Institut Dedinje pokreće program prevencije kardiovaskularnih oboljenja - Kretanje prirodni lek

Institut Dedinje kao vodeća ustanova u Srbiji za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, poučen iskustvima pacijenata, ali i odgovorima nauke i struke na vodeće uzroke obolevanja i smrti u Srbiji, pokreće program prevencije kardiovaskularnih oboljenja koji će voditi interdisciplinarni tim stručnjaka.

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je nedovoljno kretanje, uz nezdravu ishranu, stres i pušenje, za faktor rizika broj jedan, kada je reč o opasnosti od infarkta i od kardiovaskularnih oboljenja. U timu koji je zadužen da, na osnovu analiza i stručnih znanja, pokuša da edukuje i svoje pacijente, ali i celu naciju o rizicima nezdravog načina života i promeni neslavnu statistiku po kojoj svake godine od bolesti srca u Srbiji umre jedan grad veličine Aranđelovca nalazi se i dr Vesko Drašković, profesor fizičke kulture na Univerzitetu Union i autor brojnih programa i studija i iskustvom dugim četiri decenije u primeni trenažnih tehnologija i njihovom uticaju na zdravlje nacije.

– Prirodni lek za svakog čoveka je pokret, a čitava naša nacija boluje od nedovoljnog kretanja. Ideja Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje je da nauka bude kriterijum za proveru svih programa koje će plasirati, a kada je reč o programima koji se tiču fizičke aktivnosti osnovno načelo je da za naše srce i zdravlje nije dobra svaka fizička aktivnost. Pozitivne efekte na naše zdravlje može imati samo planirana, stručno vođena i dozirana fizička aktivnost usklađena sa realnim mogućnostima svakog pojedinačno. Zato mi predlažemo planiranu, stručno vođenu i doziranu fizičku aktivnost prema realnim mogućnostima čoveka, što ja već godinama izučavam. Ona se procenjuje uglavnom kardiovaskularno, prema snazi i mogućnosti srca u otkucaju. Čim postoje određeni deficiti, potrebna je konsultacija medicinske struke, jer medicina uočava nedostatke koji su opasni za zdravlje. Svaka fizička aktivnost koja je improvizovana može da napravi glupost, može da napravi infarkt.

Dr Vesko Drašković i upozorava da je neophodno znati fizički status organizma, jer tek posle takve analize moguće je odrediti tip vežbi, to da li su one u funkciji prevencije, lečenja, korekcije ili terapije postojećeg stanja.

- To znači da ako neko ima četvorostruki bajpas, vitalni zalistak, sa njim treba personalno raditi rehabilitaciju prema standardima za tu vrstu izvedene intervencije. Za sve postoje pravila – koje vežbe raditi, koliko ponavljanja, koliko serija… To ne može biti isti program kao recimo program za prevenciju dijabetesa kod dece ili preventiva za dvadesetogodišnjaka sa hipertenzijom. Tehnologija kako se to radi je kompletno spremna za primenu. Od pacijenta do olimpijskog pobednika - kaže dr Drašković.

Svaki od programa predviđa konkretne vežbe i aktivnosti. Ako je u pitanju šetanje, onda od 4,5 do 6,5 km. Zavisno od brzine otkucaja srca određuje se koliko će određene aktivnosti – šetnja, plivanje ili vožnja biciklom da traju. Ono što se preporučuje u kontinuitetu je da se neka vrsta opterećenja, recimo šetnja, radi 12 min. Ne treba ići ni preko, ni spuštati. Posle 12 minuta poželjno je preći na manji intenzitet, pa ponoviti. Na ovaj način se ulazi u program doziranog opterećenja, vodeći računa o kardiovaskularnim, respiratornim, endokrinološkim, lokomotornim posledicama nekretanja.

Za sveobuhvatnu primenu planiranih programa neophodna je podrška nadležnih institucija. Stoga se ovaj program vezuje za Dedinje kao najreferentniju ustanovu za bolesti srca čiji će menadžment osmisliti konačnu prezentaciju programa preventive, uključujući i osnivanje informativnog centra putem koga će svi zainteresovani – i bolesni i oni koji žele da zaštite svoje zdravlje i svoje srce, dobijati, između ostalog, i preporuke vezane za programe vežbanja, fizičke aktivnosti, ishrane i svega što preventiva podrazumeva, navodi se u saopštenju Instituta.