/361/EEZ. U ovoj nomenklaturi kretanja kapitala klasifikovana su prema ekonomskoj prirodi aktive i pasive na koje se odnose i obuhvataju: direktna ulaganja, ulaganja u nekretnine (privatna lica kupuju zgrade i zemljišta i grade zgrada za stvaranje dobiti ili lično korišćenje; ova kategorija takođe obuhvata pravo na plodouživanje, olakšice i pravo na gradnju), transakcije hartijama od vrednosti kojima se uobičajeno trguje na tržištu kapitala, transakcije udelima društava za zajednička ulaganja, transakcije hartijama od vrednosti kojima se uobičajeno trguje na tržištu novca, transakcije po tekućim i depozitnim računima kod finansijskih institucija, kredite koji se odnose na komercijalne transakcije ili na pružanje usluga u kojima učestvuje rezident, finansijske zajmove i kredite, jamstva, ostale garancije i pravo zaloge, transfere za izvršenje ugovora o osiguranju, kretanje ličnog kapitala (npr., zajmovi, pokloni, nasledstvo), fizički uvoz i izvoz finansijske imovine (npr., hartije od vrednosti, sredstva plaćanja bilo koje vrste), ostala kretanja kapitala (npr., autorske naknade, odštete koje kada se mogu smatrati kapitalom).

Da bi pristupila Evropskoj uniji, neophodno je da država ostvari potpunu liberalizaciju kapitalnih kretanja. Ta liberalizacija omogućava, na primer, otvaranje računa u inostranstvu, odobravanje kredita nerezidentima, unošenje i iznošenje gotovog novca bez ograničenja. Istovremeno, neophodno je obezbediti državljanima zemalja članica Evropske unije isti tretman kao i domaćim državljanima u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima.

Članstvo u EU imaće odraziće se na sve učesnike finansijskih tržišta, kao i za građane, preduzetnike, investitore, odnosno korisnike finansijskih usluga. U skladu s ukidanjem ograničenja kretanja kapitala, građani države članice i preduzetnici imaju veće mogućnosti izbora finansijskih institucija s kojima žele da posluju, na primer, u pogledu obavljanja platnog prometa. U oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, usklađivanjem s pravnim tekovinama Evropske unije uspostavlja se efektivan sistem, koji podrazumeva uključenost i saradnju više institucija, a sa ciljem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

- Najšire posmatrano, liberalizacija kretanja kapitala, tržišta nekretnina, kao i platnih usluga, svim učesnicima na finansijskom tržištu otvara veće mogućnosti izbora i dovodi do snižavanja troškova, dok je usklađivanjem domaće regulative sa relevantnim međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma obezbeđeno transparentno i bezbedno ulaganje novca i unapređen položaj Srbije u međunarodnim okvirima - navedeno je u saopštenju NBS.

U saopštenju se pominju i da su u oblasti koja se odnosi na kretanje kapitala i tekuća plaćanja izvršene značajne izmene domaćih propisa, kojima je obezbeđena konkretna korist građanima i privredi.

- Liberalizacijom tekućih plaćanja i, u okviru kapitalnih poslova, direktnih investicija, dugoročnih portfolio ulaganja i dugoročnih kredita, kratkoročnih prekograničnih kreditnih poslova koje obavljaju banke, kao i kratkoročnog zaduživanja po komercijalnim kreditima i po finansijskim kreditima koji su namenjeni za finansiranje uvoza, izvođenje investicionih radova u inostranstvu i refinansiranje, kao i potpunom liberalizacijom kratkoročnih finansijskih kredita i kratkoročnih portfolio investicija prema zemljama Evropske unije - izvršeno je osavremenjavanje propisa koje je dodatno uticalo na pozitivne ekonomske rezultate zemlje - navela je NBS.

U oblasti platnog sistema Srbija, odnosno Narodna banka Srbije, postigla je, po oceni NBS, verovatno i najveći napredak u okviru ovog poglavlja, imajući u vidu da se Zakon o platnim uslugama kojim se uređuje ova materija primenjuje još od 2015.

Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama 2018. nastavljeno je dalje usaglašavanje pravnog okvira sa propisima Evropske unije kojima se uređuju uporedivost naknada za platne usluge u vezi s platnim računom, promena platnog računa i pravo na platni račun sa osnovnim uslugama, podseća NBS.

- Uvođenjem brojnih novina ovaj zakon predstavlja dobar primer za to kako usklađivanje domaćeg zakonodavstva s propisima Evropske unije donosi direktne koristi građanima i privredi, što je uvek u fokusu Narodne banke Srbije. Ovim zakonom naš pravni okvir uskladili smo s četiri veoma značajna propisa Evropske unije u oblasti platnog sistema, i to s propisima kojima se uređuju platne usluge, konačnost poravnanja u platnim sistemima, elektronski novac, pravo na platni račun s osnovnim uslugama i uporedivost naknada - navedeno je u saopštenju.

Centralna banka podsetila je da je povećana konkurencija u domenu pružanja platnih usluga, pa tako pored banaka sada na tržištu Srbije posluje 13 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca.

I u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Srbija je postigla značajan napredak u usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, imajući u vidu da je donela novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kojim je izvršeno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa relevantnim preporukama FATF (Financial Action Task Force - međunarodnog tela koje usvaja globalne standarde u ovoj oblasti) i Četvrtom Direktivom (EU) 2015/849, podsetili su u saopštenju.

- Posebno je značajno to što je Republika Srbija u vrlo kratkom roku u potpunosti sprovela Akcioni plan FATF iz februara 2018, a u mnogim oblastima otišla i korak dalje od onoga što je traženo ovim akcionim planom. Navedeno je potvrdio i FATF u svom javnom saopštenju objavljenom nakon plenarnog zasedanja tog tela u junu 2019. godine, čime je istaknut značajan napredak koji je Srbija postigla u poboljšanju svog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, potvrđujući na taj način da su mehanizmi u ovom domenu značajno ojačani - jedna je od ocena u saopštenju.

Takođe, ocenjeno je da je osigurana politička posvećenost na najvišem nivou, kao i da su obezbeđeni institucionalni kapaciteti za održivost reformi sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

U dosadašnjem procesu ispunjavanja kriterijuma za članstvo i usklađivanja sa pravnom tekovinom Evropske unije, Narodna banka Srbije je preduzela važne korake ka potpunoj harmonizaciji domaćih propisa sa relevantnim propisima Evropske unije, doprinoseći unapređenju privrednog ambijenta i razvoju usluga koje će biti kvalitetnije, raznovrsnije i dostupnije građanima, ocenjuju u centralnoj banci.