Emil Tedeski smatra da je realno ukrupnjavanje kapitala i spajanje velikih privatnih kompanija u regionu - Saveti za dobro upravljanje

U zemljama regiona, istakao je Tedeski, sasvim je realno ukrupnjavanja kapitala, a na kraju, zašto da ne, i spajanje velikih privatnih kompanija u jedan sistem.

- Na neki način, mi i u biznisu već imamo nešto slično kao u košarci, jer su Delta Holding, Fortenova i Atlantic Grupa svojevrsna Aba liga. Kada govorimo o ukrupnjavanju kapitala, to već postoji. Recimo, Atlatnic Grupa u svom sastavu ima najveću konditorsku industriju u Srbiji Štark, zatim Grand kafu, Foodland, Drogu kolinsku, Cedevitu. Tako da na našem, ali i na primeru ostalih kompanija, već možemo videti neko logično ukrupnjavanje kapitala, jer su pojedinačna tržišta Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, BiH i Severne Makedonije premala. Da li je pored svega ovoga potrebno stvarati još jedan veći sistem, to je pitanje za vlasnike, ali i regulatore, znamo da je nekih pregovora već i bilo. Sigurno je da bi deo svega ovoga trebalo da budu i Mađarska, Slovačka, Turska, Bugarska, Austrija ili Nemačka, jer su sve te zemlje za nas na neki način region - rekao je Tedeski.

Kako je istakao, posle "groznog rata devedesetih", upravo je biznis taj koji je jedan drugom prvi pružio ruku, pa danas imamo sistem u kojem se slobodno kreću roba, kapital i ljudi.

Jedna od najvažnijih stvari za uspeh jedne kompanije jeste odgovorno upravljanje. Tedeski kaže da biti vlasnik i biti odgovoran ne podrazumeva jedno drugo.

- Najpre moramo odvojiti vlasništvo od kategorije upravljanja. Zabluda je da u svojoj kompaniji možete raditi šta hoćete, jer odgovornost vlasnika prema vlasništvu mora biti ogromna. Na primer, imam prijatelja koji je uspešan preduzetnik u Švedskoj i koji ima četiri sina. Kada sam ga pitao da li očekuje da neko od njegove dece nastavi da upravlja biznisom, odgovorio mi je da je njegov prvi zadatak kao roditelja i vlasnike jeste da od svoje dece napravi odgovorne vlasnike. Da li će se neko od njih uključiti u upravljačku strukturu, to će se tek pokazati. U tome leži sva suština. Ta odgovornost vlasnika ogleda se najpre u razdvajanju privatnog od kompanijskog, zatim u selektovanju najboljeg, ali i u tome što uvek radite u interesu kompanije, vodeći računa o svim učesnicima u jednom lancu - dobavljačima, kupcima, kreditorima, društvenoj zajednici u kojoj poslujete. Međutim, nisu retki primeri gde smo videli da vlasnik potkrada sopstvenu kompaniju. Upravo zato imamo kategorije odgovornih, ali i neodgovornih lidera. Morate biti svesni da se bogatstvo ne meri samo milionima evra na računu, uvek morate imati na umu da od vaših postupaka zavisi nečija egzistencija.

Govoreći o greškama i promašajima tokom prethodnih godina, Emil Tedeski kaže da ih je svakako bilo dosta.

- Na primer, posle rata 90-tih u Hrvatskoj nismo imali ništa poput Smokija, pa smo uvideli da je našem tržištu potreban neki flips. U to vreme nisam znao da nam, da bismo razvili proizvod i robnu marku, nisu potrebne fabrike, mašine, tehnologija. Tako sam merio zemlju, tražio najbolju opremu po Nemačkoj... Fabriku na kraju nismo izgradili, izgubili smo silno vreme, ali i šansu da osvojimo tržišni udeo od 15-20% u tom segmentu. Takođe, 2006. godine kupili smo u Nemačkoj vodeći brend u segmentu ishrane za sportiste. Nismo znali da upravljamo ovom kompanijom, na kraju smo i ušli u crveno i počeli da poslujemo sa gubicima. Kompaniju smo prodali pre dve godine, ali da smo to uradili znatno ranije, mogli smo dosta da uštedimo.

Ipak, pored svih ovih grešaka, kada zbrojim objektivno u proteklih 28 godina sve koševe koje smo dali na čelu sa mnom, i one koje smo promašili, mislim da je taj skor poprilično dobar, ako ne za neku Evro ligu, onda za neki dobar Evro kup - istakako je Tedeski.

Naši najveći neprijatelji za budućnost uvek su uspesi koje smo postigli u prošlosti, smatra on.

- To možda deluje kontradiktorno, ali fudbalskim rečnikom, kada prodate fintu pet puta na isti način, šesti put konkurent je snimio vaš način igre. Moramo biti svesni da je, kada tražimo pravac kojim treba krenuti, i odluka da ostanemo na mestu odluka. Nekad je najbolja odluka čekanje. Ovo vreme istorijski najnižih kamata, nezavisno od svih drugih faktora, jako je dobro za sprovođenje promena. Menjati nešto u trenutku kad vam je dobro, za mene je jedino ispravno. Tada imate dovoljno vremena, niste u panici, imate dovoljno sredstava i mirno okruženje. Međutim, kada ste napadnuti, imate probleme, prinuđeni da menjate, ali vrlo često reagujete nervozno, u panici ste jer nemate luksuz da stanete i promenu sprovedete mirno i temeljno - kaže Tedeski.

Kako je istakao, u Atlantic grupi trenutno se sprovodi veliko interno pospremanje.

- Želimo da rastemo organski, radimo na uvećanju naših suštinskih vrednosti, naročito nematerijalne imovine, želimo i da unapredimo odnose sa svim stejkholderima, ali i povećamo vrednost naših najvećih brendova, naročito njihove percepcije kod potrošača. To su segmenti u kojima trenutno želimo da dupliramo vrednost - navodi Tedeski.

Slaže se sa Miroslavom Miškovićem da, ako imate nameru da prodate neku kompaniju, onda je najbolje da to uradite kada je ona na svom vrhuncu.

- Sve zavisi da li se primarno bavite prodajom kompanija, prodajete zbog promene poslovne strategije ili vas je nužda naterala. Motivi nisu uvek isti, ali svakako je najbolje prodati kompaniju kada je na vrhu. Ako pričamo u kontekstu današnjeg vremena, onda je poslednjih nekoliko godina idealno vreme za prodaju jer ima dovoljno keša, kamate su negativne... Kada dođe kriza kamate rastu, keš postaje oprezniji, premija na rizik raste i u tom trenutku logično je da je i manje interesa, a čim je manje potražnja i cena kompanije pada.

Tedeski ističe da je Atlantic Grupa 2010. godine kupila Drogu Kolinsku kada je njena vrednost bila 550 mil USD.

- Tada su neki analitičari smatrali da smo platili veliku premiju, ali ja mislim da smo napravili najbolji poslovni potez u mojoj karijeri i jednu od najboljih akvizicija na ovim prostorima. Nije mi žao što smo platili možda nešto višu premiju, jer nam se to vratilo desetostruko i vraćaće nam se u narednih 30 godina. Da je 2010. godine bila današnja makroekonomska situacija, vrednost kompanije bila bi 750 ili 800 mil EUR.

Kaže da je zadovoljan i izlaskom Atlantic Grupe na berzu 2007. godine.

- Napravili smo jedan od najvećih IPO neke privatne kompanije sa područja bivše SFRJ, i naše iskustvo je izuzetno. Danas imamo velike penzione fondove, fondove otvorenog tipa, fondove rizičnog kapitala, imamo osiguravajuća društva i fizička lica koji su deoničari. Poslednjih pet godina stalno povećavamo vrednost deonice i isplatu dividendi. Stvarno sam ponosan na to da za 12, 13 godina nikad nismo imali nijednu primedbu ili spor sa malim akcionarom, jer sve radimo transparentno - ističe Tedeski.

Smatra da u Srbiji svakako postoje preduzeća koja bi mogla uspešno da izađu na berzu.

- To je samo pitanje vlasnika, ali i razloga zbog kojeg izlazite na tržište kapitala. Ne berzu izlazite zato što želite da prodate deo deonica, da prikupite kapital za neki novi investicioni ciklus ili želite kombinaciju kao što smo mi uradili. Kada znate razlog izlaska na berzu, onda ćete pronaći i pravi način.

Govoreći o fenomenu rentijerske ekonomije, Tedeski je istakao da je ona naročito karakteristična za naše podneblje.

- Rentijerska ekonomija je takođe legitimna ekonomija, nema ništa loše u upravljanju zemljom, nekretninama ili bilo kojom drugom imovinom. Međutim, stav koji se danas često može sresti - imam lokal, iznajmim ga, svakog meseca stiže kirija - e, to je veoma opasno. Sada ipak dolaze neke nove generacije koje lome tu paradigmu renitijerskog i jako me raduje kada u novim tehnologijama imamo preduzetnike koji stvaraju proizvode za globalno tržište.

Hrvatska je zemlja koja u značajnoj meri živi od turizma, ali isto tako dosta i propušta, smatra Tedeski.

- Nije dovoljno samo ulaganje u hotel, restoran, zgradu. Fali nam ulaganje u uslugu, ulaganje u znanje. Neće zgrada prodati uslugu, već ozbiljne škole u hospitaliti biznisu, i to je ono u čemu kaskamo. Da bismo bili konkurentni Maldivima, Tajlandu, Maroku, Grčkoj ili Italiji, moramo tim objektima u koje je uloženo na desetine miliona evra, dati sadržaj. Taj sadržaj daju upravo ljudi. Da biste to mogli morate da završite ozbiljnu školu i proći ozbiljne seminare. Zato smatram da nam, naročito u tom turističkim proizvodu, nedostaje mnogo znanja, ali i mnogo ljudi - navodi Tedeski.

Prema njegovim rečima, svaka država regiona ima svoje komparativne prednosti.

- Na primer, Srbija nema more, ali ima prelepu prirodu. Međutim, uvek je ključ u investicijama u znanje. Mi kao društvo sebi ne želimo da priznamo da nemamo neophodna znanja u određenim oblastima. Pričali smo i o odgovornom vlasništvu ranije. Ako neki vlasnik smatra da zna sve o svom poslu i da ne treba da uči i razvija se, on je neodgovoran vlasnik. Ja sam završio fakultet u 46. godini i nije me bilo sram što sam bio najstariji u klasi. Kada nešto ne znam, nije ma sram da to i priznam. Uvek sam se čudio menadžerima koji nastupaju sa pozicije da im je uvek sve jasno - ističe Tedeski.

Predsednik Upravnog odbora Atlantic Grupe kaže da je siguran da zaposleni više cene kompanije i organizacije u kojima je sve transparentno, koje posluju po zakonu i u kojima se vodi računa o zaposlenima.

- Statistike pokazuju da je da je sigurnost radnog mesta prvi razlog zašto ljudi biraju neku kompaniju. Drugo, je to da u njoj postoji prostor za lično napredovanje i razvoj. Plata i finansijski paket dolaze na treće mesto. Ja nemam dilemu da svi ljudi u Atlantic grupi misle da je tu sve idealno, ali znam da i te kako cene što postoji sigurnost, urednost, plaćeni svi doprinosi, i što plate rastu. I ove godine ćemo svim svojim zaposlenima podeliti dodatnu nagradu, jer je kompanija u ovoj godini radila dobro - kaže Tedeski.

Kako ističe, u biznisu najvažnije matematičke operacije nisu sabiranje i množenje, nego deljenje.

- Stvorio si, kompanija je stvorila, onda se prvo zahvali onima koji su to omogućili. Tako se ponašamo i prema široj zajednici, bilo da je to kroz donacije ili kroz neki dobrotovorni rad, želimo da vratimo deo tog profita koji smo stvorili tamo gde ga stvaramo. Živimo u vremenu kada su se stvorile izuzetne razlike između onih koji imaju i onih koji nemaju, a mi se kao poslovni lideri moramo truditi da napravimo zadovoljnije, srećnije i bogatije društvo. Privatnici ne mogu da reše sve anomalije i probleme u jednom društvu, ali ako možemo bar malo pomoći, to je onda dobar smer - kaže Emil Tedeski.

D. Obradović